Mere protiv poskupljenja energije (22.10.2021)

 mere protiv poskupljenja energije (22.10.2021) Zemlje Evropske unije mogu dodeliti vrednosne bonove ili delimilnčo smanjiti fakture kučnim potrošačima energije, a preduzečima dodeliti državnu pomoč i smanjenje poreza i taksi sa ciljem da se ublaže posledice ogromnog povečanja cene energije u svetu.

Zemlje Evropske unije mogu dodeliti vrednosne bonove ili delimilnčo smanjiti fakture kučnim potrošačima energije, a preduzečima dodeliti državnu pomoč i smanjenje poreza i taksi sa ciljem da se ublaže posledice ogromnog povečanja cene energije u svetu. Ove dve mere koje Brisel predlaže namanjene su uglavnom najsiromašnijim domačinstvima i malim preduzečima. Vladama se savetuje da nabave energiju iz obnovljivih izvora jer čista energija nije podložna uticaju cene. Pojavila se i ideja formiranja strateških rezervi zajedničkim nabavkama, kao što je Unija postupala sa vakcinom. Brojke pokazuju da se Evropska unija nalazi pred najvećim poskupljenjem pirodnog gasa u poslednjih 15 godina i da se ova situacija odražava i na porast cene električne energije. Poskupljenje se oseča u celom svetu i u tesnoj je vezi sa obnavljanjem ekonomskih aktivnosti do nivoa predpandemijskog perioda. U Rumuniji povečanje cene energije je i posledica pune libralizacije energetskog tržišta od 1 jula. Posledice se osećaju na cene pehrambenih proizvoda i na inflaciju. Privredni analitičar Konstantin Rudnici kaže: ,,Jasno je da je i rumunska privreda pogodjena. Imamo visoku godišnju stopu inflacije od 6,3%. Efekti poskupljenja energije utiču i na ostale cene. U prvom redu na prehrambene ali i druge proizvode. Prema prognozama ove godine stopa inflacije premašice 7%, i mogla bi stigne na 7,5%. Čini se da raste nezadržljivo i rešenja se traže ne samo kod nas već i u Evropi.

Na poskupljenje energije uticala je i Rusija- jedan od glavnih snabdevača Evrope prirodnim gasom, jer vodi politiku odustajanja od tranzita kroz Ukrajinu. Moskva podriva evropsku energetsku bezbednost kako bi promovisala gasovod Severni tok 2, novu direktnu energetsku vezu izmedju Rusije i Nemačke kroz Baltičko more, smatra spoljnopolitički analitičar Julijan Kifu: ,,Ruska Federacija igra na kartu podrivanja evropske energetske bezbednosti da bi promovisala Severni tok 2. Mislim da treba da kažemo da iako su Rusi saopštili da su završili gasovod, kapacitet funkcionisanja je veoma mali. Postoje veoma stroge procedure i sve su pod sankcijama SAD. U poslednjoj godini ruski izvoz u Evropi bio je vema mali, čak i izvoz za zalihe. U ovoj situaciji gas je poskupeo, jer se nabavlja zimi a ne preko leta, kada je tražnja veoma mala. U drugom redu  gas se ne može prevoziti ukrajinskim gaspovodom, a prevoz gasa Severnim tokom 2 je druge vrste. Odavde dolazi i pritisak za dodeljivanje dozvola i puštanje  Severnog toka u rad.''

Rusija ne koristiu energiju kao oružije i spremna je da razgovara sa Evropskom unijom o stabilizaciji evropstog energetskog tržišta, kaže predsednik Vladimir Putin i insistira na depolitizaciji energetske problematike. Lider Kremlja daje uveravanja da Rusija ispunjava u potpunosti preuzete obaveze kada je reč o isporukama gasa koje su ove godine porasle za 10% kroz gasovode i zajedno sa tecnim gasom za 15%. Na pragu zime zalihe gasa su mnogo manje u Evropi pa i u Rumuniji. Evroposlanik Gjorge Falka gost Radia Rumunija o merama koje Bukurešt može da preduzme kazao je: ,,Kriza donosi negativne posledice, ali i nove šanse. Rumunija nije kupila gas od januara do decembra jer smo mi proizvodjači gasa i nabavljamo prirodni gas samo zimi kada je cena visoka. Sada Evropska komisija predlaže da se nabave količine gasa za celu Evropsku uniju, a to znači da treba da povečamo kapacitet skladištenja gasa i izbegnemo nove krize. Na srednji rok možemo da kažemo da Ministarstvo energije ima na raspolaganju Fond za modernizaciju u visini od 10 miliardi evra za šestogodišnju implementaciju energije vetra i sunca. Program oporavka i otpornosti vredan 1,6 miliardi evra usmeren je takodje u ovom pravcu. Imamo 10 miliardi dolara za 3 i 4 nuklearni reaktor i modernizaciju 1 reaktora Nuklearke Černavoda. Zainteresovani smo za eksploataciju gasa u Crnom moru, gde se prema procenama može ekspoatisati jedna miliarda kubnih metara godišnje. Imamo takodje 15 hidrografskih bazena i zakonima možemo podsticati izgradnju mikrohidrocentrala, medjutim treba voditi računa da ne zagadjujemo sredinu i dodjemo u sukob sa ekologistima. Ali ove bazene trena iskoristiti.''

Rešenje za energetsku situaciju omogucice stabilniju i poredvidljiviju ekonomiju i veće investicije, ocenjuje rumunski evroposlanik.


www.rri.ro
Publicat: 2021-10-22 10:43:00
Vizualizari: 180
TiparesteTipareste