Veliko Ujedinjenje Transilvanije sa Rumunijom

veliko ujedinjenje transilvanije sa rumunijom Veliki Rumunski Nacionalni Savet sazvao je skup 1228 delegata u Alba Juliji radi izrade rezolucije o priključenju Transilvanije Rumunskoj kraljevini.

1. decembra 1918. godine, Nacionalni Skup Rumuna u Transilvaniji sazvan je u Alba Juliji, gradu u kojem su bili pogubljeni Horja i Krišan, dva od tri rukovodioca seljačke pobune iz 1784.-1785. Veliki Rumunski Nacionalni Savet, reprezentativno telo koje je imalo zakonodavnu moć, sazvao je skup 1228 delegata u gradu koji je postao simbol radi izrade rezolucije o priključenju Rumunskoj kraljevini. Sastavljen od 8 biskupa, medju kojima su bili i grkokatolik Juliju Hosu i pravoslavac Miron Kristea, i od 200 predstavnika svih društvenih slojeva, Veliki Nacionalni Savet imao je zadatak da se posredstvom glasanja konsultuje sa rumunima u vezi sa budućnošću. Zajedno sa Rumunskim Nacionalnim Savetom, koji je imao izvršnu moć i sastavljen od 6 članova Rumunske Nacionalne stranke i 6 od strane Socijaldemokratske partije, Veliki Nacionalni Savet odlučio je da temelji nove budućnosti mogu biti postavljeni samo univerzalnim glasanjem, za koje su se rumunske stranke i nacionalne organizacije u Transilvaniji borile počev od 1881. godine. Ali je bilo veoma teško da se organizuju onakavi izbori. Razarajući Prvi Svetski Rat tek je bio okončan, Transilvanija je bila pokrajina bez države, Madjarska kruna je bila u disoluciji i nije mogla reagovati. Vlast madjarske države, koju su predstavili pravosudni sistem, parlament, vlada, pravobranioci, vojska i civilni službenici, svi oni koji su obezbedili javni red i suverenitet Velike Madjarske, nije više postojala. U Austro-Ugarskoj, prvi izbori na bazi univerzlanog glasanja održani su 1907., ali samo u austrijskom delu imperije. Godinu dana ranije, 1906, za vreme vladavine cara Franca Jozefa, usvojen je novi izborni zakon prema kojem su svi muškarci stariji od 24 godine, bez obzira na imovinu i socijalno poreklo, imali pravo na glasanje. S obzirom da su se Transilvanija i Banat našli u madjarskom delu imperije, rumuni nisu mogli raspolagati reformom univerzalnog glasanja, sem onih u pokrajini Bukovina, koja je bila u sastavu Austrije. 1907. godine, pet rumunskih poslanika iz Bukovine ušlo je u Bečki Parlament, a, takodje,  pet izabrano je za poslanike 1911., pre Velikog Rata.

 

U konfuznoj situaciji koja je postojala krajem 1918. godine, rumuni su reagovali politički, na bazi principa samovladavine. Rumuni koji su se tada bavili politikom, a bili su članovi dve stranke, odnosno- Rumunske Nacionalne Stranke i rumunskog odseka Socijaldemokratske partije u Madjarskoj, sa skoro istim brojem predstavnika u Parlamentu u Budimpešti, organizovali su tadašnji izborni proces. Danijel Barbu, istoričar i profesor bukureštanskog Fakulteta političkih nauka (SNSPA), govorio nam je o onome što je nazvao jedinim izbornim procesom u savremenom periodu, koji nisu organizovale vlada ili javna vlast, već gradjansko društvo: “Podaci kojima raspolažemo pokazuju nam da su delegati u svakom naselju izabrani klicanjem. Odnosno, dve do četiri ličnosti svakog naselja, a to su bili, sveštenik, vlasnik zemljišta ako je bio rumun, beležnik, nastavnik ili imućniji seljak, su klicanjem i konsenzusom ovlašćeni da predstave celu lokalnu zajednicu.”

 

Ova vrsta glasanja na čijoj bazi je 1228 delegata izabrano da ide u Alba Juliju da se izjasne o ujedinjenjenju Transilvanije sa Rumunjiom, bila bi, po današnjim standardima manje demokratski postupak. Ali vremena su bila tmurna i okončanje Prvog Svetskog Rata je izazvao očekivanja i reakcije koje su prethodno bile potisnute. Istoričar Danijel Barbu govori o ideologiji tadašnjih ljudi koji su bili svedoci boljševičkih revolucija i anarhije koje su izbile posle četvorogodišnjeg krvavog rata: “Postavlja se pitanje da li su učesnici na skupu u Alba Juliji i oni koji su izradili rezoluciju i predložili da se o njoj odluči klicanjem bili demokrati. Jasno je da su bili rumunski rodoljubi, ljudi sa dugačkim parlamentarnim iskustvom i političkom praksom. Ja mislim da nisu bili demokrati, što je i dokazano u mesecima posle izbora.  6. decembra rumunska vojska je okupirala Erdelj, uspostavila granice i vratila mir u zemlju. Postoje veoma jasni dokazi da je revolucionarni duh zahvatio ne samo rumunska sela, već i Madjarsku sa one druge obale Tisa, celu Evropu uopšte, uključujući i Englesku. Više meseci gradovi, kao što su Torino, Minhen i Berlin, bili su rukovodjeni crvenom zastavom udruženja vojnika i radnika. Ista situacija je nastala i u Erdelju.”

 

Glasanje za ujedinjenje Transilvanije sa Rumunijom bio je težak proces koji je trajao skoro mesec dana, a na čijem je kraju bila jasna želja za novim početkom. Bio je i napor velike ljudske zajednice koja se organizovala bez institucija i bez pomoći, samo na bazi volje da se uspostavi mir i realizuje nova državna pripadnost. 1. Decembra 1918. Alba Julija je bila centar ideje o rumunizmu u Erdelju, a kraj iste godine bio i kraj jedne epohe i početak druge, u kojoj ljudi su imali druga očekivanja.


www.rri.ro
Publicat: 2019-12-09 12:13:00
Vizualizari: 788
TiparesteTipareste