Svetska ekonomija pred novom krizom? (19.02.2016)

 svetska ekonomija pred novom krizom? (19.02.2016) Od početka 2016. godine svetska ekonomija je nastavila negativnu evoluciju, tako da nije isključeno da se sve teža situacija u Kini proširi i izazove novu globalnu krizu velikih dimenzija...

Od početka 2016. godine svetska ekonomija je nastavila negativnu evoluciju, tako da nije isključeno da se sve teža situacija u Kini proširi i izazove novu globalnu krizu velikih dimenzija- upozoravaju mnogi analitičari,  uz napomenu da postoje mnoge sličnosti izmedju krize nastale 2007. godine i sadašnje situacije. Ako je tadašnji faktor bila eksplozija mehura nepokretnina u SAD, sada bi njen pandan mogao da bude eksplozije ekonomskog mehura u Kini, takodje zbog cene nekretnina. Kao i pre proslekrize i sada su berzanska tržišta u padu i ne postoje nagovestaji da će se ovaj trend uskoro preokrenuti. Istovremeno mnogi investitori napuštaju tržištee akcija. Pojedini stručnjaci kažu da ono što se sada dešava na tržištu nije samo volatilnost.  Finanansijski savetnik Jonel Blankulesku spada medju analitičare koji smatraju da postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost. Blankulesku je za Radio Rumunija izmedju ostalog rekao da se svetska privreda već nalazi pred novom krizom:’’ Prvi put u poslednjoj deceniji ispunjeni su  uslovi za nazadovanja. Cena nafte je naglo opala, a cene sirovina dostigle najnizi nivo. Zatim tu je i privredna situacija u Kini. Sve ove situacije kao i dramatična izbeglička situacija u Evropskoj uniji i položaj banaka navode na zakljucak da se nalazimo pred ozbiljnom krizom’’

 

Evropske berze beleže nagli padov pre svega zbog panike koja vlada finansijskim tržištem. Gubitak se pridodaje najlošijoj berzansku godinu, tako da su pokazatelji pali na nivo od pre dve godine. Strah investitora nema jasne razloge, ali negativno utiče na bankarske akcije. Sve manje bankarske kamate, u mnogim slucajevima cak negativne, doprinele su da investitori ispoljavaju sumnju u profitabilne ciljeve i da se preorijentišu se na sigurnije investicije. Globalna ekonomija živeće opasno u 2016. godini, sa umerenim rastom u razvijenim državama koji će nadoknaditi slabosti na tržitima zemalja sa privredma u usponu,  sa inflacijom, veoma niskim kamatama i tenzijama koje mogu postati klice jedne duboke krize, upozorvali su početkom godine finansijski stručnjaci. Dali se Rumunija može braniti od eventualne nove finansijske krize? Dumitru Miron profesor Akademije ekonomskih studija u Bukureštu podseća da je Rumunija priključena na svetsku privredu i ne može ostati poštedjena problema sa kojima se svtska privreda suočava: ’’Rumunija nije odsečena od svetske ekonomije.  Trgovinski deficit Rumunije od 12 miliardi dolara prošle godine pokazuje da nismo toliko izolovani i svi ovi kanali: uvoz, izvoz , ulazak i izlazak kapitala, reepatrijacija profita, elementi su veze sa turbulentnim prostorom.’’

 

Ako bi izbila nova kriza bili bismo pogodjeni kao i prošlog puta,  kanali su identični: strani kapital, izvoz i panika- kaze Dragoš Kabat u intervju koji objavljuje jedna finansijska revija: ’’Banke neće više finansirati lokalno tržište, smanjiće se stepen likvidnosti, a negativne posledice odraziti na apsorpciju evropskih fondova, jer neće biti sredstava za kofinansiranje. Izvoz će biti ugrožen zbog smanjene potražnje, domaća potrošnja će opasti zbog panike, a deficiti povečati. Nećemo imati debalanse kao u 2008. godini, ali nismo ni imuni’’- naglasio je ekonomski analitičar. Na papiru makroekonomska sitaucija Rumunije izgleda dobro – privredni rast iznosi 3%, nacionalna moneta je relativno stabilna, dug prema MMF-u je izmiren – pokazuje analiza fizme za poslovne informacije i kreditni menadžment. Ali statistike mogu i da varaju,upozorava isti izvor, jer generalni ekonomski rezultati kriju nerazvomeran razvoj ekonomije, sa posebnim naglaskom na trgovinu i pad proizvodnog sektora kao i na sve veću polarizaciju na geografskom nivou. Zasada Evropska komisija je pobljšala prognoze o ekonomskom rastu Rumunije ove godine na 4,2%, ali u 2017. privredni rast ce se , prema prognoyi Komisije, smanjiti na 3,7%. Glavni motor privrednog rasta ostaje i dalje unutrašnja potražnja, dok će neto doprinos izvoza biti negativan.  U slučaju izbijanja krize prvi signali -povecanje stope nezaposlenosti- mogli bi se osećati u drugom delu 2016. godine


www.rri.ro
Publicat: 2016-02-19 14:34:00
Vizualizari: 126
TiparesteTipareste