Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan pozvao je u sredu na konsultacije lidere koalicije koja je formirala vladu koju predvodi liberal Ilije Bolo\u017ean, nakon \u0161to je Socijaldemokratska stranka u ponedeljak povukla svoju politi\u010dku podr\u0161ku. Fokus razgovora je pronala\u017eenje brzog re\u0161enja za stabilnu vladu koja nec\u0301e dovesti zemlju u finansijsku krizu. Prvi koji su do\u0161li na konsultacije bili su socijaldemokrate, prema kojima je jedno od re\u0161enja nastavak vladajuc\u0301e koalicije, ali sa drugim premijerom. Lider socijaldemokrata Sorin Grindeanu upozorio je da, ako se ne postigne dogovor, stranka mo\u017ee prec\u0301i i u opoziciju, odakle nec\u0301e podr\u017eati manjinsku vladu. Bez obzira na odluku, istakao je Grindeanu, socijaldemokrate c\u0301e nastaviti da podr\u017eavaju me\u0111unarodne obaveze Rumunije. Zauzvrat, lider Nacionalne liberalne stranke, premijer Ilije Blo\u017ean, potvrdio je da c\u0301e nastaviti svoj mandat na \u010delu izvr\u0161ne vlasti. Liberali su se tako\u0111e obavezali da c\u0301e podr\u017eati aktivnosti vlade na vladinom i parlamentarnom nivou, kako bi ova politi\u010dka kriza imala \u0161to manje posledica na apsorpciju evropskih sredstava i ekonomsku situaciju. Nakon razgovora koji je vodio sa \u0161efom dr\u017eave, lider Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji, Kelemen Hunor, izjavio je da bi se moglo razgovarati o manjinskoj vladi, PNL-USR-UDMR, ukoliko bi postojala podr\u0161ka i od pojedina\u010dnih parlamentaraca. Kelemen Hunor je uverio da c\u0301e ministri iz Saveza ostati u izvr\u0161noj vlasti, napominjuc\u0301i da ne veruje u opciju tehnokratskog premijera. Predstavnici nacionalne manjinske grupe tako\u0111e su se sastali sa predsednikom, ali su odlu\u010dili da ne daju izjave. Predsednik Niku\u0161or Dan nedavno je rekao da c\u0301e organizovati onoliko konsultacija koliko je potrebno kako bi se prona\u0161la formula za stabilnost zemlje i za nastavak proevropske vlade.<\/p>\n
Podaci koje je u sredu potvrdio Evrostat, prema kojima je bud\u017eetski deficit Rumunije smanjen sa 9,3% bruto doma\u0107eg proizvoda u 2024. na 7,9% bruto doma\u0107eg proizvoda u 2025. godini, pokazuju da je zemlja u\u0161la u realnu fazu fiskalno-bud\u017eetske korekcije i sazrevanja, ka\u017ee ministar finansija Aleksandru Nazare. Bud\u017eetski deficit Rumunije, izra\u010dunat prema evropskoj metodologiji ESA (Evropskog sistema ra\u010duna), zabele\u017eio je korekciju od 1,4 procentna poena bruto doma\u0107eg proizvoda, iznad po\u010detnih o\u010dekivanja tr\u017ei\u0161ta i me\u0111unarodnih institucija, saop\u0161tava Ministarstvo finansija. Prema citiranom izvoru, rezultat je bolji od po\u010detnih procena tr\u017ei\u0161ta i me\u0111unarodnih institucija, koje su ukazivale na deficit ESA izme\u0111u 8,2% i 8,4% bruto doma\u0107eg proizvoda za 2025. godinu. Prema citiranom izvoru, ova evolucija potvr\u0111uje efikasnost mera za uravnote\u017eenje bud\u017eeta usvojenih u drugoj polovini pro\u0161le godine, ozna\u010davajuc\u0301i povratak Rumunije na fiskalnu putanju koju je Evropska komisija pretpostavila kroz Fiskalno-bud\u017eetski plan.<\/p>\n
Evropski komesar za finansijske usluge i Ekonomski i investicioni savez, Marija Luis Albukerke, boravi u zvani\u010dnoj poseti Rumuniji u \u010detvrtak i petak. Sastac\u0301e se sa guvernerom Nacionalne banke Rumunije, Mugurom Isereskuom, ministrom finansija, Aleksandruom Nazareom, predsednikom Uprave za finansijski nadzor, Aleksandruom Petreskuom, kao i predstavnicima finansijskog i kapitalnog sektora, kao i sindikalnih konfederacija u Rumuniji. Cilj posete je ja\u010danje dijaloga izme\u0111u evropskih institucija i nacionalnih partnera u finansijskom, ekonomskom i socijalnom sektoru, u kontekstu produbljivanja Ekonomske i investicione unije na nivou Evropske unije.<\/p>\n
\u0160ef rumunskog Odeljenja za vanredne situacije, Raed Arafat, optu\u017een je za krivi\u010dno delo krijum\u010darenja kao sau\u010desnik u slu\u010daju vezanom za kupovinu helikoptera iz Ujedinjenog Kraljevstva. Nakon saslu\u0161anja u utorak u Vojnom tu\u017eila\u0161tvu pri Vojnom apelacionom sudu u Bukure\u0161tu, Raed Arafat je objasnio da je letelica kupljena da bi zamenila helikopter SMURD koji se sru\u0161io na misiji i da je Inspektorat op\u0161te avijacije upravljao transakcijom, koja je obavljena u korist, a ne na \u0161tetu dr\u017eave. U ovom slu\u010daju se krivi\u010dno goni 17 osoba. Tu\u017eioci procenjuju da je, utajom PDV-a, dr\u017eavni bud\u017eet o\u0161tec\u0301en za skoro 4,5 miliona leja (ekvivalentno oko 900 hiljada evra).<\/p>\n
Najvec\u0301i proizvo\u0111a\u010d i glavni dobavlja\u010d prirodnog gasa u Rumuniji, Romgaz, podneo je ponudu za preuzimanje postrojenja Azomure\u0161 – najvec\u0301e fabrike hemijskih \u0111ubriva u zemlji, saop\u0161tio je dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu energetike, Kristijan Bu\u0161oj, tokom specijalizovane konferencije. Rad Azomure\u0161a je trenutno suspendovan. Zaposleni su na tehni\u010dkoj nezaposlenosti i postupak kolektivnog otpu\u0161tanja je u toku. Me\u0111utim, zaposleni su dobili zvani\u010dne informacije o postojanju ponude i sada o\u010dekuju pozitivan razvoj doga\u0111aja, pa su predstavnici sindikata otkazali, nakon vi\u0161emese\u010dnih protesta, proteste ispred sedi\u0161ta Ministarstva energetike u glavnom gradu, koje je trebalo da se odr\u017ei danas.<\/p>\n
Evropska unija je u sredu u Briselu odobrila zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu i 20. paket sankcija protiv Rusije, nakon skoro tri meseca blokiranja od strane Ma\u0111arske. Glasanje je dato na sastanku ambasadora zemalja \u010dlanica, a odobrenje Budimpe\u0161te usledilo je nakon \u0161to je Ukrajina popravila cevovod Dru\u017eba koji transportuje rusku naftu do Ma\u0111arske i Slova\u010dke. Jo\u0161 uvek nije jasno za\u0161to je popravka cevovoda Dru\u017eba trajala skoro tri meseca, nakon \u0161to je o\u0161tec\u0301en ruskim bombardovanjem krajem januara, tokom kojeg je Ma\u0111arska blokirala zajam. Budimpe\u0161ta je saop\u0161tila da je Ukrajina namerno odugovla\u010dila kako bi spre\u010dila da jeftina ruska nafta te\u010de do Ma\u0111arske i time \u017eelela da uti\u010de na ma\u0111arske izbore, usled \u010dega je Viktor Orban izgubio vladu. S druge strane, Ukrajina je tvrdila da je Rusija bezbroj puta bombardovala sopstveni cevovod, a njegova popravka je odlo\u017eena jer je bio opasan za tehni\u010dke timove u ratnim uslovima. Ovaj cevovod transportuje rusku naftu do jedinih dr\u017eava Evropske unije koje jo\u0161 uvek imaju ugovore sa Moskvom, naime Ma\u0111arske i Slova\u010dke, dok su ostale dr\u017eave zabranile ovaj uvoz, kako bi ograni\u010dile finansije kojima Moskva podsti\u010de rat u Ukrajini.<\/p>\n
Studija konsultantske firme COFACE o insolvencijama u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi pokazuje da ekonomsko okru\u017eenje ostaje krhko u regionu, a Rumunija je me\u0111u zemljama sa najvec\u0301im pote\u0161koc\u0301ama. Prema COFACE-u, glavni rizik koji kompanije percipiraju je geopoliti\u010dka neizvesnost, prac\u0301ena rastuc\u0301im tro\u0161kovima energije, podstaknutim i tenzijama na Bliskom istoku, koje uti\u010du na transport i cene gasa i nafte. Generalno, broj insolvencija u regionu je blago porastao, za manje od jedan odsto pro\u0161le godine. Ali, iako naizgled stabilna, situacija krije velike razlike izme\u0111u zemalja, a Rumunija je na negativnom polu. Podaci pokazuju slabu ekonomsku evoluciju, \u010dak i sa znacima kontrakcije poslednjih meseci. Me\u0111u uzrocima su efekti mera fiskalne konsolidacije, koje su smanjile stopu rasta. Kompanije su pogo\u0111ene padom profitnih mar\u017ei, jer su tro\u0161kovi brzo porasli, \u0161to je izvr\u0161ilo pritisak na preduzec\u0301a, a broj insolvencija u Rumuniji je pro\u0161le godine dostigao pribli\u017eno 7.500, uglavnom u trgovini i gra\u0111evinarstvu.<\/p>\n
Regionalni ekolo\u0161ki samit 2026. godine po\u010dinje danas u Astani, u Kazahstanu. \u0160efovi dr\u017eava iz regiona, delegati iz 15 drugih zemalja Azije i Evrope, kao i \u0161efovi glavnih me\u0111unarodnih organizacija, uklju\u010dujuc\u0301i UN, OEBS, OECD, Svetsku banku i EBRD, razgovaraju o nesta\u0161ici vode, lo\u0161em upravljanju postojec\u0301im resursima, dezertifikaciji i zaga\u0111enju u \u0161irem kontekstu globalnih klimatskih promena. Program samita obuhvata desetine konferencija, a o\u010dekuje se da c\u0301e tokom 3 dana biti potpisano preko 50 dokumenata, uklju\u010dujuc\u0301i regionalne inicijative, sporazume i investicione projekte.<\/p>\n
Kaciga iz Kocofene\u0161tija i dve zlatne narukvice, predmeti ba\u0161tine, prona\u0111eni nakon kra\u0111e po\u010dinjene pro\u0161log januara u muzeju Drenc u Holandiji, doneti su u Rumuniju i bic\u0301e izlo\u017eeni, po\u010dev od danas, 10 dana u Nacionalnom istorijskom muzeju u Bukure\u0161tu. Kaciga c\u0301e potom uc\u0301i u proces restauracije. Trec\u0301a narukvica jo\u0161 uvek nedostaje, ali direktor muzeja Drenc u Holandiji, koji je tako\u0111e do\u0161ao u Bukure\u0161t u utorak, obec\u0301ava da c\u0301e biti prona\u0111ena. Trojica osumnji\u010denih, svi Holan\u0111ani, za koje se tvrdi da su ukrali predmete, uhap\u0161eni su i protiv njih se vodi postupak. Holandsko tu\u017eila\u0161tvo je za njih zatra\u017eilo zatvorske kazne do 66 meseci.<\/p>\n
Dan Kopnene vojske bic\u0301e obele\u017een u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu i \u0161irom zemlje, kroz vojne ceremonije kod spomenika posvec\u0301enih herojima, sportskim i vojno-aplikativnim takmi\u010denjima, ali i kroz izlo\u017ebe naoru\u017eanja, saop\u0161tilo je rumunsko Ministarstvo nacionalne odbrane. Prema saop\u0161tenju ministarstva, svake godine, 23. aprila, obele\u017eava se Dan Kopnene vojske, istog dana kada se proslavlja i Sveti velikomu\u010denik Georgije. On je duhovni pokrovitelj i za\u0161titnik vojnika u Kopnenoj vojsci. U Bukure\u0161tu, u parku \u201eKarol I\u201c, kod Groba nepoznatog junaka, odr\u017eac\u0301e se vojna i verska ceremonija, a zatim c\u0301e biti predstavljena izlo\u017eba naoru\u017eanja, opreme i vojne tehnologije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan pozvao je u sredu na konsultacije lidere koalicije koja je formirala vladu koju predvodi liberal Ilije Bolo\u017ean, nakon \u0161to je Socijaldemokratska stranka u ponedeljak povukla svoju politi\u010dku podr\u0161ku. Fokus razgovora je pronala\u017eenje brzog re\u0161enja za stabilnu vladu koja nec\u0301e dovesti zemlju u finansijsku krizu. Prvi koji su do\u0161li na konsultacije bili […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1009353","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n