Globalni izazovi (05.10.2018)

     globalni izazovi (05.10.2018) Predsednik Venecuele Nikolas Maduro održao je ove godine najduži govor na Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija u trajanju od 48 minuta

 Predsednik Venecuele Nikolas Maduro održao je ove godine najduži govor na Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija u trajanju od 48 minuta. 73. Generalna skupština Ujedinjenih nacija okupila je ove godine 130 šefova držva ili vlada. Govor predsednika Venecuele po dužini zaostao je mnogo za govorima Fidela Kastra 1960. godine od 4 časa i 29 minuta ili predstanika Indije 1957. od 8 časova.

Saradnja medju zemljama je sve nesigurnija i složenija, a podele u Savetu bezbednosti su veoma duboke, ocenio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutijereš i-sa žaljenjem konstatovao-,, da  je svet postao sve haotičniji''. U govoru koji su svi očekivali sa nestrpljenjem, lider Bele kuće Donald Tramp je upozorio Iran, koji je po njegovoj oceni najveći sponzor terorizma, da podstiće regionalne sukobe. Uz to on je podvukao da ,,zločini  sirijskog režima imaju podršku Rusijei Irana''. Iranski režim izvozi nasilje, teror i haos, nezakonito nabavlja  osetljive materije za balističke rakete i širi ove rakete na Srednji istok. Sve američke snakcije uvedene uvedene zbog iranskog nuklearnog programa biće u potpunosti primenjene na početku novembra meseca. Kasnije će SAD uvesti nove sankcije, oštrije nego ikada ranije kako bi osujetile neprijateljske stavove Irana''

 

Donald Tramp je uporedio odnose SAD sa Iranom sa   ,,boboljšanim'' odnosima sa severnokorejskim liderom Kim Djong Unom, koga je pohvalio za suspenziju balističkih i nuklearnih proba. Medjutim, američki lider je tražio da se do denuklearizacije strogo poštuju medjunarodne sankcije nametnute Severnoj Koreji. Ove godine Donald Tramp je iskoristio govor i za apel na medjunarodne trgovinske reforme, pozvao OPEK da ne poveća cene nafte i kritikovao Kinu za komercijalnu praksu Pekinga. Tramp je istovremeno upozorio evropske države na zavisnost od ruskih izvora energije.

 

Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Rusija je kritikovala jednostrano povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, uz napomenu da ova mera može izazvati rastuće tenzije na Srednjem istoku, rizike po režim neširenja oružija i istovremeno postati kontraproduktivna za denuklearizaciju Korejskog poluostrva. Druga tema za raspravu bila je Sirija. Naš izveštač Aleksandru Beljavski je istakao: ,, Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov upozorio je zapadne države na nove vojne napade na Siruju pod novim ,,insceniranim izgovorom''. Upozorenje dolazi nedugo posle odluke Rusije da uputi sirijskom režimu rakete zemlja-vazduh S-300 i preduzme druge vojne mere kojima se de fakto uvodi zona vazdušne zabrane u zoni Sredozemlja u blizini Sirije.''

 

Izrael je reagovao na ovu meru izjavom da ova odluka povećava rizike u regionu, dok su SAD okvalifikovale ovaj potez velikom greškom. Šef ruske diplomatije je u Savetu bezbednosti izjavio da teroristi u Siriji raspozlažu otrovnim borbenim sredstvima, da sada mogu da proizvde ove supstance i da imaju proizvodne laboratorije, što je poznato i američkim tajnim službama. Istovremeno sirijska vlada je, po oceni Seregeja Lavrova, uništila hemijski arsenal, u skladu sa rusko-američkim sporazumom iz 2013. godine. Iranska kriza se ne može svoditi na politiku sankcija, ocenio je francuski predsednik Emanuel Makron koji se izjasnio za usvajanje dugotrajne strategije upravljanja ovim pitanjem: ,, Za ovim stolom nećemo odustati od našeg cilja, odnosno od sprečavanja Irana da nabavi nuklearno oružije’’, dodao je predsednik Francuske, pozdravljajući istovremeno napore Donalda Trampa da uveri severnokorejski režim da odustane od nuklearnog oružija. Šef francuske države je objasni o:,, Nijednog trenutka Savet bezbednosti ne treba da zaboravi da Severna Koreja predstavlja i dalje nuklearnu i balističku pretnju po region i celi svet.''

 

Predsednik Rumunije Klaus Johanis se za govornicom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija odnosio na onačin na koji Rumunija gleda na sadašnji medjunarodni kontekst i na predložena rešenja za ove probleme. Šef rumunske države je neglasio da terorizam treba da dobije globalni koordinisani odgovor i da širenje oružija za masovno uništenje ostaje egzistecijalna pretnja po globalnu bezbednost. Klimatske promene postale su jedan od najtežih izazova na svetskom nivou, dodao je Klaus Johan, insistirajući na ulogu Ujedinjenih nacija i podsećajući da će iduće godine, za vreme predsedavanja Rumunije Savetom Evropske unije, u aprilu 2019. godine naša zemlja biti domaćin konferencije na temu ,,Jačanje otpora na prirodne nepogode''.

 


www.rri.ro
Publicat: 2018-10-05 09:29:00
Vizualizari: 285
TiparesteTipareste