Problemi sa Bregzitom

problemi sa bregzitom Jedinstveni slučaj u istoriji EU, koja je u toku vremena porasla od 6 na 28 zemalja članica, Bregzit se znatno teže upravlja od uzastopnih širenja.

 

Jedinstveni slučaj u istoriji EU, koja  je u toku vremena porasla od 6 na 28 zemalja članica, Bregzit se  znatno teže upravlja od uzastopnih širenja. Več 3 godine odlazak Velike Britanije iz EU paralizuje London, stvara pometnje Briselu i izaziva svuda konfuziju. 23 juna 2016 godine, oko 17,4 miliona  britanaca od ukupnog broja od preko 66 miliona glasalo je za izlazak iz Unije. Oni predstavljaju nešto manje od 52% koji su izašli na birališta. Mapa Velike Britanije nije jedinstveno obojena. Škotska, Severna Irska i London  žele u Evropi, veliki engleski  industrijski gradovi, ruralna naselja i Vels žele odlazak. Konzervativni premijer, Devid Kameron, pristalica ostatka u Uniji, ali i čovek koji je organizovao referendum podneo je ostavku. Zamenila ga je Teresa Mej, koja jako je euroskeptik glasala je protiv Bregzita. Ona je čovek koji od tada upravlja ovom temom, pokušavajući da pronađe rešenja između zahteva Brisela i očekivanja sopstvenih građana, koji su sa njihove strane podeljeni između za i protiv Bregzita. Pre 2 godine ona je proglasila da Velika Britanija  nemože više biti deo jedinstvenog tržišta, koji se kosi sa željom Londona da obustavi migraciju na kontinentu. Kasnije, gospođa Mej i predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker  saopštili su da postoji načelni dogovor u tri glavna poglavlja podele posle razvoda, najime finansisko rešenje, prava evropskih građana u Velikoj Britaniji i britanskih u Uniji, kao i  status granice  između Severne Irske i Republike Irske. Ovaj ne zadovoljava pretenzije Parlamenta u Londonu, gde uzastopni talas glasanja protiv ćini se da će produžiti Bregzit znatno iznad predviđenog roka od 29 marta. Boraveći juće u poseti Bukureštu šef pregovaraća EU za Bregzit , francuz Mišel Barnije je izjavio da niko nije uspeo da ga ubedi o nekoj prednosti  odlaska Velike Britanije, a drugo odbacivanje sporazuma kojeg je pregovarao sa Terezom Mej komplikuje stvari. Ovo je prema njegovom mišljenju stanje u  kojem obe strane gube. Mi žalimo, ali istovremeno poštujemo  odluku većine  britanskog naroda, zaključio  je Barnije. Njegovi sagovornici, predsednik Klaus Johanis, premijerka Viorika Dančila ili ministar za evropske poslove, Đorđe Čjamba, jednoglasno su istakli  potrebu  očuvanja  prava za više od 400 hiljade rumuna koji žive i rade u Velikoj Britaniji, u slučaju Bregzita bez sporazuma. Vlada u Bukureštu zainteresovana je da  prava britanskih građana koji žive u Rumuniji budu ispoštovana saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova. Komentatori beleže  da samostalno  od birokratskih trzavica vezane za Bregzit, rumunsko-britanski bilateralni odnosi su veoma dobri. Inaće dve zemlje  jako više neće biti partneri u EU,  ostaju saveznici u NATO.   


www.rri.ro
Publicat: 2019-03-15 12:52:00
Vizualizari: 61
TiparesteTipareste