Nakon 1945. godine, feministi\u010dki pokret u Rumuniji bio je podre\u0111en politici komunisti\u010dkog re\u017eima, a ideologija je diktirala \u0161ta treba raditi. Dok su akcije re\u017eima u pomaganju \u017eenama u nevolji i patnji predstavljane kao propaganda i imale su smanjen obim u stvarnosti, druge \u017eene su trpele najstra\u0161niji progon u zatvorima, kao politi\u010dke zatvorenice, a njihove porodice su bile progonjene i marginalizovane. U komunisti\u010dkoj Rumuniji postojala je institucija koja se bavila pitanjima \u017eena. Tanja Lovinesku je tamo radila i 2003. godine predstavila je Centru za usmenu istoriju Rumunskog radija kakve je uspehe postigla.<\/p>\n
\u201eOva institucija, koja se zvala UFDR (Demokratski savez \u017eena Rumunije), koja je mo\u017eda imala svoje grehe, bavila se opismenjavanjem, uklanjanjem va\u0161i, oprostite re\u010d, ali ne znam kako druga\u010dije da ka\u017eem, borila se protiv \u0161uge, donosila sapun na selo. Mislim, postojala je grupa ljudi koje ne poznajem, koji su bili pre mene, 1944. godine, 1945. godine, i koji su omoguc\u0301ili svima onima u partijskom i dr\u017eavnom rukovodstvu da usvoje decu nakon su\u0161e 1946-47. Koji su, umesto da gladuju na poljima u Moldaviji, postali Livezeanuova c\u0301erka, ne znam \u010dija c\u0301erka, Bodnara\u0161ov Viorel i tako dalje.\u201c<\/em><\/p>\n One koje su se posvetile re\u0161avanju \u017eenskih pitanja u Rumuniji, \u010dinile su to iz uverenja. Tanja Lovinesku.<\/p>\n \u201eNacionalni \u017eenski savet je nastao malo kasnije, ranije se zvao Demokratski \u017eenski komitet, tako ne\u0161to. Bilo nas je ukupno oko 10-12. Ali po\u0161to su \u0161irom sveta, u socijalisti\u010dkim zemljama i kapitalisti\u010dkim zemljama, postojali \u017eenski saveti, \u017eenske organizacije, u Americi i svuda, morao je postojati i u Rumuniji. Sva pisma, nevolje i tragedije koje su ljudi imali, slali su ih, na primer, Georgiju-De\u017eu. Sve \u0161to je bilo vezano za \u017eene stizalo je do \u017denskog saveta. I svaka od nas bi krenula na putovanje, u odre\u0111eno vreme, da vidi za\u0161to je jedna starica iz sela Gavo\u0161dea u Maramure\u0161u rekla da je njen sin nevin, ali je zatvoren. Tako smo se, na neki na\u010din, osec\u0301ale kao arhan\u0111eli pravde!\u201c<\/em><\/p>\n Ali, stvarnost se ispostavila, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, komplikovanijom od onoga \u0161to je zavr\u0161avalo u kancelarijama.<\/p>\n \u201eSrec\u0301a mog \u017eivota bila je \u0161to sam uvek tra\u017eila i pronalazila veoma visoku emocionalnu motivaciju u svom radu. Tako mi se \u010dinilo, mo\u017eda i nije, ali \u010dinilo mi se da c\u0301u ne\u0161to u\u010diniti, da pomognem u ne\u010demu. Poku\u0161avala sam da otkrijem za\u0161to ta \u017eena nije na\u010delnica? \u0160ta se desilo? I otkrila sam da se, u stvari, posva\u0111ala sa suprugom \u0161efa stanice i da je sazvan odbor da preduzme akciju. Ne ka\u017eem da smo uspeli, ali smo poku\u0161ali. Ali ako danas u selima Rumunije postoje \u017eene na\u010delnice, ili su ranije bile na\u010delnice KAP-a, na\u010delnice brigada, vo\u0111e zootehni\u010dkog sektora, to je tako\u0111e bilo zbog ovog posla koji smo obavili.\u201c1<\/em><\/p>\n Godine 1977, vo\u0111a Nikolaje \u010cau\u0161esku je raspustio sve organizacije na \u010dijem su \u010delu bili ljudi iz tima njegovog prethodnika, Georgija Georgiju-De\u017ea. Tanja Lovinesku.<\/p>\n \u201eRaspustio je ARLUS, Borbu za mir, Nacionalni savet \u017eena, koji je imao prili\u010dno ozbiljan i mu\u010dan posao. Sve smo bile majke. Odlazile smo na teren u januaru, a vra\u0107ale se u martu. Nismo imale presvlaku, imale smo malu decu kod kuc\u0301e. Sve smo imale oko trideset, \u010detrdeset godina. Imale smo ljute mu\u0161karce, mnoge su bile razvedene jer je mu\u0161karcima dosadilo \u0161to nisu kod kuc\u0301e. Ukupno je bilo 32 aktivne \u017eene i nekoliko \u017eena u rukovodstvu, nismo bile teret dr\u017eavi. Raspu\u0161tanje je bilo apsolutno neobja\u0161njivo.\u201c<\/em><\/p>\n Mia Groza bila je c\u0301erka Petrua Groze, premijera pod kojim je Rumunija komunizovana po\u010dev od 1945. godine. Kao diplomata u Ujedinjenim nacijama, bila je primorana da uzme u obzir i pitanja koja je pokrenuo feministi\u010dki pokret.<\/p>\n \u201eBavila sam se i me\u0111unarodnim odnosima na liniji Nacionalnog saveta \u017eena, na liniji me\u0111unarodnog \u017eenskog pokreta. Nikada nisam volela feministi\u010dke aktivnosti. Kada su me nagovarali da prihvatim ovaj posao, postavila sam uslove. Prihvatila sam, samo pod uslovom da se bavim me\u0111unarodnim odnosima. U suprotnom, ne bih prihvatila. Po\u0161tovali su ovu moju \u017eelju i mislim da je to bio njihov dobar izbor jer sam ionako razumela ova pitanja vi\u0161e od drugih u rukovodstvu Nacionalnog saveta \u017eena. Imala sam te\u0161ke trenutke, ponekad i neprijatne jer sam morala da podr\u017eavam ljude koji su imali malo veze sa pitanjima me\u0111unarodnih odnosa. Bila sam aktivna, a onda sam bila predsednica Trec\u0301e komisije pri Ujedinjenim nacijama i imala sam veoma dobre odnose sa U Tantom. Bio je zanimljiva osoba. Govorio je \u201emy favourite president\u201c. Imali smo nedeljne sastanke i radne stolove i on bi rekao A sada, dajem re\u010d svom omiljenom predsedniku. Ja sam bila predsednik. Bio je fin, bio je zanimljiv \u010dovek.\u201c<\/em><\/p>\n Feministi\u010dki pokret u Rumuniji izme\u0111u 1945. i 1989. godine imao je mali uticaj na re\u0161avanje stvarnih problema \u017eena. Bio je vi\u0161e instrument vr\u0161enja moc\u0301i nego nosilac poruke nezadovoljstva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nakon 1945. godine, feministi\u010dki pokret u Rumuniji bio je podre\u0111en politici komunisti\u010dkog re\u017eima, a ideologija je diktirala \u0161ta treba raditi. Dok su akcije re\u017eima u pomaganju \u017eenama u nevolji i patnji predstavljane kao propaganda i imale su smanjen obim u stvarnosti, druge \u017eene su trpele najstra\u0161niji progon u zatvorima, kao politi\u010dke zatvorenice, a njihove porodice […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1007575","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n