Multinacionalna misija polarnih istra\u017eivanja stigla je u arkti\u010dku zonu brodom Polarstern (Polarna zvezda), brodom poput lavirinta, punim kabina za posadu i dobro opremljenim istra\u017eiva\u010dkim laboratorija. Tokom ekspedicije, meteorolozi, biolozi, fizi\u010dari i okeanografi borave u kabinama sa po dva kreveta na sprat, po troje u jednoj kabini. Ekspedicija Mosaik, kako je nazvana, imala je za cilj prou\u010davanje klimatskih promena, tema koja postaje sve urgentnija, \u0161to je potvrdila i Adela Dumitra\u0161ku, Rumunka poreklom iz Bra\u0161ova, nastanjena u \u0160vedskoj, koja je bila deo istra\u017eiva\u010dkog tima.
\n\u201eTo su promene koje vidimo sopstvenim o\u010dima, ali koje su tako\u0111e analizirane i potvr\u0111ene podacima koje smo prikupili tokom te ekspedicije. Sada je pitanje da li smo kao dru\u0161tvo, kao \u010dove\u010danstvo, spremni za te promene, jer \u0107e one, u ve\u0107oj ili manjoj meri, uticati na sva priobalna podru\u010dja \u0161irom sveta. Na\u0161a dru\u0161tva i na\u0161i gradovi nalaze se u priobalnim podru\u010djima.\u201d
\nOkeanograf, geofizi\u010dar i istra\u017eiva\u010dki in\u017eenjer, Adela Dumitra\u0161ku prou\u010dava morski led i uticaj klimatskih promena na njegovu debljinu i strukturu. Tokom ekspedicije Mosaik, istra\u017eiva\u010di su krenuli Nansenovim stopama, ali koriste\u0107i mnogo naprednije tehnike:
\n\u201eEkspedicija Mosaik bila je najve\u0107a polarna ekspedicija organizovana od kraja 19. veka. Nansen nije bio samo polarni istra\u017eiva\u010d. Krajem 19. veka svi istra\u017eiva\u010di \u017eeleli su da osvoje Severni pol, Ju\u017eni pol, da negde postave zastavu. Ali Nansen je pre svega bio nau\u010dnik, a njegova ideja bila je da zamrzne svoj brod Fram. Imao je teoriju o kretanju morskih struja na Severnom polu i plan je bio slede\u0107i: odvesti brod na odre\u0111enu ta\u010dku, van obale Sibira, brod \u0107e se zalediti i plutati sa ledom, a posle nekoliko godina c\u0301e iza\u0107i iz leda, i saznac\u0301emo da li se struje zaista krec\u0301u tom brzinom. Istovremeno je prou\u010davao klimu i uzimao uzorke leda i vode.
\nKada je Nansen bio na Polu krajem 19. veka, led je bio debeo oko 5 metara, tako da je bilo gotovo nemogu\u0107e probiti taj veoma debeo led. Niko nije boravio na Severnom polu tokom zime; samo leti idu ledolomci i razbijaju led, jer je tanji. Me\u0111utim, klima se promenila, led vi\u0161e nije toliko debeo, i onda je Institut Alfred Vegener u Nema\u010dkoj do\u0161ao na ideju da delimi\u010dno kopira Nansenovu ekspediciju i zamrzne jedan ledolomac blizu istog podru\u010dja gde je Nansen zamrznuo svoj brod, van Sibira, i da pluta sa ledom godinu dana. Mi smo procenili da \u0107e nam trebati godinu dana da stignemo do moreuza Fram, ali je trajalo kra\u0107e \u2013 oko devet meseci \u2013 jer se led potpuno promenio, a ovakva istra\u017eivanja ranije nisu ra\u0111ena. Teoretski mo\u017eemo zamisliti kako izgleda zima na Severnom polu, ali \u017eelimo podatke sa terena, a ne da ih izvodimo iz letnjih podataka, a onda morate imati timove koji su stalno prisutni na ledu.\u201d
\nCilj misije bio je prou\u010davanje klimatskih modela kako bi se razumelo kako \u0107e se klima menjati u budu\u0107nosti. Adela Dumitra\u0161ku je dodala:<\/p>\n
\u201eIdeja je bila da prou\u010dimo \u010ditav stub, od dna okeana do stratosfere. A onda vam je potrebno mnogo razli\u010ditih timova. Govorimo o okeanografiji, fizici leda, biohemiji, atmosferskim naukama. Imali smo 600 istra\u017eiva\u010da i 20 zemalja je finansijski doprinelo ovoj velikoj ekspediciji. \u0160vedska je doprinela i finansijski i logisti\u010dki, jer imamo ledolomac. Na\u0161 interes tokom jednogodi\u0161nje ekspedicije bio je da budemo tamo kada se led formira, obi\u010dno u septembru, na kraju leta. Tada na Severnom polu po\u010dinje jesen i led ponovo po\u010dinje da se formira, a gasovi koje prou\u010davamo ostaju zarobljeni u ledu koji se formira. \u017deleli smo da budemo tamo od po\u010detka ekspedicije do prole\u0107a, na Severnom polu, kada se ponovo pojavi svetlost, led po\u010dinje da se topi i gasovi, koji su veoma volatilni, brzo dospevaju u atmosferu, pa ih gubimo iz leda.\u201d
\nMe\u0111u zabrinjavaju\u0107im zapa\u017eanjima, koja i danas daju povod za razmi\u0161ljanje, Adela Dumitra\u0161ku je istakla:
\n\u201eLed je mnogo tanji i druga\u010diji, ima uticaj na atmosferski nivo, jer se stvaraju takozvane crne povr\u0161ine, kako ih nazivamo, kada se led razbije. Tada voda okeana, koja vi\u0161e ne reflektuje svetlost kao ranije, uti\u010de na atmosferu i stratosferu. Tako\u0111e, kada govorimo o okeanu, vidimo da se temperatura promenila \u2013 porasla je za oko pola stepena. I to je ve\u0107 zna\u010dajno, jer je i jedan stepen ogromno pove\u0107anje kada je re\u010d o okeanskoj vodi. Prime\u0107ujemo i nove vrste koje se sele \u2013 sa promenom temperature razli\u010dite vrste dolaze ili odlaze.\u201d
\nEkonomija, recikla\u017ea, ponovna upotreba, ali pre svega podizanje svesti, jedine su mogu\u0107nosti za opstanak \u010dove\u010danstva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Multinacionalna misija polarnih istra\u017eivanja stigla je u arkti\u010dku zonu brodom Polarstern (Polarna zvezda), brodom poput lavirinta, punim kabina za posadu i dobro opremljenim istra\u017eiva\u010dkim laboratorija. Tokom ekspedicije, meteorolozi, biolozi, fizi\u010dari i okeanografi borave u kabinama sa po dva kreveta na sprat, po troje u jednoj kabini. Ekspedicija Mosaik, kako je nazvana, imala je za cilj […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":528358,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[114932,113240],"class_list":["post-1000167","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n