\u0160kola je ono \u0161to je najvi\u0161e stvorilo modernog \u010doveka, po\u010dev od 18. veka, buduc\u0301i da je obrazovanje postalo verovanje da se kroz njega mo\u017ee emancipovati ljudsko bic\u0301e. Obrazovanje na svim nivoima doprinelo je \u0161irenju znanja i obrazovalo gra\u0111ane u duhu ideja tog vremena. A Rumuni su se povezali sa duhom vremena kroz \u0161kolu. Jedna od pokrajina koja se ujedinila sa Kraljevinom Rumunijom 1918. godine i formirala Veliku Rumuniju bila je Bukovina, 28. novembra. U glavnom gradu Bukovine, \u010cernovcima, rumunske elite su se formirale u nacionalnom duhu, a predvodnik je bila Gimnazija Aron Pumnul. Mnoge generacije Rumuna su pro\u0161le kroz tu \u0161kolu, me\u0111u njima i sociolog i demograf Vladimir Trebic\u0301. Godine 1997, u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunskog radija, Trebic\u0301, ro\u0111en u op\u0161tini tri kilometra isto\u010dno od \u010cernovaca, na obalama reke Prut, prisetio se svog srednjo\u0161kolskog obrazovanja u Aron Pumnul.<\/p>\n
\u201eAmbicija roditelja, plemenita ambicija, bila je da sva deca poha\u0111aju vi\u0161e obrazovanja od osnovne \u0161kole. Zbog toga su sva deca poha\u0111ala srednju \u0161kolu, dvoje od njih, odnosno ja i moj malo stariji brat, poha\u0111ali smo gimnaziju Aron Pumnul, o kojoj sam napisao monografiju. Gimnazija je osnovana 1808. godine, postala je poznata posebno me\u0111u Rumunima jer je, 1849. godine, Aron Pumnul zapo\u010deo svoj kurs rumunskog jezika u ovoj gimnaziji. A me\u0111u njegovim u\u010denicima najpoznatiji je bio Mihaj Eminesku. Dakle, nas dvoje dece smo poha\u0111ali gimnaziju Aron Pumnul, druga dva brata su poha\u0111ala gimnaziju koja se kasnije zvala Mitropolit Silvestru, dok je na\u0161a gimnazija bila klasi\u010dna, druga je bila prirodno-matemati\u010dka gimnazija.\u201c<\/em><\/p>\n Vladimir Trebic\u0301 je zahvaljujuc\u0301i zaslugama stigao do elitne srednje \u0161kole. Ali osnovna \u0161kola mu je pru\u017eila temelje znanja.<\/p>\n \u201ePre nego \u0161to sam krenuo u srednju \u0161kolu, moji roditelji su imali dobru inspiraciju da me po\u0161alju u osnovnu \u0161kolu u \u010cernovcima, najstariju \u0161kolu, koja se tokom austrijske ere zvala Glavna moldavska \u0161kola, i gde sam imao istog Emineskua kao mog prethodnika. Eminesku je poha\u0111ao dva razreda u Osnovnoj \u0161koli u \u010cernovcima, 1858-59. i 1859-60. godine, video sam i svedo\u010danstva u\u010denika Eminovic\u0301a, kako se tada zvao. Tamo sam poha\u0111ao poslednji razred osnovne \u0161kole i moram rec\u0301i da je to bilo osam godina posle Velikog ujedinjenja 1918. godine. Stoga je i ova osnovna \u0161kola bila u procesu rumunizacije, kao i ceo obrazovni sistem u Bukovini.\u201c<\/em><\/p>\n Iako su se nacionalne ideje u potpunosti manifestovale pre 1918. godine u austrijskoj Bukovini, vi\u0161ejezi\u010dnost je bila ne\u0161to normalno u \u010cernovcima i kao takva je negovana. Vladimir Trebic\u0301.<\/p>\n \u201e\u010cernovska sredina je nekada bila kosmopolitska sredina. Imao sam priliku, pre nekoliko godina, na poziv udru\u017eenja bukovinskih Nemaca u Nema\u010dkoj, da odr\u017eim konferenciju o toleranciji u svojim \u010cernovcima u periodu kada sam bio u\u010denik i student. Pokazao sam kakvi su odnosi bili izme\u0111u mnogih etni\u010dkih grupa koje su u to vreme postojale \u0161irom Bukovine, ali posebno u \u010cernovcima. U \u010cernovcima je bilo Rumuna, bilo je Austrijanaca, dakle Nemaca, ali najbrojnija etni\u010dka grupa bili su Jevreji. Bilo je i Ukrajinaca, Poljaka, Jermena i tako dalje. To je sredina grada, sredina koju sam veoma dobro poznavao, svakodnevni \u017eivot. Mogao sam da posvedo\u010dim, kao \u0161to c\u0301u to \u010diniti i u buduc\u0301nosti, o duhu tolerancije koji se formirao.\u201c<\/em><\/p>\n Gimnazija je u\u0161la u rumunski obrazovni sistem sa \u010dvrstom tradicijom koja datira jo\u0161 iz doba Habzburga. Bila je to zdrava takmi\u010darska sredina u kojoj je u\u010denje bilo nagra\u0111ivano, a pripadnost je bio izvor ponosa \u010dak i za one koji vi\u0161e nisu bili u\u010denici. Vladimir Trebic\u0301.<\/p>\n \u201eBila je to ozbiljna gimnazija. Kada ka\u017eem ozbiljna, to je austrijska tradicija. Gimnazija je osnovana 1808. godine i bila je najstarija gimnazija u Bukovini. U ranim godinama do 1848. godine, gotovo neverovatno, nastavni jezik je bio latinski. Ja sam upisao gimnaziju 1926. godine, oni koji su bili pre mene su poha\u0111ali latinski od prvog do osmog razreda, svaki dan, a subotom su \u010dak imali dva \u010dasa. Klasi\u010dni gr\u010dki se slu\u0161ao od trec\u0301eg do osmog razreda. Zato nije ni \u010dudo \u0161to se \u010dak i osoblje gimnazije, nadzornik i ostali kancelarijski radnici, trudilo da ka\u017eu nekoliko latinskih re\u010di. Mi, deca, bili smo veoma zabavljeni, ali istovremeno impresionirani \u0161to su \u010dak i kancelarijski radnici znali latinski. To je bila tradicija: matematika je bila mnogo manje prisutna u nastavnom planu i programu, umesto toga latinski, gr\u010dki, istorija. Prili\u010dno sam se dobro snalazio u geografiji i hemiji, fizici. Veronauka je bila obavezni predmet u na\u0161oj gimnaziji.\u201c<\/em><\/p>\n Gimnazija Aron Pumnul u \u010cernovcima bila je rasadnik obrazovanih ljudi koji su sledili svoj poziv i gradili karijere. I Rumuni iz Bukovine mnogo joj duguju za to \u0161ta danas ose\u0107aju.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0160kola je ono \u0161to je najvi\u0161e stvorilo modernog \u010doveka, po\u010dev od 18. veka, buduc\u0301i da je obrazovanje postalo verovanje da se kroz njega mo\u017ee emancipovati ljudsko bic\u0301e. Obrazovanje na svim nivoima doprinelo je \u0161irenju znanja i obrazovalo gra\u0111ane u duhu ideja tog vremena. A Rumuni su se povezali sa duhom vremena kroz \u0161kolu. Jedna od […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30,111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1004211","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n