Stoletne šume Rumunije (27.09.2019)

stoletne šume rumunije (27.09.2019)

U rumunskim Karpatima nalaze se najveće evropske stoletne šume. U XVII. veku u njima su nesmetano živele velike populacije evropskih bizona, srna, jelena. Nažalost, eksploatacija i nerazumna seča šuma za drvnu masu i poljoprivredu uništile su velike površine u raznim istorijskim periodima. Od oko 2 miliona hektara šuma, koliko je Rumunija imala 1900. godine, ostalo je svega 200.000 hektara. Iako je površina drastično smanjena, Rumunija je i dalje najbogatija evropska država po rasprostranjenosti stoletnih šuma. Ogromna stabala visine i do 60 metara i dalje dominiraju ovim prostorima, u kojima se veliki mesožderi, kao što su vukovi, risovi i medvedi nalaze u velikom broju.

 

Za bolju zaštitu, šume su uvrštene u svetsku baštinu UNESCO-a. O izuzetnom značaju ovih šuma generalni direktor Šumske uptrave Romsilva Gjorge Mihajesku kaže: “Netaknute šume Rumunije kao i one skoro netaknute su veoma važne za način na koji se ove razvijaju i rastu prirodno prirodno smenjujuju generacije. Život se ovde odvija bez ikakve ljudske intervencije. Ovo je neinterventni životni model. Ne možemo reći da uvek jedna prirodna šuma zatvorena 100% ima maksimalni diverzitet. Diverzitet šume čini i diverzitet generacija. U jednoj stopostotnoj prirodnoj šumi možemo naići na samo jednu generaciju staru 180 godina. Ali za diverzitet treba da imamo i generacije od 10, 20 i 30 godina. Nisu uvek prirodne šume najmešovitijeMešovite šume kombinuju se sa stopostotnim prirodnim šumama. Ove su lepše i raznovrsnije od strogoprirodnih šuma, jer teže da postanu stopostotne prirodne šume. Dominacija stabala od 180, 200, 300 godina ne podstiče uvek mladu generaciju. Mi ih koristimo kao modele. U Evropi su retke zemlje koje još imaju ovu vrstu šuma. Mi sada imamo 28.000 identifikovanih hektara koji ispunjavaju uslove za netaknute i skoro netaknute šume.''

 

Pre tri godine osnovan je Katalog netaknutih i skoro netaknutih šuma, instrument za evidenciju ovih šumskih vrsta. Šume uvedene u ovaj Katalog pod strogom su zaštitom, drugim rečima ovde nisu dozvoljene nikakve ljudske aktivnosti. Do sada je identifikovano i upisano u Katalog 7000 hektara netaknutih šuma i 221.000 skoro netaknutih, a proces se nastavlja. Medjutim, pojedine organizacije za zaštitu sredine optužuju vlast za uništavanje stoletnih šuma i traže intervenciju Evropske komisije. Ekologisti tvrde da Romsilva organizuje šumske radove unutar zaštićenih zona mreže Natura 2000, bez adekvatne analize uticaja seče u ovim jedinstvenim zonama. Gjorge Mihajlesku objašnjava: “Šume su zaštićene i ovde Romsilva nema nikakvih administrativnih problema. Organizacije za zaštitu sredine obratile su se Evropskoj komisiji. Oni pogrešno uporedjuju studiju Pin Matra sa onim što smo mi sada napravili. Sve ove šume su pod nadzorom i podvrgnute strogoj kontroli. Napravljene su i greške, jer su, na primer, u prirodnom nasledju UNESCO-a uvršteni i nacionalni putevi, modifikovane zone. Oni koji su napravili ovu studiju nisu bili na terenu, tako da samo mi inistirali da isprave ove greške. Medjutim, pojedine organizacije za zaštitu sredine ne prihvataju ispravljanje grešakaiako treba da kažemo da su nam se mnoge organizacije za zaštitu sredine pridružile i da nam pomažu. I mi ponekad grešimo. Imamo u odredjenoj meri okrnjen kredibilitet, ali nastojimo da povratimo izgubljeno poverenje. U Evropi se govori da Rumunija ne štiti svoje šume, ali mi imamo najvrednije bukove šume, najlepšu floru i najveći diverzitet. Treba da znate da se u nekim evropskim zemljama bašte sa nekoliko stabala proglašavaju nacionalnim i prirodnim parkovima.''

 

Rumunija ima oko 6,5 miliona hektara šuma, a Romsilva upravlja sa 3,14 miliona hektara, odnosno sa 48% ukupnog šumskog fonda. Romsilva ima pod upravom i 22 nacionalna i prirodna parka ukupne površine od 850.000 hektara. Od ove površine 245.000 hektara spada pod strogu i integralnu zaštitu. Ove jeseni Romsilva je počela akciju utvrdjivanja zona sa posebnim zaštitnim znakovima, kaže Gjorge Mihajlesku: “Mi smo tražili zonsku delimitaciju da bismo znali šta i kako treba da radimo. Jer u sadašnjoj situaciji ne znamo da li smo u zaštičenoj zoni ili u zoni trajnog razvoja ili konzervacije. Mi smo naložili da naši ljudi na terenu, uz pomoć GPS-a, utvrde konkretne elemente delimitacije, jer bez jasnih granica ljudi mogu da pogreše.''

 

Za zonu stroge zaštite postaviće se žuti kvadrat, za zonu integralne zaštite plavi kvadrat, a za porirodne rezervate i prirodne spomenike žuti kvadrat sa belom trakom. Granice nacionalnih i prirodnih parkova označene su sa crvenim kvadratom.

 


www.rri.ro
Publicat: 2019-09-27 16:42:00
Vizualizari: 157
TiparesteTipareste