Klub kulture – Bibijeve uspomene (22.06.2019)

klub kulture – bibijeve uspomene (22.06.2019) Eseista, istoričar umetnosti, klasicista, publicista i filozof, Andrej Kornea objavio je u izdavačkoj kući Humanitas roman pod naslovom "Bibijeve uspomene ".

Eseista, istoričar umetnosti, klasicista, publicista i filozof, Andrej Kornea objavio je u izdavačkoj kući Humanitas roman pod naslovom "Bibijeve uspomene ". Ime u naslovu odnosi se na "1984.", jedan od referentnih radova engleskog pisca Džordža Orvela, u kojem je svet pod znakom totalitarizma predvodio simbolički lik zvani "Veliki brat".

O "Bibijevim uspomenama", istoričar Ioan Stanomir, koji je bio domaćin promocije  knjige u izdavačkoj kući Humanitas Čišmigiu u Bukureštu kaže: "Počeo bih s tim da kažem da je to jedna od najambicioznijih knjiga koje su se nedavno pojavile, jer Andrei Kornea pokušava da uđe u dijalog sa čuvenom tradicijom, distopijom, i zamišlja dijalog sa jednom od najznačajnijih  knjiga dvadesetog veka, "1984" Džordža Orvela iz perspektive jednog nesređenog senzibiliteta 21. veka. To je nemirna knjiga i zabrinjavajuća knjiga jer je to meditacija o sposobnosti ljudi da se prilagode i o nemogućnosti ljudi da održe kult pamćenja i dužnost istine’’.

Ioan Stanomir kaže da je pri prvom čitanju teksta  Andreja Korne je  svetliji od sadržaja romana '1984' poznatom delu sa kojim autor  romana "Bibijeve uspomene" ulazi u dijalog i dokumentuje moralnu degradaciju i perverziju memorije koja ne čini  ništa sem što produbljuje "ontološki smisao pesimizma". Nedavno predstavljeni  roman Andreja Korne  je  korisno sredstvo za današnje čitaoce. Ioan Stanomir: "Verujem da u ovom trenutku, takva knjiga  može govoriti pred publikom koja se sastoji od nekoliko slojeva. Takva knjiga se može obračati  onima  koje interesuje ljudska priroda i mogu  otkriti razmišljanje  umerenog pesimiste o tome kako diktatura beznadežno korumpira  ljudsku prirodu. Zatim, mogu saznati  razmišljanja o ponovnom stvaranju diktature kao  kontrolisanoj demokratiji. I na kraju,  ona se može obratiti onima koji  književnost  smatraju  kao zbir odjeka pisanih tekstova pre nje. "

Na promociji knjige Andreja Korne bio je i književni kritičar Kosmin Ćiotloš, koji je skrenuo pažnju na neviđeni književni pristup, na dijalog sa jednim od najvrednijih distopija prošlog veka: "Doslovno rečeno, radi se o jednoj od najsmelijih, najhrabrijih knjiga koje ne samo da napadaju težak žanr, već napada jednu od osnivačkih knjiga dvadesetog stoljeća. Naime, rekonstituisanjem celokupnog konteksta, osmisleći  konteksta, stvarajući jednu  vrstu  najbolje dokumentovanog žanra, čak i sa romanom Džordža  Orvela "1984".

"U Bibijevim uspomenama," Andrej Kornea preuzima lik Džordža Orvela i zamišlja ga da živi nakon pada totalitarnog režima koji je oličio "Veliki brat". Ponašanje ostalih likova oko ovog Vinstona Smitha je, za  Kosmina Ćotloša, tačku od  maksimalnog interesa za roman Andreja Korne: „Veliko iznenađenje u ovoj knjizi potiče od nekih pitanja koja je svako od nas prisiljen postaviti  sebi kada vidi šta se ovde dešava. Jedan od njih je: "Koliko loše funkcioniše naša emocionalno-ideološka memorija?" Kako ceo svet, upoznati tog Vinstona Smitha, i smartati memoare  romanom? Kako svi oni, sa nejasnim i sumnjivim izuzecima, mogu reći da rukopis kojim dostavlja izdavačkoj kući dokazuje neverovatnu maštu, "uznemirenu maštu", kako mu kaže urednik, i da će se takvi nalazi prodavati sigurno? ” To nije  pronalaženje, to je stvarnost koju je taj čovek doživeo. I pored toga što sam književni kritičar, šokiralo me je  što gomila ovih amnezičnih likova dobro funkcioniše. Čitaju kao književni kritičari rukopis, vole ga, špekulišu o njemu slatko i izuzetno pametno, ali ne i ispravno. Inteligencija spekulacija ne znači istina’’.

          O pozivu na memoriju, ali i o slobodi koju je dao likovima iz "Bibijevih sećanja", Andrej Kornea: "Pitanje memorije, koje je tema u mom romanu, mora se gledati određenim relativizmom. Istina je da postoji amnezija mnogih koji pamte samo sitnice i prilično smešne stvari i male nevolje u eri diktature, kao što danas čine mnogi koji kažu da nije bilo  baš tako loše u vreme Čaušeskua. Ne želim da osudim, barem u romanu, puštam ih da žive. Osobe koje imaju amneziju ili relativnu  amneziju imaju osećaj da Vinston Smith, moj glavni lika koga sam pozajmio od Orvela, preuveličava da je radikalan. Možda su malo i oni u pravu. Ne želim da budem siguran, ovo je privilegija romana u odnosu na esej. Ne morate da odlučujete, već da dozvolite da vaši likovi predstavljaju različite tačke gledišta. Ne morate stalno biti u skladu sa samim  sobom".

"Na kraju, to je sudbina reči: da pređe u delo. Koliko je velika odgovornost autora za činjenice budućnosti? Ne znam tačno. I, zato što ne znam, praktično ova mali kukavičluk - fikcija, puštanje da se stvari razvijaju same od sebe. Dalje, nemam nikakvo  rešenje. ”, kaže  Andrej Kornea.


www.rri.ro
Publicat: 2019-06-22 15:51:00
Vizualizari: 318
TiparesteTipareste