Evropska komisija je 2025. godine objavila listu od 47 strate\u0161kih projekata uklju\u010denih u Akt o kriti\u010dnim sirovinama. Cilj ove inicijative je da smanji zavisnost Evrope od strate\u0161kih materijala, posebno onih uvezenih iz Kine. Evropska unija \u017eeli da do 2030. godine smanji uvoz ovakvih kriti\u010dnih minerala van EU za 30%.
\nTri od ovih projekata bi\u0107e razvijena u zapadnoj Rumuniji. Re\u010d je o investicijama od 615 miliona evra za eksploataciju tri sirovine: grafita u Baja de Fier, u okrugu Gor\u017e, od strane rumunske kompanije; magnezijuma, u Budureasi, Hunedoara, od strane ameri\u010dke kompanije; i bakra, u Rovini, okrug Hunedoara, od strane kanadske kompanije.
\nMinistar energetike, Bogdan Ivan, ka\u017ee da se ove sirovine koriste u \u0161irokom spektru oblasti: vazduhoplovstvu i aeronautici, elektroindustriji, medicinskoj opremi, baterijama za solarne panele i laptopove. Tako\u0111e se koriste u mobilnim komunikacijama, GPS-u, internetu, opti\u010dkim vlaknima, kao i u sistemima automatizacije i elektronskim komponentama, a posebno u odbrambenoj industriji.
\nLe\u017ei\u0161te bakarne rude u Rovini smatra se drugim najve\u0107im u Evropi, sa procenjenom vredno\u0161\u0107u od oko 300 miliona evra. Me\u0111utim, to je takodje jedan od najkontroverznijih rudarskih projekata u zemlji, koji \u017eestoko kritikuju ekolo\u0161ke organizacije. Tokom 2024. godine, aktivisti su na sudu dobili vi\u0161e presuda u svoju korist, kojima su pojedine investicije zaustavljene. Me\u0111u kritikama se navodi socio-ekolo\u0161ki uticaj na zajednice u Rovini. Druge primedbe, koje iznose udru\u017eenja poput Ekou Rovina Bukure\u0161t i Deklik, odnose se na finansijsku isplativost projekta: koncentracija rude bakra smatra se niskom ili veoma niskom, \u0161to dovodi u pitanje profitabilnost eksploatacije.
\nRoksana Pe\u010dea, koordinatorka Deklik kampanja i istra\u017eiva\u010dki saradnik u organizaciji Mining Watch Romania, navodi:<\/p>\n
\u201e\u0160to se ti\u010de esploatacie bakra u Rumuniji, vec\u0301 imamo funkcionalan rudnik, onaj u Ro\u0161iji Pojeni, koji je poznat ovde u Rumuniji, jer\u2026Mislim da su mnogi ljudi videli fotografije tog ogromnog kopa koji se spu\u0161ta stotinama metara u zemlju, a posebno u jalovi\u0161te u Djeamana, koje je tokom godina progutalo jedno selo, a nedavno i crkvu. Te slike imaju sna\u017ean uticaj, jer prikazuju razmere jednog zrelog rudnika bakra i njegove dugoro\u010dne posledice, po\u0161to to jalovi\u0161te sadr\u017ei toksi\u010dne supstance i osta\u0107e tamo stotinama godina.\u201c<\/p>\n
Ekspertkinja ukazuje i na jo\u0161 jedan va\u017ean problem. Tvrdi da \u0107e svaki projekat eksploatacije, kako u Rumuniji, tako i u Evropi, morati da uzme u obzir slobodno tr\u017ei\u0161te, jer se, prema njenim re\u010dima, rude koje se trenutno eksploati\u0161u u Rumuniji kao gotov proizvod prodaju Kini \u2014 a ne Rumuniji ili nekoj drugoj evropskoj dr\u017eavi.<\/p>\n
\u201eDakle, to je, po mom mi\u0161ljenju, izuzetno va\u017eno pitanje o kojem se ne govori otvoreno, ni u Rumuniji \u2014 od strane vlasti, niti na nivou Evropske unije. I svaki projekat koji \u0107e se realizovati za minerale u Rumuniji ili Evropi mora\u0107e da uzme u obzir slobodno tr\u017ei\u0161te. I nemamo nikakvu sigurnost, ali ba\u0161 nikakvu \u2014 naprotiv, imamo konkretan primer koji nam govori sasvim suprotno: da su ovi minerali namenjeni kupcu koji ponudi vi\u0161e. I mislim da je to \u0161iri kontekst u kojem treba voditi ovu raspravu.\u201c<\/p>\n
Predstavnici rudarske kompanije tvrde da \u0107e projekat doneti stabilna radna mesta i da \u0107e uticaj na \u017eivotnu sredinu biti smanjen. Obe\u0107avaju da eksploatacija u Rovini ne\u0107e koristiti cijanid i da \u0107e podru\u010dje biti obnavljano kako radovi budu napredovali. Me\u0111utim, Roksana Pe\u010dea ima druga\u010diji stav:<\/p>\n
\u201eRovina ima dugu rudarsku tradiciju, prekinutu najmanje pre 30\u201340 godina. Ali se radilo o podzemnom rudarstvu, \u0161to zna\u010di da u ovom trenutku tamo nema istorijskog zaga\u0111enja niti drugih problema karakteristi\u010dnih za rudarska podru\u010dja. To je, dakle, podru\u010dje prekriveno pa\u0161njacima i \u0161umama. Zapravo predstavlja pravo uto\u010di\u0161te divljeg sveta \u2014 svojevrsni rezervat prirode u planinama Apuseni. Njegovo pretvaranje u povr\u0161inski kop imalo bi veoma dugoro\u010dne posledice po lokalnu ekonomiju, a da ne govorimo o ekolo\u0161kim problemima koje bi izazvalo.\u201c<\/p>\n
Stru\u010dni \u010dlanci pokazuju da se \u0161irom Evrope mnogi rudarski projekti, koji se smatraju klju\u010dnim za zelenu tranziciju, suo\u010davaju sa lokalnim otporom, sudskim sporovima i kampanjama ekolo\u0161kih organizacija. One upozoravaju na uticaj na vodu, biodiverzitet, poljoprivredno zemlji\u0161te, ali i na to da ovakvi projekti \u010desto imaju povla\u0161\u0107en tretman u procesu izdavanja dozvola. Kao primeri navode se dva rudnika litijuma u Portugalu i jedan u \u010ce\u0161koj, rudnik u Srbiji, kao i projekat Sakatti u Finskoj, gde se planira eksploatacija nikla, bakra i metala iz grupe platine.
\nI u Rovini je zajednica podeljena. Neki me\u0161tani su spremni da prodaju svoju zemlju kako bi omoguc\u0301ili razvoj kamenoloma i va\u0111enje 650.000 tona bakra i preko 300 tona zlata, prema procenama kompanije. Drugi odbijaju da se isele i protive se projektu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija je 2025. godine objavila listu od 47 strate\u0161kih projekata uklju\u010denih u Akt o kriti\u010dnim sirovinama. Cilj ove inicijative je da smanji zavisnost Evrope od strate\u0161kih materijala, posebno onih uvezenih iz Kine. Evropska unija \u017eeli da do 2030. godine smanji uvoz ovakvih kriti\u010dnih minerala van EU za 30%. Tri od ovih projekata bi\u0107e razvijena […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":1001235,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-1010302","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n