Istori\u010dari veruju da je period fanariotske vladavine u rumunskim kne\u017eevinama po\u010deo 1718. godine i zavr\u0161io se posle vi\u0161e od jednog veka, 1822. godine. Ovo ime je dobio po prin\u010devima poreklom iz carigradskog okruga Fanar, koji su se smenjivali na prestolima dve rumunske kne\u017eevine. 18. vek ili fanariotski vek bio je vek u kome je modernost u Zapadnoj Evropi po\u010dela da ima odjeka na istoku kontinenta. A modernost je tako\u0111e zna\u010dila nove pristupe koje su medicina i farmaceutski proizvodi imali u le\u010denju bolesti. Raluka Mocej je specijalizovana za istoriju farmacije u Munteniji, jednoj od dve rumunske kne\u017eevine. Ona je tako\u0111e deo projekta rekuperacije artefakata koji sprovodi Muzej op\u0161tine Bukure\u0161t kako bi se rekonstruisala mapa apoteka u Munteniji iz 18. veka. Mocej je pratila istoriju zakonodavstva u vezi sa marketingom lekova i farmaceutskih praksi iz tog perioda.<\/p>\n
\u201eU dokumentima iz 18. veka pojavljuju se prvi zapisi o postojanju farmaceuta, koji su bili me\u0111u ljudima oko vladara. Godine 1703, po\u010detkom 18. veka, u Hronici prihoda i rashoda blagajne Vla\u0161ke, pojavljuje se isplata iznosa od 30 talira farmaceutu, koji je pratio vladara Konstantina Brankovjanua u Adrijanopolj. Osnivanjem prvih bolnica nastale su i prve apoteke, poput onih koje su se nalazile u blizini bolnice Kolcea ili bolnice Pantelimon. Tamo su farmaceuti pripremali biljne lekove za bolesne. Paralelno su se razvijale i privatne apoteke, jedna od najpoznatijih je u gostionici \u201e\u0160erban-voda\u201c, koja se nalazi u centru prestonice.\u201c<\/em><\/p>\n Modernost 18. veka zna\u010dila je postepeno povec\u0301anje autoriteta dr\u017eave i njeno \u010dvrsto prisustvo u onome \u0161to je predstavljalo javno zdravlje. Zakoni su postajali rigorozniji, kontrola komercijalnih aktivnosti sa lekovima se povec\u0301avala, nivo kompetentnosti lekara i farmaceuta je upravljala dr\u017eavna birokratija putem akata, bezbednost u obavljanju ovih profesija smatrana je prioritetom. Pred kraj veka, uspostavljeni su sve jasniji funkcionalni odnosi izme\u0111u dr\u017eave i farmaceutskih kompanija. Raluka Mocej.<\/p>\n \u201eU odsustvu jasnih propisa, farmaceuti su sprovodili svoje aktivnosti na osnovu nejasnih odredbi iz pravila pro\u0161lih epoha. To je u\u010dinilo farmaceutsku praksu rudimentarnom i bez standarda. Da bi se situacija re\u0161ila, 20. novembra 1780. godine, knez Aleksandar Ipsilanti je izdao prve zvani\u010dne propise o trgovini lekovima. Farmaceuti su stavljeni pod kontrolu kne\u017eevog glavnog lekara, koji je bio odgovoran za inspekciju apoteka, proveru kvaliteta i kontrolu cena. Lekarima je savetovano da koriste samo sve\u017ee lekove. Isti knez je izdao prvi zvani\u010dni propis o organizaciji apoteka 15. maja 1797. godine. Njime je nametnuta upotreba austrijske farmakopeje iz 1780. godine kao osnove za pripremu lekova i sredstava.\u201c<\/em><\/p>\n Aleksandru Ipsilanti se smatra prvim reformatorom farmacije na rumunskom prostoru. Njegovo ime se vezuje za kontinuiranu birokratizaciju ove oblasti.<\/p>\n \u201eIsti vladar je 1797. godine izdao jo\u0161 jedan niz zakona koji su pomogli u regulisanju oblasti, kojima je farmaceutima zabranjeno da prodaju toksi\u010dne proizvode. Tako\u0111e, vec\u0301ina proizvoda napravljenih u apotekama morala je biti prac\u0301ena receptom koji je izdao lekar, u vreme kada se takav proizvod prodavao. Iz ovog dokumenta koji sadr\u017ei zakone tako\u0111e proizilazi da je u to vreme u Bukure\u0161tu postojalo devet apoteka, koje su se nalazile u glavnim delovima grada, uglavnom u centralnom delu, u razli\u010ditim gostionicama. Gostionice su bile neka vrsta trgova\u010dkih centara, sa mnogo prodavnica u prizemlju. Apotekari su nalazili svoje mesto u tim prodavnicama jer je bilo mnogo lak\u0161e organizovati svoje poslovanje, na tim mestima je postojao veoma dobar trgova\u010dki obrt.\u201c<\/em><\/p>\n Kako je evropska modernost postajala sve uticajnija u Vla\u0161koj, fanariotski kne\u017eevi su nastavili da donose zakone koji su odgovarali zahtevima novih farmaceutskih trendova. Raluka Mocej.<\/p>\n \u201ePo\u010detkom 19. veka, regulacija farmaceutske delatnosti postala je stro\u017ea. Pre\u0161la je sa tolerancije na rigoroznu kontrolu od strane vlasti. 4. novembra 1819. godine, knez Aleksandru Sucu imenovao je medicinsku komisiju da izradi propis o organizaciji apoteka. Dokument ozna\u010dava va\u017ean trenutak u istoriji zakonodavstva jer prvi put sadr\u017ei termine apoteka i farmaceut. Projekat je uveo strogi okvir profesionalne kontrole, farmaceute su morali da pregledaju zvani\u010dni lekari, a oni bez diplome morali su da doka\u017eu svoje ve\u0161tine. Apoteke su bile obavezne da se snabdevaju prema austrijskoj farmakopeji iz 1814. godine, bile su podlo\u017ene periodi\u010dnim inspekcijama i strogim sankcijama. Cene su morale biti u skladu sa austrijskim tarifama iz 1814. godine, a prodaja slo\u017eenih preparata bez recepta bila je strogo zabranjena. Otvaranje apoteka bilo je uslovljeno dobijanjem kraljevske povelje, a trgovina toksi\u010dnim supstancama bila je zabranjena.\u201c<\/em><\/p>\n U Rumuniji u 18. veku, evropska modernost i birokratske mere dr\u017eave usmerile su razvoj farmacije i nove stavove prema bolesti i le\u010denju. I naredni vek c\u0301e pratiti korak sa reformskim zamahom modernizacije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istori\u010dari veruju da je period fanariotske vladavine u rumunskim kne\u017eevinama po\u010deo 1718. godine i zavr\u0161io se posle vi\u0161e od jednog veka, 1822. godine. Ovo ime je dobio po prin\u010devima poreklom iz carigradskog okruga Fanar, koji su se smenjivali na prestolima dve rumunske kne\u017eevine. 18. vek ili fanariotski vek bio je vek u kome je modernost […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1010315","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n