Uprava carina \u00a0Rumunije i Carinska slu\u017eba Republike Moldavije analizirale su mehanizme koordinisane kontrole, olak\u0161avanje trgovinskih tokova i alate za upravljanje rizicima tokom radne posete grani\u010dnom prelazu Albica-Leu\u0161eni. U\u010desnici su imali priliku da na prakti\u010dan na\u010din posmatraju sprovo\u0111enje carinskih procedura, me\u0111uinstitucionalnu saradnju na grani\u010dnom nivou, kao i konkretan uticaj mera olak\u0161avanja na prekograni\u010dni promet robe i ljudi. U\u010destvovali su predstavnici carinskih i grani\u010dnih vlasti iz Rumunije i Republike Moldavije, kao i stru\u010dnjaci iz dr\u017eava u regionu, uklju\u010dujuc\u0301i Severnu Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Srbiju, Bugarsku i Ma\u0111arsku. Prisutni su bili i stru\u010dnjaci iz Generalnog direktorata za oporezivanje i carinsku uniju Evropske komisije i Nema\u010dke agencije za me\u0111unarodnu saradnju. Radna poseta predstavlja \u00a0primenjeni okvir za razmenu dobre prakse i ja\u010danje regionalne carinske saradnje, doprinosec\u0301i razvoju zajedni\u010dkih re\u0161enja za olak\u0161avanje trgovine i uskla\u0111ivanje sa evropskim standardima. Uprava Carina Rumunije \u00a0saop\u0161tila je da ostaje aktivno uklju\u010dena u regionalne inicijative usmerene na povec\u0301anje efikasnosti carinskih kontrola i pojednostavljivanje saobrac\u0301aja na spoljnim granicama Evropske unije.<\/p>\n
\n
Povodom obele\u017eavanja 200. godi\u0161njice Matice srpske, 25. aprila u sve\u010danoj sali Kulturnog centra Saveza Srba u Rumuniji odr\u017ean je neformalni sastanak. Tom prilikom prikazan je dokumentarni film o Srbima u Rumuniji i njihovoj istorijskoj ulozi u radu i razvoju Matice srpske. U programu je u\u010destvovao de\u010dji hor \u201eSveti Vasilije Ostro\u0161ki\u201c iz Siriga.<\/p>\n
\n
Re\u0161ica je od 23. do 25. aprila bila domac\u0301in me\u0111unarodne konferencije \u201eRegeneracija industrijskih lokacija, slika buduc\u0301nosti\u201c, doga\u0111aj koji je posvec\u0301en regeneraciji industrijskog nasle\u0111a i reindustrijalizaciji gradova u Podunavlju. Predstavljeni su i analizirani modeli transformacije industrijskog nasle\u0111a iz Poljske, Slovenije i Rumunije. Doga\u0111aj je organizovan u partnerstvu sa MKBT (kompanijom koja pokrec\u0301e i olak\u0161ava procese lokalnog razvoja i regeneracije), Udru\u017eenjem za razvoj me\u0111uzajednica ITI Planinski Banat i Institutom Iskriva i okupio je predstavnike lokalnih i regionalnih vlasti, stru\u010dnjake za finansiranje i investicije, stru\u010dnjake za industrijsko nasle\u0111e, organizacije civilnog dru\u0161tva i kreatore javnih politika iz podunavskih zemalja. Predstavljeni su projekti regeneracije u oblasti Mo\u010diur-Tria\u017e-Valea \u017derovej. Tako\u0111e su predstavljene inicijative Gradske kuc\u0301e Re\u0161ice u vezi sa konverzijom industrijskog nasle\u0111a, kao \u0161to su Uspinja\u010da, Hala Minda \u00a0ili biv\u0161e protokolarne vile na platformi UCMR. Konferencija je deo projekta ReInd-BBG, koji finansira Evropska unija, a sufinansira Vlada Rumunije, preko programa Interreg Danube Strategy. Projekat uklju\u010duje partnere iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Slovenije i ima za cilj da identifikuje odr\u017eiva re\u0161enja za valorizaciju napu\u0161tenih industrijskih lokacija (braunfild), koje se smatraju prioritetnom alternativom grinfild razvoju.<\/p>\n
\n
Kulturni doga\u0111aj posvec\u0301en knjigama i promovisanju rumunskih vrednosti u Srbiji odr\u017ean je 22. aprila u Narodnoj biblioteci u Beloj\u00a0 Crkvi. Doga\u0111aj je organizovan povodom Me\u0111unarodnog dana knjige i autorskih prava. Doga\u0111aj je okupio ljubitelje knjiga, predstavnike rumunske zajednice i goste iz kulturne sredine. Tim povodom predstavljene su najnovije knjige Novinsko-izdava\u010dke kuc\u0301e \u201eLibertatea\u201c, promocija knjige \u201eMisli za rumunsku brac\u0301u u Vojvodini\u201c, susrete sa javno\u0161c\u0301u i kulturni dijalog. Knjigu \u201eMisli za rumunsku brac\u0301u u Vojvodini\u201c potpisao je sve\u0161tenik Petru Berbencija iz Re\u0161ice, a objavila je Izdava\u010dka kuc\u0301a Libertatea. \u200b\u200bKnjiga stavlja u prvi plan razmi\u0161ljanja i poruke posvec\u0301ene Rumunima u Vojvodini, zajednici sa tradicijama i va\u017enim kulturnim identitetom u Srbiji. Doga\u0111aj obele\u017eava zna\u010daj \u010ditanja, autorskih prava i o\u010duvanja rumunskog kulturnog identiteta van granica zemlje. Istovremeno, doga\u0111aj podr\u017eava promovisanje knji\u017eevnosti na rumunskom jeziku i ja\u010danje veza izme\u0111u rumunskih istorijskih zajednica.<\/p>\n
\n
Banat je jedinstveni prekograni\u010dni projekat Rumunija-Srbija, vredan 800.000 evra, koji promovi\u0161e p\u010delarstvo kroz zdravstveni turizam, ekoturizam i autenti\u010dna iskustva u prirodi. Inicijativa povezuje okruge Timi\u0161 i Kara\u0161-Severin sa srpskim Banatom, kroz tematsku rutu posvec\u0301enu p\u010delama, apiterapiji i p\u010delarskim proizvodima. Projekat stvara jedinstvenu turisti\u010dku rutu u regionu, koja obuhvata: posete p\u010delinjacima u Rumuniji i Srbiji; degustacije lokalnih p\u010delarskih proizvoda; direktne susrete sa p\u010delarima; apiterapijska iskustva vazduhom iz ko\u0161nice; glavni cilj je promovisanje alternativnog turizma, zasnovanog na prirodi, zdravlju i lokalnim tradicijama. Projekat obuhvata postavljanje 21 kuc\u0301ice za apiterapiju, koje su raspore\u0111ene na sledec\u0301i na\u010din: 5 u okrugu Timi\u0161, 5 u Kara\u0161-Severinu, 10 u srpskom Banatu, jedna u kampusu Univerziteta prirodnih nauka u Temi\u0161varu. Ova poslednja lokacija je vec\u0301 funkcionalna i koriste je studenti u obrazovne svrhe. Rukovodilac \u00a0projekta je naglasio da Put meda koristi i p\u010delarski potencijal Banata i prirodne lepote regiona, nudec\u0301i odr\u017eivu alternativu zdravstvenom turizmu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Uprava carina \u00a0Rumunije i Carinska slu\u017eba Republike Moldavije analizirale su mehanizme koordinisane kontrole, olak\u0161avanje trgovinskih tokova i alate za upravljanje rizicima tokom radne posete grani\u010dnom prelazu Albica-Leu\u0161eni. U\u010desnici su imali priliku da na prakti\u010dan na\u010din posmatraju sprovo\u0111enje carinskih procedura, me\u0111uinstitucionalnu saradnju na grani\u010dnom nivou, kao i konkretan uticaj mera olak\u0161avanja na prekograni\u010dni promet robe i […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1011483","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n