Deficiti sa kojima se Rumunija suo\u010dava stvaraju glavobilje politi\u010dkim faktorima odlu\u010divanja u Bukure\u0161tu koji su primorani na preduzimanje nepopularenih mera u cilju pobolj\u0161anja situacije koja treje ve\u0107 nekoliko godina. Zemlja se nalazi u postupak za prekmerni deficit jo\u0161 od pre izbijanja pandemije, ali u poslednjim godinama deficit je pove\u0107an zbog visokih javnih tro\u0161kova i relatovno slabog prikupljanja bud\u017eetskih sredstava. Istovremeno, deficit teku\u0107eg ra\u010duna platnog bilansa ukazuje na zavisnost od spoljnog finansiranja. Ova dva deficita su povezana jer visoki bud\u017eetski deficit podsti\u010de spoljotrgovinski i dovodi do pove\u0107anja uvoza i produbljavanja spoljotrgovinskog deficita. Ova situacija smatra se riskantnom jer slabi ekonomiju na spoljne \u0161okove i na promene na medjunarodnim finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Re\u0161enje za smanjenje ovih deficita le\u017ei u pove\u0107anju bud\u017eetskih prihoda, efikasnijem tro\u0161enju javnih fondova i podsticanju doma\u0107e proizvodnje i izvoza. Rumunske vlasti su preuzele obavezu u Briselu da \u0107e smanjiti bud\u017eetski deficit ove godine na 6,2% sa 9% pro\u0161le godine. Zadatak nije nimalo jednostavan. Prema podacima Narodne banke Rumunije spolji dug Rumunije raste svakog meseca sa skoro dve milierde evra i, iako je bud\u017eetski deficit manji u prvom tromese\u010dju teku\u0107e godine, neophodna je trajna strukturna korekcije za o\u010duvanje poverenja inostranih injvestitora. Prvredni analiti\u010dar Drago\u0161 Kabat, \u010dlan rukovodstva CFA Rumunija\u2013organizacije profesionalnih investitora ka\u017ee: ,,Korekcija deficita je na\u0161a urgentnost. Nalazimo se u proceduri za prekomerni deficit i pre nekoliko godina preuzeli smo obavezu da smanjimo ovaj deficit. Utvrdjen je jedan kalendar koji nije ispo\u0161tovan, jer smo imali jednu izbornu godinu, ali 2025. godine \u00a0napravili smo prve korake i uspeli da smanjimo malo deficit u odnosu na prethodnu godinu. I dalje treba da nastavimo ovim putem i smanjimo deficit. Ponavljam, obe\u0107ali smo ovo na\u0161im partnerima iz Unije, bili smo na 9% deficita, sada smo na 7, cilj nam je 6,2%, ali mislim da je potrebno da smanjimo deficit ispod 3%, koliko predvidja Evropska unija. Da bismo ovo postgli, pre svega potrebno je da smanjimo bud\u017eetske rashode i u drugom redu da pove\u0107amo bud\u017eetske prihode.\u2019\u2019<\/p>\n
Rumuniji preti opasnost da izgubi ono \u0161to je postigla u poslednjim mesecima ako se bud\u017eetski deficit ne\u0107e korigovati i to brzo, upozorava i Narodna banka Rumunije kada govori o medjunarodnom kredibilitetu, pristupu medjunarodnom finansiranju i kreditnom rejtingu. O opasnostima koje vrebaju ako Bukure\u0161t ne\u0107e nastaviti dogovorenim putem sa Briselom, Drago\u0161 Kabat ka\u017ee: ,, Rizici su nedvosmisleni. U prvom redu gubimo ponovo poverenje na\u0161ih evropskih partnera koji \u0107e nas gledati sa nepoverenjem. Oni imaju uvek mogu\u0107ost , imaju\u0107i u vidu da smo u procesu za prekomerni deficit, da nam smanje evropske fondove, a to bi imalo te\u0161ke posledice po rumunsku privredu. Tu su i rejting agencije koje kada vide da obe\u0107avamo a ne ispunjavamo dato obe\u0107anje, mogu da nam smanje kreditni rejting, a dobar deo investitora koji finansiraju javni dug Rumunije finansira\u0107e na\u0161 dug mnogo skuplje ili \u0107e odustati.\u2019\u2019 Sve ovo dovodi do te\u017eeg i skupljeg finansiranja zemlje.\u2019\u2019<\/p>\n
Geopoliti\u010dki polo\u017eaj sada komplikuje jo\u0161 vi\u0161e situaciju jer imamo rat na granici koji traje ve\u0107 vi\u0161e od 4 godine i koji ne pokazuje znake skorog zavr\u0161etka i goru\u0107u situacija na Srednjem istoku. Bukure\u0161t mora da nastavi proces fiskalne konsolidavije \u010dak i u situaciji nastaloj posle izbijanja sukoba na Srednjem istoku, upozorava Centralna banka Rumunije, koja procenjuje da bi rat u Iranu mogao da ima te\u0161ke posledice na privredu. ,,Sukob koji je u toku na Srednjm istoku donosi velike rizike, uklju\u010duju\u0107i rastu\u0107e pritiske na cenu energije, na pogora\u0161nje perspektive privrednog rasta i rastu\u0107e averzije na medjunarodnim finansijskim tr\u017ei\u0161tima\u2019\u2019, ka\u017ee guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. Ako \u0107e sukob potrajati, posledice na ekonomiju ne samo rumunsku ve\u0107 globalnu bi\u0107e veoma te\u0161ke. U na\u0161em slu\u010daju uprkos ovom riziku fiskalna korekcija treba da se nastavi.\u2019\u2019 ,,Nalazimo se u komplikovanoj situaciji, nagla\u0161ava i Drago\u0161 Kabat, koji je napravio analizu uticaja tenzija na Srednjem istoku na ekonomske probleme Rumunije. Kabat upozorava da uvek kada imamo jednu veoma makroekonomski neizbalansiranu privredu kao \u0161to je na\u0161a u ovom trenutku, kojoj prete i mogu\u0107nost recesije i nulti privredni rast, svaki negativni dogadjaj na medjunarodnom planu ima\u0107e mnogo ve\u0107i uticaj.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Deficiti sa kojima se Rumunija suo\u010dava stvaraju glavobilje politi\u010dkim faktorima odlu\u010divanja u Bukure\u0161tu koji su primorani na preduzimanje nepopularenih mera u cilju pobolj\u0161anja situacije koja treje ve\u0107 nekoliko godina. Zemlja se nalazi u postupak za prekmerni deficit jo\u0161 od pre izbijanja pandemije, ali u poslednjim godinama deficit je pove\u0107an zbog visokih javnih tro\u0161kova i relatovno […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":1001456,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[188411,147711],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-1001556","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-dragos-kabat","tag-mugur-isaresku"],"acf":[],"yoast_head":"\n