Period izme\u0111u 1508. i 1830. godine je period u kojem istori\u010dari smatraju da je stara knjiga \u0161tampana na rumunskom prostoru. Ba\u0161 kao i danas, slike su tada imale vec\u0301i uticaj na \u010ditaoce i uvek su pratile \u0161tampanje. Anka Tataj iz Centralne univerzitetske biblioteke u Klu\u017eu istra\u017euje istoriju rumunske knjige vi\u0161e od dve decenije i tako\u0111e je usmerila pa\u017enju na slike u medicinskim knjigama, koje je podelila u \u010detiri klase. Prva je ona koja obuhvata slike o bolesti i prikaze tela pogo\u0111enog patnjom. Druga klasa su slike koje se ti\u010du isceljenja ili izle\u010denja. U njima vidimo da je isceljenje bo\u017eanske\/liturgijske inspiracije, prirodne inspiracije i, kasnije, nau\u010dne inspiracije. Trec\u0301a klasa slika obuhvata li\u010dnosti medicine i one su portreti autoriteta koji legitimi\u0161e isceljenje: Isusa Hrista, \u010dudotvornih svetaca i poznatih lekara od antike do 19. veka. \u010cetvrta klasa slika su slike lekovitih biljaka. Postoje i slike sa biblijskom temom isceljenja slepih i paraliti\u010dara. Anka Tataj je tako\u0111e identifikovala prikaze liturgijskih isceliteljskih praksi poput pomazanja i magijskih poput metoskopije, a bli\u017ee na\u0161em vremenu i prikaze ljudskog tela i unutra\u0161njih organa. Prilikom predstavljanja slika stare rumunske knjige o medicini, Anka Tataj je po\u010dela sa najranijim.<\/p>\n
\u201ePrve slike koje se odnose na ideju bolesti pojavljuju se u pratnji verskih tekstova, koji su dominantni. Mislim na isceljenje paraliti\u010dara iz Vitezde i isceljenje \u010doveka slepog od ro\u0111enja. Najstariji prikazi ove dve teme nalaze se u slovenskom pentekostalnom triodu koji je \u0161tampao \u0111akon Korezi u Trgovi\u0161tu, 1558. godine. Ove gravure se razlikuju od onih koje c\u0301e se nac\u0301i posle 1700. godine. Me\u0111utim, u periodu izme\u0111u 1558. godine, kada se ove gravure pojavljuju, i 1700. godine postoji pauza, ne pojavljuje se gravura sa ovom temom. Novi zavet opisuje isceljenja dva paraliti\u010dara, jednog iz Vitezde i jednog iz Kapernauma. Prvog je iscelio Isus putem svoje vere, a onaj iz Kapernauma je isceljen jer su \u010detvorica ljudi koji su ga nosili na nosilima imala veru u Hrista. U slu\u010daju slepog, Novi zavet opisuje tri isceljenja: onog od ro\u0111enja, onog iz Vitsaide i onog iz Jerihona. Svih ovih pet prikaza su \u0161iroko rasprostranjena u evropskoj i rumunskoj ikonografiji i naj\u010de\u0161c\u0301e su kanonski prikazi.\u201d<\/em><\/p>\n Me\u0111utim, u 18. veku ponovo se pojavljuju slike. Anka Tataj.<\/p>\n \u201eU 17. veku nemamo ni jednu sliku. Ali, po\u010dev od 1700. godine, naic\u0301i c\u0301emo na nekoliko naslova koji prikazuju isceljenje paraliti\u010dara iz Vitezde i isceljenje \u010doveka slepog od ro\u0111enja. Prva slika ove vrste je ona iz 1701. godine u Triodu iz Buzaua. U Isceljenju hromog, poznatom i kao Isceljenje paraliti\u010dara, nalazimo Isusa prac\u0301enog apostolima, sa oreolom oko glave, kako prilazi bolesnikovom krevetu i pita ga: Da li \u017eeli\u0161 da ozdravi\u0161? Na \u0161ta on odgovara: Gospode, nemam \u010doveka da me baci kada se voda uzburka. Ovaj dijalog je reprodukovan na slici kroz natpise koji kao da izlaze iz usta dva lika. Zatim mu Gospod ka\u017ee: Ustani, uzmi svoj krevet i hodaj! Iza paraliti\u010dara su drugi likovi, fariseji i u\u010denjaci, prepoznatljivi po rasko\u0161nim odec\u0301ama, ukra\u0161enim \u010dalmama i mitrama, ali i mno\u0161tvo bolesnika, od kojih jedan ima drvenu nogu i \u0161taku pod rukom, na koju se oslanja. Ove slike c\u0301e kasnije biti uzete kao model, sve ostale koje predstavljaju ove teme bic\u0301e manje-vi\u0161e inspirisane gravurama iz Buzaua. One su, zauzvrat, inspirisane gravurama iz Kijeva iz Trioda \u017dvedne (Pedesetnice) iz 1631. godine, reprodukovanim u Kazaniji Petrua Movile.\u201c<\/em><\/p>\n Rumunski prostor se kasno sekularizuje, a to se primec\u0301uje i u evoluciji \u0161tamparstva. Anka Tataj.<\/p>\n \u201eMir\u010da Tomesku, veliki istori\u010dar knjige, navodi sledec\u0301e: verska knjiga je i dalje dominantna. Od 384 knjige \u0161tampane izme\u0111u 1717-1780, 324, ili 84%, su verske, a samo 60, ili 15%, su profana dela. Broj svetovnih knjiga se veoma malo povec\u0301ava tokom ovog perioda. Prevlast verske knjige obja\u0161njava se odr\u017eavanjem monopola Crkve na \u0161tampanje. \u0160tamparije su radile pod mitropolijama, episkopijama i manastirima, i da bi knjiga bila \u0161tampana, morala je imati blagoslov episkopa ili mitropolita. Me\u0111utim, 1784. godine, kao rezultat pojave svetovnih \u0161tamparija i prakse objavljivanja nekih dela o tro\u0161ku privatnih lica, pored crkvene cenzure, uvedena je i kne\u017eevska. Restriktivne mere, primenom dvostruke cenzure, crkvene i kne\u017eevske, tako su odlo\u017eile razvoj \u0161tamparstva u zemlji. Sli\u010dna situacija postoji i u Moldaviji. Ne moguc\u0301i da \u0161tampaju svoja originalna dela ili prevode u zemlji, autori su primorani da se okrenu svetovnom \u0161tamparstvu u Sibiju, Be\u010du, a zatim u Budimu.\u201c<\/em><\/p>\n Stara rumunska medicinska knjiga deo je nekoliko istorija. One prikazuju evoluciju predstavljanja znanja o \u010doveku, o bolestima i o le\u010denju na rumunskom prostoru.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Period izme\u0111u 1508. i 1830. godine je period u kojem istori\u010dari smatraju da je stara knjiga \u0161tampana na rumunskom prostoru. Ba\u0161 kao i danas, slike su tada imale vec\u0301i uticaj na \u010ditaoce i uvek su pratile \u0161tampanje. Anka Tataj iz Centralne univerzitetske biblioteke u Klu\u017eu istra\u017euje istoriju rumunske knjige vi\u0161e od dve decenije i tako\u0111e […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1002935","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n