Katoli\u010dko obrazovanje na rumunskom prostoru ima istoriju dugu nekoliko vekova. U Moldaviji je u\u0161lo ranije, vezujuc\u0301i se za prisustvo katoli\u010dkih episkopija od kraja 13. veka. U Vla\u0161koj je bilo poku\u0161aja rimske verske organizacije, koja, me\u0111utim, nije odolela nestabilnosti izazvanoj migracijama od 11. do 13. veka. Pojava grkokatoli\u010dke crkve u Transilvaniji od kraja 17. veka zna\u010dila je katoli\u010dko obrazovanje na rumunskom jeziku, u kojem je latinski jezik zauzimao centralno mesto. Rodika Miron je direktorka Rimokatoli\u010dkog koled\u017ea \u201eSveti Josif\u201c u Bukure\u0161tu i pokazala je zna\u010daj grkokatolicizma u razvoju katoli\u010dkog obrazovanja na rumunskom prostoru.<\/p>\n
\u201ePo\u010detkom 18. veka znamo da je postojala Grkokatoli\u010dka crkva, od 1698. godine, kada se dobar deo pravoslavaca u Transilvaniji ujedinio sa Rimom. Od tada su pokrenuli pitanje obrazovanja evropskog tipa, sa metodama koje su do\u0161le iz Be\u010da, sa metodama koje su do\u0161le sa Zapada. Mnogo je ura\u0111eno na negovanju rumunskog jezika, \u0161to zna\u010di da je narod morao da razume ono \u0161to u\u010di. Naravno, latinski se predavao u svakoj \u0161koli i bio je most ka Zapadu, ka vi\u0161im studijama koje c\u0301e uslediti kasnije. Znamo da su se po ovom modelu, koji je funkcionisao u Transilvaniji, vla\u0161ki kne\u017eevi \u0160erban Kantakuzin i Konstantin Brankovjanu brinuli o Gr\u010dkoj akademiji u Bukure\u0161tu. Ako je u Transilvaniji latinski jezik bio jak, ovde, na jugu, uveden je starogr\u010dki jezik. Tako je po\u010dela Gr\u010dka akademija Svetog Save.\u201c<\/em><\/p>\n Iako je percepcija vankarpatskog prostora bila rumunska, postojale su velike razlike izme\u0111u dve rumunske zemlje. A jedna od razlika bilo je prisustvo katolicizma. U Moldaviji je katoli\u010dki uticaj iz Poljske bio dosledniji, dok se u Vla\u0161koj sna\u017enije osec\u0301ao pravoslavni uticaj sa ju\u017enog Balkana, iz Bugarske i Srbije. Rodika Miron.<\/p>\n \u201eU Moldaviji je, vec\u0301 kroz mona\u0161ke redove, zapo\u010delo katoli\u010dko obrazovanje. Isto se nekako \u017eelelo i u Vla\u0161koj. Samo je ovde situacija bila malo te\u017ea u pogledu episkopata. Ako je u Transilvaniji, na primer, zahvaljujuc\u0301i Habzbur\u0161kom carstvu, \u0161kola mogla da dobije zamah, pa \u010dak i ona na rumunskom jeziku preko unijata, preko grkokatolika, u Vla\u0161koj su stvari bile te\u017ee za izvo\u0111enje. U me\u0111uvremenu, i Pravoslavna crkva je dobila zamah, koja je ovo otvaranje prema Zapadu uvek videla kao ne\u0161to ne ba\u0161 dobro, kao na\u010din prozelitizma. A onda je manje-vi\u0161e postavljala prepreke zamahu katoli\u010dkih verskih kongregacija da otvaraju \u0161kole. Me\u0111utim, \u0161kola se odr\u017eavala pored svake parohije.\u201c<\/em><\/p>\n Ali 19. vek c\u0301e doneti velike promene u rumunskom dru\u0161tvu. Moderne ideje, evropeizacija i raskid sa orijentalnim uticajem koji je vr\u0161ilo Osmansko carstvo doveli su do zbli\u017eavanja sa zapadnim svetom. Velike politi\u010dke promene na evropskom kontinentu tokom Napoleonovih ratova i percepcija starih praksi upravljanja naterale su Rumune da \u017eele druge modele \u017eivota i obrazovanja. Nekoliko godina pre revolucije 1821. godine, prve godine veka koja c\u0301e proizvesti va\u017enu promenu u statusu rumunskih kne\u017eevina, otvorena je prva katoli\u010dka \u0161kola u Bukure\u0161tu. Rodika Miron.<\/p>\n \u201eI evo nas u 1816. godini, va\u017enoj godini, istorijskoj prekretnici. S jedne strane, fanariotski gospodari su postali nepo\u017eeljni za Osmansku Portu, koja je bila uverena da vi\u0161e nisu ba\u0161 iskreni, pa im vi\u0161e nije ukazivala tako veliko poverenje. A, s druge strane, Rumunima su bili dosta, i onima iz Moldavije i onima ovde, iz Vla\u0161ke, i te\u017eili su ne\u010demu drugom. A onda, s obzirom na to da je bukure\u0161tanska elita \u017eelela zapadnu \u0161kolu, ovde su stvoreni uslovi da se pomogne monasima koji su bili ovde, pomogli su episkopima \u010coplje da otvore \u0161kolu. I to je godina 1816. kada se u tu svrhu dovode redemptoristi\u010dki monasi, posebno obu\u010deni u Be\u010du.\u201c<\/em><\/p>\n Bio je to model moderne \u0161kole, gde se hri\u0161c\u0301anska doktrina predavala zajedno sa naukama i ru\u010dnim ve\u0161tinama. Rodika Miron.<\/p>\n \u201eBilo je i franjeva\u010dkih monaha, ali su oni predavali samo katihizis. Sada biskup dovodi prave u\u010ditelje da se brinu o \u0161koli, sa rigoroznim metodama i adekvatnim nastavnim planom i programom. \u0160kola je kombinovala filozofiju sa stranim jezicima i naukama, sa matematikom, sa topografijom. Dakle, sve se to predavalo kako bi se in\u017eenjer, ali i mehani\u010dar, mogao ovde u buduc\u0301nosti obu\u010davati. Nije se vi\u0161e u\u010dio samo katihizis, do\u0161lo je do otvaranja, \u017eeleli su \u0161kolu za sve, ne samo za katolike. Bila je to \u0161kola kojom je upravljala Katoli\u010dka crkva prema zapadnim normama.\u201c<\/em><\/p>\n U godinama koje su usledile, katoli\u010dko obrazovanje c\u0301e se razvijati kako je rumunsko dru\u0161tvo i\u0161lo ka modernizaciji. Pojava rumunske dr\u017eave 1859. godine je mnogo zna\u010dila. A osnivanje elitnih \u0161kola, poput Instituta Svete Marije i Srednje \u0161kole Notr Dam de Sion, bile su prirodne posledice duha vremena.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Katoli\u010dko obrazovanje na rumunskom prostoru ima istoriju dugu nekoliko vekova. U Moldaviji je u\u0161lo ranije, vezujuc\u0301i se za prisustvo katoli\u010dkih episkopija od kraja 13. veka. U Vla\u0161koj je bilo poku\u0161aja rimske verske organizacije, koja, me\u0111utim, nije odolela nestabilnosti izazvanoj migracijama od 11. do 13. veka. Pojava grkokatoli\u010dke crkve u Transilvaniji od kraja 17. veka zna\u010dila […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1000145","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n