Osamdesetogodišnji muzej slavi svoju mladost

osamdesetogodišnji muzej slavi svoju mladost Na 84-tu godišnjicu otvaranja Nacionalnog Muzeja Sela “Dimitrije Gusti” u Bukureštu, ovaj raj na severu prestonice, je mladji nego ikad i kroz različite dogadjaje slavi i godišnjicu Dimitrija Gustija, povo

Na 84-tu godišnjicu otvaranja Nacionalnog Muzeja Sela “Dimitrije Gusti” u Bukureštu, ovaj raj na severu prestonice, je mladji  nego ikad i kroz različite dogadjaje slavi i godišnjicu Dimitrija Gustija, povodom 140. godina od rodjenja Dimitrija Gustija - prestižnog sociologa, istaknutog člana i predsednika Rumunske Akademije i godišnjicu osnjivanja Sociološke Škole u Bukureštu, osnovanu od Rumunske Akademije.

 

O proglašenju 2020. godine kao godine odavanja počasti ličnosti čoveka kulture Dimitrija Gustija govoriće nam Paula Popoju direktorka Muzeja Sela:,, Godina odavanja počasti Dimitriju Gustiju i Sociološkoj Školi u Bukureštu proglasila je Rumunska Akademija, početkom godine kada je održana  sednica komemoracije Dimitrija Gustija. Drago mi je što  Rumunska Akademija pridaje veliki značaj ovom uvaženom čoveku kulture, velikom profesoru i ministru, koji je bio Dimitrije Gusti i koji nam je ostavio ovo blago koje se zove Muzej Sela. Naravno, sada neću praviti istoriju Sociološke Škole. Samo želim naglasiti koliko je ta tvorevina važna, jedina koja je ustvari ostala, konkretno, posle zatvaranja Sociološke Škola u Bukureštu , nakon što je Dimitrije Gusti izbačen iz kulturnog života. Važno je da je ostao usled ogromnog rada koji je ova škola uradila, tvorevina koja se zove Muzej Sela. I kao što  svi znate, Sociološka škola u Bukureštu, nije napravila istraživanja da stvori Muzej Sela, već da poboljša život seljaka na selu. Bilo je to socialno istraživanje sa drugom svrhom. Ali ostao je ovaj muzej.”

 

Muzej je otvorio vrata za javnost 1936. godine. Stalna izložba obuhvata površinu od 14 ha sa 380 spomenika, 60.000 predmeta iz zbirke baštine i preko 250.000 arhivskih dokumenata koji se odnose na selo i tradicionalni život. Stalne i privremene izložbe privlače 500.000 posetilaca godišnje. Muzej Sela je u običnim uslovima, najposećeniji kulturni objekat u Rumuniji, otvoren svakog dana u nedelji. I kako, za raspust, Muzej Sela Dimitrije Gusti navikao nas je na radionice organizovane za decu, želeli smo da saznamo od Pauline Popoju kakva je situacija za ovu godinu, posle 2. meseca, muzeji su stidljivo otvorili vrata, u uslovima distanciranja i zaštite na koje niko nikada ne bi ni slutio :,,Leto na ulici” biće u avgustu. Rekla sam da još ne donosimo odluke o ovom projektu, jer se do avgusta može desiti više stvari. Ali da ne bismo čekali da vidimo šta će se desiti, razmišljamo da uradimo sa organičenim brojem dece, zato što imamo ovu mogućnost da ih odvedemo u dvorišta, da uradimo bar nekoliko radionica. Odnosno, da ne ostavimo decu celog raspusta, bez mogućnosti da urade nešto. Većina aktivnosti sa javnosću i decom zasada će biti online. Adaptiraćemo se u hodu. Deca neće biti zaboravljena. Već imamo u online-u “Kućicu priča”. Pored glumaca koji su nam pomagali i kojima se zahvaljujem, ja i moje kolege čitali smo priče. Nastavićemo, za sada, u online-u, i kako se stvari budu odvijale, prilagodićemo se.”

 

Muzej organizuje tradicionalne dogadjaje i festival, na kojima narodne zanatlije i recitatori posetiocima prikazuju deliče seoskog života. Zato što ne želi da ostane izvan vremena, nakon digitalizacije muzejske arhive, pojavio se još jedan digitalni projekat ,,Živo ljudsko blago” o kome je govorila Paula Popoju : ,,Pre svega je zasluga gospodje Kamelije Mojse, novinarke, ona je uradila filmove a, mi smo se priključili ovom projektu i zajedno ćemo nastaviti sa istraživanjem i isticanjem ovih zanata, recitatora, koji su jako bitni, jer predstavljaju svojevrsnu kvintesenciju tradicionalne kulture u ovom trenutku.

 

Irina Kažal, državni podsekretar u Ministarstvu kulture, prisetila se svojih početaka u ovom muzeju i poslala je poruku podrške: ,,Mislim da sam pre 60. godina kročila u ovaj muzej, sa moje leve strane bio je godpodin Fokša, a sa moje desne strane gospodin Stahl i Tankred Banaceanu. Dakle tri velika inicijatora i ljubitelja ovog muzeja. Studirala sam antropologiju, znate dobro da sam  student Levia Straussa, živela sam u ovom muzeju mnogo, mnogo godina i volim ga i mogu da kažem da jedan deo mog života je posvećen ovom muzeju i ljudima odavde. Imamo puno projekata u Ministarstvu kulture, puno se bavim manjinama, festivalima nacionalnih manjina, svime što je vezano sa narodom i lepim, a kao ćerka velikog virologa profesora Kažala (otac Irine Kažal) koji se celog života bavio virusima i bilo je puno diskusija u našoj kući, želim da budete sigurni da će ovaj virus nestati i ostaviće nas da se vidimo kao pre u lepom našem životu, za kojim sada žalimo, ali će ga opet biti, obećavam!

A kako je u muzeju posadjeno cveće, a  seoski život je sačuvao uobićajeni ritam, ne možemo a, da vas ne pozovemo da uživate u zelenilu, mirisima, blagu i miru unutar muzeja.


www.rri.ro
Publicat: 2020-06-02 17:16:00
Vizualizari: 78
TiparesteTipareste