Negativno uti\u010de na na\u010din razmi\u0161ljaja i delovanja. Ne skre\u0107e direktno pa\u017enju i ne smatra se realnim rizikom ve\u0107 neutralnim stanjem- nekom vrstom odgovora ,,ne znam\u2019\u2019, koja na prvi pogled nije opasna. Ignorisanje, jer je o njoj re\u010d predstavlja u stvari jednu od najve\u0107ih vulnerabilnosti naro\u010dito u jednoj globalnoj ekonomiji u kojoj je poznavanje najvredniji resurs. Ne samo za dobijanje radnog mesta, ve\u0107 i za razumevanje sveta, dono\u0161enje odluka i gradjenje bolje budu\u0107nosti. Ignorisanje je pre\u0107utni rizik, koji ne zna\u010di samo ,,ne znati\u2019\u2019 ve\u0107 posebno ne shvatiti da ne znate. Ova vrsta nepoznavanja je najopasnija jer stvara la\u017enu sliku sigurnosti da su donete odluke korektne. Uti\u010de na prihvatanje ideja bez analize, a slo\u017eenost je odbijena i prihva\u0107ena su jednostavna obja\u0161njenja, iako su ova pogre\u0161na. Ovakva povr\u0161nost dovodi do pogre\u0161nih finansijskih izbora ili pogre\u0161nih odluka u vezi sa zdravljem ili karijerom, sa nepovratnim posledicama. Drugim re\u010dima ignorisanje mo\u017ee postati veliki hendikep i dovesti do gubljenja povoljnih prilika. Jedna osoba koja ne razume kako funkcioni\u0161e ekonomija done\u0107e lo\u0161e odluke. Ko ne mo\u017ee klorektno razumeti informaciju, mo\u017ee lako da bude manipulisan ili da podle\u017ee uticajima. Ko se ne prilagodjava promenama, osta\u0107e blokiran u prevazidjenu realnost. Na globalnom nivou svedoci smo takmi\u010denja poznavanja. Zemlje se sve vi\u0161e takmi\u010de u vaspitanju i kapacitetu inovacije i u ovom kontekstu ignorisanje postaje kolektivni problem. Sa druge strane i dalje traju ozbiljni problemi- funkcionalna nepismenost, velike razlike izmedju ruralne i urbane sredine, odsustvo realne veze izmedju \u0161kole i tr\u017ei\u0161ta rada. Gost Radio Rumunija Andreea Paul, univerzitetska profesorka, doktorka i predsednica Inicijative za konkurentnost (INACO) upozorava da dru\u0161tvo koje ne ula\u017ee u obrazovanje su\u017eava sebi potencijal. Prava konkurencija u Rumuniji nije ekonomske prirode u klasi\u010dnom smislu, ve\u0107 konkurencija poznavanja i formiranja dobro \u0161kolovanih ljudi, razvoja kompetentnosti prilagodjene aktuelnoj ekonomiji kao i budu\u0107oj ali i kapaciteta dono\u0161enja slo\u017eenih odluka u svetu obele\u017eenom sukobinma i tenzijama nagla\u0161ava predsednica Inicijative za konkurentnost. Kako izgleda gubljenje poznavanja u Rumuniji. Andreea Paul ka\u017ee: ,,Gubimo znanje kada deca ne znaju da biraju vaspitni put, u ovom slu\u010daju krivica je kolektivna. Kao odrasla osoba ne\u0107e znati kako da uzme bankarski kredit i kakvim se rizicima izla\u017ee jer nema finansijske i ekonomske kompetentnosti ili minimalne preduzetni\u010dke. Gubi kada donosi pogre\u0161ne odluke o sosptvenom \u017eivotu ili kada postaje \u017ertva providne manipulacije ili populizma jer nedostaje poznavanje. Postoje mnoge cene koje \u0107e dete platiti kao odrasla osoba jer nije uradilo ono \u0161to treba u \u0161koli. I gubi slobodu. Jer vaspitanje ne zna\u010di ni\u0161ta drugo do osvajanje slobode dono\u0161enja odluka o sopstvenom \u017eivotu, a da usput ne postane \u017ertva ostalih. Da bi poznavao, potrebno je da se polazi od osnovne pismenosti, odnosno primene elementarne matematike u svakodnevni \u017eivot, ili recimo kako da lepite plo\u010dice u kupatilu. Ili kada \u017eelis da kupi\u0161 jednu ve\u0161 ma\u0161inu ili talasnu pe\u0107 a treba ti potro\u0161a\u010dki kredit. Kada pravi\u0161 jedan ku\u0107ni bud\u017eet ili kada treba da donese\u0161 odluku u kom gradu \u017eeli\u0161 da podigne\u0161 ku\u0107u, u koju industriju da se zaposli\u0161.<\/p>\n
Studije pokazuju da \u0161kolovani ljudi identifikuju mnogo br\u017ee \u0161anse, prilagodjavaju se promenama i donose dobre odluke, tako da imaju pristup bolje pla\u0107enim radnim mestima. U odsustvu osnovnih kompetentnosti, \u0161anse se gube \u010dak i kada se pojavljuju. Ovde je re\u010d o kompetentnosti popot kriti\u010dkog mi\u0161ljenja i digitalne pismenosti, emocionalne inteligencije i finansijskog vaspitanja kao I prilagodjavanja, jer se tr\u017ei\u0161te rada brzo menja. Sada se pojavljuju i nestaju ne samo kompanije, ve\u0107 celi ekomomski sektori, nestaju i pojavljuju se industrije brzinom bez presedana u istoriji sveta, upozorava Andreea Paul, koja je sintetizovala kriti\u010dke kompetentnosti za naredne godine:,,Kapacitet prilagodjavanja, profesionalne komunikacije, kriti\u010dko razmi\u0161ljanje, kreativno razmi\u0161ljanje, napredne digitalne kompetentnosti i orijentacije ka oblastima koje su danas i koje \u0107e i ubudu\u0107e imati prodju. Sve \u0161to je vezano za zdravlje I zbrinjavanje osoba, sve \u0161to zna\u010di energija, logistika, industrijsko odr\u017eavanje pa sve do trgovine i digitalnih kompetentnosti. Ovde mislim na kapacitet shvatanja slo\u017eenih programskih jezika, na kompjutersko, algoritamsko razmi\u0161ljanje i kapacitet kori\u0161\u0107enja ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n
Odustvo ovih odra\u017eava se na kompanije koje ne mogu da pronadju adekvatne radnike, mlade koji zavr\u0161avaju fakuktete a ne znaju \u0161ta da rade dalje, na odrasle koji izbegavaju promene jer nisu spremni na promene. Re\u0161enja postoje, ali nisu jednostavna pa ni brza, ka\u017eu eksperti. U celom ovom demar\u0161u, reforma vaspitanja je od su\u0161tinske va\u017enosti kao i promena mentaliteta. Istovremeno, u\u010denje ne treba smatrati etapom koja se zavr\u0161ava \u0161kolom, ve\u0107 neprekidnim procesom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Negativno uti\u010de na na\u010din razmi\u0161ljaja i delovanja. Ne skre\u0107e direktno pa\u017enju i ne smatra se realnim rizikom ve\u0107 neutralnim stanjem- nekom vrstom odgovora ,,ne znam\u2019\u2019, koja na prvi pogled nije opasna. Ignorisanje, jer je o njoj re\u010d predstavlja u stvari jednu od najve\u0107ih vulnerabilnosti naro\u010dito u jednoj globalnoj ekonomiji u kojoj je poznavanje najvredniji resurs. […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":1006207,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[189205,189204,189203],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-1006733","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-andreea-paul-sr","tag-gubitak-znanja","tag-ignorisanje"],"acf":[],"yoast_head":"\n