Ko je sledeći posle Krima? (04.04.2014)

 ko je sledeći posle krima? (04.04.2014) Ruska aneksija Krimskog poluostrva bila je po oceni stručnjaka za geopolitiku pravo remekdelo ovog žanra. Cela operacija trajala je manje od tri nedelje i okončana bez krvoprolića.

Ruska aneksija Krimskog poluostrva  bila je po oceni stručnjaka za geopolitiku pravo remekdelo ovog žanra. Cela operacija trajala je manje od tri nedelje i okončana  bez krvoprolića.  Vojna invazija popraćena je brojnim moskovskim, na prvi pogled, razumnim argumentima. Istorijski, Krim je pripadao Rusiji do 1954. godine, kada je tadašnji  sovjestki lider,  Ukrajinac  Nikita Hruščov, predao poluostrvo ukrajinskim vlastima. Demografski, najbrojniji stanovnici poluostrva nisu ni Ukrajinci, ni Tatari, već Rusi, od kojih mnogi imaju ruske pasoše. Demokratski, ovi su skoro svi glasali na referendumu za povratak poluostrva Rusiji  i Moskva je smatrala da ima obavezu da zaštiti svoje državljane od ukrajinskog nacionalizma. I na kraju, sa stanovišta medjunarodnog prava postoji Kosovski presedan, srpske pokrajine koja se pod zapadnom zaštitom otrgla kontroli Beograda i postala nezavisna država. U odnosu na krimsku epizodu, prethodne ruske korekcije bivšim ruskim kolonijama  bile su mnogo brutalnije. Bilo je potrebno da se pribegne  sili da bi se pod zaštitom ruskih snaga Pridnjestrovlje odcepilo od Republike Moldavije, a 2008. godine, tenkovi bivše Crvene armije bili na korak od Tbilisija, Abhazije i Južne Osetije i prekrajanja mape Gruzije. Analitičari i zapadne kancelarije ne kriju zabrinutost da apetit lidera Kremlja, Vladimira Putina, nije zadovoljen. Sam Putin je izjavio da su za rusku vojsku ’’ dogadjaji na Krimu bili samo jedan ispit.’’ Generalni sekretar NATO, Andres Fogh Rasmusen,  je priznao da se plaši  da  buduće ruske mete mogu da budu rusofonske i rusofilske  pokrajine na istoklu Ukrajine. Peredsednik Rumunije Trajan Basesku izražava zabrinutost koju deli cela evropska i evroatlanska zajednica:’’ Na  incidente iz 2008. godine, kada je  Ruska federacija okupirala Abhaziju i Južnu Osetiju, ne možemo više da gledamo kao na izolovane incidente.  Došla je na red Ukrajina i svaki političar  ili vojni strateg  treba da se zapita  ko je sledeći.  Svako može da se upita da li su to Pridnjestrovlje ili Republika Moldavija. Nepredvidljivost Ruske federacije obavezuje na  varijante i  moguće reakcije.’’

 

Premijer R. Moldavije, Jurije Leanka, izrazio je takodje zabrinutost  zbog mogućeg ponavljanja ukrajinskog presedana u Moldaviji.’’ Nažalost secesionistički režim Pridnjestrovlja može  jednostranim odlukama  da  izaziva ovakve situacije’’- upozorio je predsevnik proevropske vlade Republike Moldavije. Vojni analitičar Kornel Kodica,  rezervni vojni general, nije ubedjen  da postoje sličnosti izmedju Ukrajine i Republike Moldavije: ’’ Ove dve dražve imaju različitu političku težinu i različite istorijske  pravne i legalne probleme. Mnogi su mislili da bi posle Ukrajine  moglo da dodje na red Pridnjestrovlje. Ja mislim da ovaj potez Rusije stvara  mnoge probleme  koje  duže vreme neće  dozvoliti da se slične episode ponove. Sa druge strane, Ukrajina je  strateski cilj Rusije, a Pridnjestrovlje i R. Moldavije ne predstavljaju ništa drugo do dodatak jednoj moskovskoj politici.’’

Može li Kišinjev da potraži utošiste pod  kišobran Evropske unije i NATO. Na jednoj strani su parafirani sporazumi o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom. Na drugoj, pripadnost R. Moldavije jednoj vojnoj alijansi je ustavom isključena, ali posle krimske aneksije sve češće se čuju  glasovi da je ova tabu tema prevazidjena. Kornel Kodica objašnjava: ’’Evropska unija je reagovala ubrzanjem procesa pridruživanja. Eventualni put ka NATO  ostaje  političko pitanje  Moldavije i tek kada ćemo imati jasan stav Kišinjeva možemo da kažemo ako je ovaj proces kredibilan, brz, spor ili isključen.’’ Sada je za Putina glavni izazov Krim  zbog finansijskih efekata  aneksije- ističu  eksperti Centra za analizu Earli Warning iz Bukurešta. Troškovi invazije mogli bi da dostignu 9 miliardi dolara, a penzije i plate funkcionera na Krimu, sada  radnika ruske države, prelaze 15 miliardi  i to u situaciji kada su godišnji rashodi ruske vlade od 400 miliardi dolara.  Putin je pokazao da je prestiž vazniji od troškova i da je on spreman da preuzme rizik u ime grandioznosti- piše Earli Warning. Sada Rusi pozdravljaju odluku njihovih lidera o aneksiji Krima, ali će iz korena  promeniti ovaj stav kada će se, kasnije ili ranije, suočavati sa rastučom inflacijom.

 

 


www.rri.ro
Publicat: 2014-04-04 07:59:00
Vizualizari: 136
TiparesteTipareste