Rad te obrazuje, rad te oplemenjuje!

rad te obrazuje, rad te oplemenjuje! Jedna od najneočekivanijih koristi od pandemije za običnog čoveka je bila da promeni dinamiku rada

Jedna od najneočekivanijih koristi od pandemije za običnog čoveka je bila da promeni dinamiku rada. Govorimo o promeni paradigme rada, u smislu da zaposleni sada raije daju otkaz, čak i bez rezervnog plana, nego da pristaju na sve vrste kompromisa. Nedavna studija je pokazala da samo 3% anketiranih želi potpuni povratak rada na radnom mestu, dok je velika većina rekla da bi podnela ostavku ako bi bili primorani da rade nešto što ne žele. 86% zaposlenih žele da rade od kuće najmanje dva dana nedeljno, a studija je obuhvatala 10.000 osoba širom sveta!

Iz razgovora sa Ralukom Dumitrom, Head of Marketing u eJobs grupi, saznaćemo kako se tokom pandemije promenila dinamika rada kod nas i u svetu, kako izgleda tržište rada u Rumuniji 2022. godine i koje su oblasti gde se najviše zapošljava. I da, govorimo i o „The Great Resignation“, fenomen koji nije zaobišao ni Rumuniju, mada je još uvek mali: „Ako smo 2021. godine čuli za „The Great Resignation“ koja je kod nas nazvana „Velikom Ostavkom“, primećujemo da se, malo po malo, fenomen približava Rumuniji. U studiji koju smo nedavno sproveli među kandidatima, 21% njih je priznalo da bi dalo ostavku bez rezervnog plana. Ovaj procenat koji, iako nije mali, iznenađuje s obzirom na to da moramo imati u vidu da ovi zaposleni više nisu spremni na kompromise na radnom mestu. Štaviše, 8 od 10 Rumuna je u istoj anketi reklo da im je glavni prioritet ove godine da promene posao i da su već počeli da ga traže. Još više iznenađuje to što smo svedoci velikog optimizma, jer skoro polovina njih misli da će naći posao za manje od tri meseca. S druge strane, ne znam da li je to više optimizam ili realnost tržišta, jer smo trenutno u izuzetno velikom deficitu talenata, što očigledno stavlja kandidate u privilegovan položaj, gde mogu da biraju posao koji žele, pregovaraju o svojim beneficijama i istovremeno im daje poverenje da će, ako daju ostavku, čak i bez rezervnog plana, dovoljno brzo pronaći posao. A takva je i realnost tržišta, jer je tačno da će dobri stručnjaci vrlo brzo naći posao u skladu sa svojim očekivanjima“.

Raluka Dumitra nam kaže i koje su oblasti u kojima nedostaju stručnjaci, ko i gde zapošljava: „U ovom trenutku, rumunsko tržište rada je u galopirajućem deficitu talenata. Od početka godine do sada (sredina februara) na platformi je objavljeno 60.000 novih radnih mesta.  Zapošljava se u Bukureštu i velikim gradovima, a oblasti u kojima se najviše zapošljava su maloprodaja, usluge, kol-centri, proizvodnja, IT-Telekom, logistički transport, prehrambena industrija, građevina. Uradili smo, pre samo nekoliko nedelja, još jednu anketu među poslodavcima i ovog puta smo ih pitali koje su oblasti u kojima misle da će se najviše zapošljavati ove godine, a prve oblasti koje su spomenute su bile prodaja, proizvodnja i građevina. Ovo su oblasti koje tradicionalno traže radnike ili imaju prilično veliku fluktuaciju zaposlenih (prodaja), ili su pak oblasti u kojima je teško naći radnu snagu, kao što su proizvodnja i građevina (potonja oblast ima veliki procvat, naročito u poslednje dve godine). S druge strane, još uvek govorimo o ogromnom nedostatku talenata u IT sektoru. Pre pandemije govorili smo o deficitu od 20.000-30.000 stručnjaka koje bi tržište moglo apsorbovati u bilo kom trenutku, a sada je sigurno ovaj deficit skoro 50.000“.

Pandemija nam je pomogla da otkrijemo rad u hibridnom sistemu i ovo će se nastaviti i nakon pandemije. Raluka Dumitra: „Jedna od jedinih dobrih stvari koje nam je donela pandemija je ova fleksibilnost. Pošto smo svi morali da radimo od kuće, dobili smo tu slobodu da radimo bilo gde i normalno je da zaposleni ne žele da odustanu od toga. Istina je da ćemo u 2022. godini govoriti pre o hibridnom programu nego o radu na daljinu, jer postoji želja i kod zaposlenih i kod kompanija da se posao vrati u kancelarije (ali ne govorimo o vraćanju na ono što je bilo pre pandemije, pet radnih dana u sedištu kompanije – tako nešto nećemo videti skoro ili možda nikad), govorimo o želji za povratkom, ali pod uslovom ove felksibilnosti. Uglavnom zaposleni žele da se vrate u kancelariju iz više razloga – druženje, možda se neki od njih bolje koncentrišu u kancelariji, ali ovo nije želja za stalnim povratkom. Štaviše, one kompanije koje žele povratak u kancelarije pod određenim fiksnim parametrima (na primer, primoravamo sve zaposlene da se vrate tri dana u nedelji na posao u kancelariji ponedeljkom, utorkom, sredom i praktično ne ostavljamo nikakvu fleksibilnost zaposlenima), te kompanije će patiti, posebno u ovim vremenima kada je bitka za stručnjacima velika. One kompanije koje ne razumeju potrebu zaposlenih za fleksibilnošću će patiti i verovatno će se suočiti sa talasom ostavki, u kontekstu fenomena „Velike Ostavke“. S druge strane, želja zaposlenih da u 2022. godinu uzmu što više slobodnih dana je sasvim prirodna. Moramo imati na umu da smo oko dve godine svi radili u sistemu pandemije, nismo imali slobodu da putujemo ili kada smo i putovali činili smo to bojažljivo, putovali smo manje nego u prethodnim godinama i nisu svi imali odmore kakve znamo. S obzirom da smo pretežno radili od kuće, profesionalni prostor se dosta stopio s ličnim, radili smo mnogo (u mnogim slučajevima je reč o sagorevanju) i onda je ova potreba za odmorom sasvim prirodna“.


www.rri.ro
Publicat: 2022-03-09 14:52:00
Vizualizari: 130
TiparesteTipareste