Mandat na visokom nivou (13.11.2020)

   mandat na visokom nivou (13.11.2020)

U vreme najdublje podele u novijoj američkoj istoriji, Amerikanci su čekali strpljivo u nepreglednim redovima pred glasačkim mestima da izraze sopstvena opredeljenja. U najpogodjenijoj zemlji novim koronavirusom 99 miliona Amerikanca glasalo je preliminarno ili dopisno, a broj izraženih glasova premašio je 138 miliona glasova sa prethodnih predsedničkih izbora 2016.godine kada je Donald Tramp pobedio. Pobeda demokratskog kandidata Džoa Bajdena, čiji uspeh osporava Donald Tramp, potvrdiće se najverovatnije polovinom narednog meseca kada če glasati i elektori. O ublažavanju podele pod Bajdenovom administracijom za Radio Rumunija govorio je politički analitičar Andrej Caranu: ,,U SAD će se najverovatnije pokušati ublžavanje ogromne podele u američkom drustvu kako bi se smirile tenzije rasističke i društvene prirode. Na spoljnom planu još nije sasvim jasno čemu treba da se nadamo. Sigurno je medjutim da će se transatlanski odnosi poboljšati, ali ne znamo do koje mere. Smatram da su odnosi sa Rumunijom cementirani. Ne verujem da se loše stvari mogu dešavati kad je reč o Rumuniji, a dobre stvari su u toku. Ambasador SAD u Bukureštu je kazao da će se realizovati masovne američke investicije u oblastima saobraćaja i komunikacija. Ja smatram da se bezbednosna politika SAD neće suštinski menjati.’’

 

Analizirajući američku politiku, univerzitetski profesor Dan Dungaču je naglasio da je za Donalda Trampa sve što se dešavalo tri decenije pre 2016. godine bilo slabljenje SAD. Zbog togase  u svom mandatu Tramp okrenuo unutrašnjim pitanjima da SAD ne  bi više trošile resurse van granice i  korenito izmenio paradigmu funkcionisanja SAD na globalnom planu: ,, Prema tezi Donalda Trampa o medjunarodnim odnosima, Amerika je 30 godina potrošila trilione dolara da bi bila poražena u Avganistanu, da ne bi pobedila na Srednjem istoku, a sa izuzetkom istočnih i centralnih zemalja Evrope, nije uspela da privuče na svoju stranu nijednu zemlju iz evroatlalsnkog sveta. Po mišljenju Trampa svet koji su SAD izgradile trideset godina bio je svet koji je potrošio američke resurse, nije rešavao sukobe u svetu i dozvolio je neprijateljima Amerike da se razvijaju. Interesanto je da li će se Amerika Bajdena vratiti predTrampovoj paradigmi i spoljnopolitičkoj viziji po kojoj bi se svet pretvorio u Ameriku i Amerika postala liberalni hegemon koji je bio trideset godine. Interesantno je kako će se Bajden postaviti prema ovoj perspektivi, ali ja verujem da se Amerika neće vratiti na predtrampov period. Imaćemo priliku da vidimo jednu Ameriku koja neće biti zainteresovana kao pre za osnovna evropska pitanja.’’

 

Da je Kina suparnik i protivnik Amerike slažu se i republikanci  i demokrate i oko ovog pitanja se ništa značajnije neće desiti, dodaje profesor Dungaču, koji smatra da će se nadolazeći svetski poredak izgraditi oko američko-kineskih odnosa: ,,Ovako treba da vidimo ovaj svet i da se odnosimo na nadolazeći strateški pa čak i ekonomski svet. Što se tiče odnosa sa Rusijom, ovi zavise od odnosa sa Kinom. Ruska Federacija se nalazi u kineskoj situaciji 70’ godina. U to vreme veliko sučeljavanje je bilo izmedji Amerike i Sovjetskog Saveza. Kina je bila negde izmedju. Rusija je sada u situaciji treće strane u borbi izmedju dve velesile. Rusija će pažlivo odmeriti sopstvene gestove u odnosima sa obe države da se ne bi smatralo da želi apsolutno saveznistvo sa jednom od ovih država. Iz ove perspektive očekujemo diplomatske korake Ruske federacije koji polaze od hipoteze da nije više veliki svetski akter, ali da može da računa na svoje teoretski velike šanse i da maksimira male. U ovoj situaciji se nalazi i Evropska unija kao minorni akter u odnosu na Ameriku i Kinu. Treba napomenuti medjutim da se Kina intenzivno udvara Evropskoj uniji naročito na ekonomskom planu.’’

 

Trampovo nasledje ostaće i posle isteka njegovog mandata, smatra univerzitetski konferansije Valentin Naumesku, sa napomenom da Bajdenova administracija ima sve šanse da normalizuje odnose sa Evropskom unijom i da je ovo jedna od najvažnijih posledica izbora: ,,Ovo je i najveća evropska korist, ali i za region u koji se mi nalazimo jer je naš interes da NATO, alijansa koja pruža bezbednosne garancije zavisi, od kvaliteta, solidnosti i kredibiliteta transatlanskih odnosa. Baš ovi odnosi su u poslednje četiri godine teško pogodjeni. Za rešavanje ovog pitanja potrebno je vreme.’’

 

Videćemo da li će pojedini politički akcenti, pojedine preokupacije, protekcionisti;ki trendovi na političkom planu ili borba za globalnu prevlast sa Kinom prelaziti i na sledeću administraciju, dodao je Valentin Naumesku.

 


www.rri.ro
Publicat: 2020-11-13 13:20:00
Vizualizari: 236
TiparesteTipareste