Šumski vetrozaštitni pojasevi (28.11.2014)

 Šumski  vetrozaštitni pojasevi (28.11.2014) Agronom Jon Jonesku de la Brad je davne 1860. godine upozorio na potrebu podizanja šumskih pojaseva za odbranu puteva i terena od nanosa snega i vetra.

Agronom Jon Jonesku de la Brad  je davne 1860. godine upozorio na potrebu podizanja šumskih pojaseva  za odbranu  puteva i terena od nanosa snega i vetra. U zoni Jalomice pojavljuju se prvi drvoredi  od  bagrema  kao zaštita od  snega i vetra. Važnu ulogu u širenju ovih drvoreda imale su plantacije oko konaka. 1884. godine u  Olteniji  prešlo se na  fiksaciju  nasipa pomću bargema na oko 3000 hektara  mobilnog  peska. Rumunija je bila medju prvim državama sveta koja je primenila ovaj metod. Ako su u Olteniji pre više vekova velike površine stabilizovane  i zastičene drvoredima i šumarcima, vremenom intenzivna poljoprivreda i odšumljavanje pogodovale su pojavi peskovitih oluja. Posle katastrofalnih suša u 1929. i 1935. godini došlo se do zaključka da su neophodni vetrozaštitni pojasevi. Na samom početku drvoredi su podignuti ne vodeći računa o njihovoj povezanosti, pored pašnjaka, obradivog zemljišta a nakon 1950. godine podižu se drvoredi iz ksperimentalnih stanica.  Agrarnom reformom iz 1945. godine  u Rumuniji je  posadjeno 1000 hektara zaštitnih pojaseva, posebno u županijama Jalomica, Buzau I Brajila. 1958. godine pojavljuju se prve manifestacije protiv ovakvih radova zbog  politike  povećanja poljoprivrednih terena I na ovaj način se odšumljava više hiljada zaštitnmih pojaseva  pored poljoprivrednih terena, puteve i pruge. Adam Kračunesku ,generalni director Šumske uprave kaže: ’’Kako se može konstatovati posebno u zimskom periodu u zoni ravnice Baragan pa i na zapadu i istoku Rumunije  imamo ozbiljne pobleme sa snežnim padavinama koje ugrožavaju infrastrukturu. Bilo bi dobro da se uz saobračajnice postave šumski pojasevi  za odbranu od vetra. Ovi drvoredi zaštitili su ne samo  saobračajnice vec i poljoprivrednio zemljište. Mi smo imali ambiciozan plan podizanja šumskih pojaseva posle 1906. godine  pa sve do medjuratnog perioda. U ravnici Baragana imali smo   više hektara ovakvih pojaseva, a sada se mogu videti  samo u zoni Kadrilatera i to zahvaljujuči  rumunskim inženjerima i  šumskim radnicima.’’

 

Ove jeseni Šumska uprava Romsilva počela je radove na realizaciji prvog šumskog pojasa u poslednjih 25 godina u županiji Jalomica, duž  autoputa A2 u duzini od 11 km, odnosno na 24 hektara. Predstavnici Romsilva kažu da su napravili neophodne studije izvodljivosti za realizaciju 600 km šumskih pojaseva  u celoj zemlji, ali sve zavisi od saglasnosti vlasnika terena  sa podizanjem pojaseva. Vlasnici terena duž nacionalnijh puteva ohrabreni su da se pridruže programu i da dozole  realizaciju ovih zaštitnih pojaseva u zamenu za  odredjenu rentu. Ako se vlasnici neće složiti, Romsilva će morati da vrši  ekspropriajciju u javnom interesu. Adam Kračunesku:’’   Poljoprivredno zemljište je varčeno ne vodeći racuna o ovim površinama  i  nakon 1990. godine shvatili smo da su nam ove površine potrebne. Parlament Rumunije doneo je zakon o  šumskim pojasevima za zaštitu od vetra i nanosa snega, ali samo zakon nije dovoljan,  jer  mi nemamo državne terene. Ovde u Feteštiju  uspeli smo da u skladu sa vladinom uredbom od  Uprave drzavnih poseda pod administraciju Šumsle uprave uzmemo prvu deonicu za šumske pojaseve koju čemo realizovati duž Autoputa A2’’

 

Ako postoji jasan program u roku od 10 godina mogu se realizovati  šumski pojasevi  koji su potrebni Rumuniji- dodao je šef  Romsilva uz napomenu da ideja nije novijeg datuma, ali je prvi put posle 2002. godine, kada je usvojen  Zakonn br.289 o šumskim pojasevima za odbranu od nanosa snega,  predvidjen  i budžet za ovu namenu u vinisni  od skoro 700 000 evra. Za iduču godinu  trebalo bi da se  budžet poveća bar dva puta: ’’U celoj zemlji potreno nam je 1720 kilometara šumskih pojaseva samo za zaštitu saobračajnica ne računajući poljoprivredno zemljište. Realizovan je deo studije izvodjivosti, znamo gde treba da  sadimo ove pojaseve, ali  postoje vlasnici terena  koji ne žele da nam ustupaju odredjene površine. U skladu sa zakonom u ovakvim slučajevima Nacionalna šumska uprava preduzeće mere  eksproprijacije. U prvom redu šumski pojasevi su potrebni za zastitu Autoput A2, nacionalnih i okružnih oputeva  na jugu i istoku zemlje kako bi se osigurao nesmetani saobračaj  u zimskom periodu.’’

 

Rumunija trenutno ima oko 2000 hektara terena pod šumskim pojasevima, ali ova površina predstavlja  samo 10 % potreba. 


www.rri.ro
Publicat: 2014-11-28 09:32:00
Vizualizari: 330
TiparesteTipareste