U Rumuniji se tempo rasta cena ubrzao u martu, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku. Rumunija je i dalje zemlja sa najvec\u0301om inflacijom u Evropskoj uniji, koja je u martu porasla na 9,87%, po\u0161to su usluge (11,05%), neprehrambena roba (10,89%) i hrana (7,67%) tako\u0111e poskupele. Ovo je osmi mesec zaredom u kojem je godi\u0161nja inflacija ostala iznad 9%, nakon perioda u kojem je blago pala. U proseku, neke cene su blago porasle u odnosu na februar, ali su druge kategorije zabele\u017eile zna\u010dajan rast. Najbr\u017ei je bio kod goriva, zbog rata u Iranu, za pribli\u017eno 6,5%. Vidljiva su i poskupljenja hrane, posebno kod osnovnih proizvoda: \u0161ec\u0301er – 11%, mleko – 9%, \u017eivinsko meso – skoro 8%, ulje – preko 7% i sir – preko 6%. Analiti\u010dari procenjuju da c\u0301e se trend rasta nastaviti najmanje do sredine godine. Drago\u0161 Frumosu, predsednik Nacionalne federacije sindikata prehrambene industrije, izjavio je da Rumunija prolazi kroz veoma te\u017eak period i za industriju i za potro\u0161a\u010de. Za\u0161to? Drago\u0161 Frumosu:<\/p>\n
\u201eZato \u0161to su cene porasle i negativni efekti povec\u0301anja cena deluju na obe strane i na proizvo\u0111a\u010da, prera\u0111iva\u010da, jer prodaja opada zbog niske kupovne moc\u0301i, a zatim slede gubici, trudec\u0301i se da ne povec\u0301avamo cene dok ne do\u0111u ispod linije profita, da tako ka\u017eem, pa kada dostignu nulu logi\u010dno je da po\u010dnu da se prera\u010dunavaju, zbog \u010dega se povec\u0301anja pojavljuju u razli\u010ditim procentima i u razli\u010dito vreme kod potro\u0161a\u010da, jer, kao \u0161to sam rekao, kupovna moc\u0301 je veoma niska i onda su ljudi primorani da kupuju skuplju hranu, smanjuju koli\u010dinu kupovine i, na kraju, ali ne i manje va\u017eno, problem kojeg se, da budem iskren, pla\u0161im, da pre\u0111emo na jeftinije proizvode, ali lo\u0161ijeg kvaliteta.\u201c<\/em><\/p>\n Drago\u0161 Frumosu je tako\u0111e objasnio da se neki proizvo\u0111a\u010di jo\u0161 uvek dr\u017ee na tr\u017ei\u0161tu, ali da postoji mnogo malih, srednjih i velikih preduzec\u0301a koja nisu uspela da se nose sa impaktom i mnoga od njih su zatvorila svoja preduzec\u0301a. A to tako\u0111e zna\u010di gubitke za dr\u017eavni bud\u017eet, dodao je.<\/p>\n Podsetimo se da je Narodna banka Rumunije revidirala navi\u0161e, na 3,9%, sa prethodnih 3,7%, prognozu inflacije za kraj 2026. godine. Tako\u0111e je najavila da c\u0301e ona do juna porasti na vi\u0161e vrednosti od onih koje su prognozirane, uglavnom kao rezultat o\u010dekivanih uticaja koji proizilaze iz rasta cena goriva, zbog zna\u010dajnog povec\u0301anja cena nafte i prirodnog gasa u kontekstu rata na Bliskom istoku. S druge strane, Svetska banka je zna\u010dajno revidirala nani\u017ee svoje procene u vezi sa rastom rumunske ekonomije ove godine, na 0,7%, sa 1,4%, koliko je procenjivala ranije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Rumuniji se tempo rasta cena ubrzao u martu, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku. Rumunija je i dalje zemlja sa najvec\u0301om inflacijom u Evropskoj uniji, koja je u martu porasla na 9,87%, po\u0161to su usluge (11,05%), neprehrambena roba (10,89%) i hrana (7,67%) tako\u0111e poskupele. Ovo je osmi mesec zaredom u kojem je godi\u0161nja inflacija […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":836740,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[113245,113311],"class_list":["post-1007332","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n