Svakodnevno se suo\u010davamo sa sistemskim izazovima sa kojima se osobe sa invaliditetom susre\u0107u \u2014 od fizi\u010dkih prepreka i nedostatka prilago\u0111enih usluga, do dru\u0161tvene isklju\u010denosti. Stoga, kao dru\u0161tvo, imamo jasnu misiju: da razvijamo pristupa\u010dnost u svim oblastima \u017eivota.
\nOdlazak u bioskop ili pozori\u0161te predstavlja radost koju, na\u017ealost, ne mogu svi da iskuse. Me\u0111utim, nedavno je zapo\u010deo proces prilago\u0111avanja filmova koji se prikazuju u bioskopima. Vi\u0161e o tome saznajemo od Lidjije Soare, menad\u017eerke kulture u Udru\u017eenju Animest, audiovizuelnog prevodioca sa preko 20 godina iskustva u organizovanju filmskih festivala:<\/p>\n
\u201eZato \u0161to \u017eelimo da filmovi i doga\u0111aji na na\u0161em festivalu budu dostupni \u0161to ve\u0107em broju ljudi i da, kada upu\u0107ujemo poziv svima, to zaista bude iskren poziv, po\u010deli smo da razmi\u0161ljamo kako to mo\u017eemo da ostvarimo i ko su te osobe ili kategorije publike do kojih ne dopiremo, odnosno koje ne mo\u017eemo da pozovemo u bioskop zbog postoje\u0107ih prepreka. Ja sam pre nekoliko godina po\u010dela da se usavr\u0161avam kao audiovizuelni prevodilac, specijalizuju\u0107i se za prevo\u0111enje namenjeno gluvim osobama. Nakon toga sam otkrila da ve\u0107 postoje metode i istra\u017eivanja stara nekoliko decenija, koja se u nekim zemljama ve\u0107 primenjuju, iako ih je, za sada malo.\u201c
\nU Evropi jo\u0161 uvek ne postoji jedinstveni standard u ovoj oblasti. Na\u0161a sagovornica objasnila je kako je zapo\u010deo i me\u0111unarodni projekat koji uklju\u010duje \u010ce\u0161ku, Slova\u010dku, Sloveniju, Rumuniju i Hrvatsku, a koji se pro\u0161irio i na slepe osobe:<\/p>\n
\u201eParalelno sa onim \u0161to smo po\u010deli da radimo u okviru Animesta, iz na\u0161e saradnje sa Francuskim institutom u Bukure\u0161tu proiza\u0161la je i saradnja na jednom me\u0111unarodnom projektu \u2013 evropskom projektu pod nazivom \u201eBioskop bez barijera\u201d, koji se sprovodi od 2024. godine. U okviru njega u\u010destvuje pet evropskih zemalja, odnosno pet bioskopa iz pet zemalja, u kojima se svakog meseca organizuju projekcije filmova prilago\u0111enih pre svega osobama sa o\u0161te\u0107enim sluhom i vidom. Istovremeno, ove projekte smo razvijali u saradnji sa \u0161kolama za gluvu decu i njihovim nastavnicima, kako bismo ta\u010dno razumeli njihove potrebe.
\nKonkretno, da bi film bio pristupa\u010dan osobama sa o\u0161te\u0107enim sluhom, trebalo bi da bude opremljen posebnim titlom, koji se naziva deskriptivni titl. On ne prenosi samo dijalog, ve\u0107 i va\u017ene zvuke, \u0161umove, kao i ime osobe koja govori kada nije o\u010digledno u kadru, kada ne cujete, ne znate ko sve u\u010destvuje u razgovoru. Na taj na\u010din film mo\u017ee da se prati bez slu\u0161ne barijere.
\nMe\u0111utim, po\u0161to za mnoge gluve osobe kod nas, ali i \u0161ire, govorni jezik zemlje nije njihov maternji jezik, vec\u0301 znakovni jezik, onda smo po\u010deli da integri\u0161emo prevo\u0111enje na rumunski znakovni jezik u filmove koje pripremamo. To zna\u010di da sara\u0111ujemo sa prevodiocima znakovnog jezika, koji su zajedno sa na\u0161im projektima po\u010deli da se specijalizuju za filmsko prevo\u0111enje, snimaju u studiju, vr\u0161i se monta\u017ea i prevodilac prakti\u010dno postaje deo filma.\u201d<\/p>\n
U bioskopskoj sali, kada se odr\u017eava ovakva projekcija filma, neme i slepe osobe mogu gledati film zajedno sa ostalom publikom Lidjija Soare dodaje:
\n\u201eZa slepe gledaoce postoje neke metode: klasi\u010dna metoda se naziva audio opis. To zna\u010di da postoji glas koji pripoveda \u0161ta se de\u0161ava u filmu, kada likovi ne govore ili nema relevantnih zvukova. Konkretno, postoji ova specijalizacija, osoba koja mo\u017ee biti audio-vizuelni prevodilac, koja u\u010di da radi audio opis, pi\u0161e taj tekst, tako da, ako ne vidite ili ako osoba delimi\u010dno vidi, mo\u017ee da gledate film. Nakon toga se vr\u0161i konsultacija sa osobom koja je slepa, koja \u0107e re\u0107i da li su svi detalji dobro obuhva\u0107eni, jer su oni najkompetentniji da procene da li je deskripcija ura\u0111ena kako treba. Zatim se tekst snima glasom glumca, montira se, sinhronizuje sa filmom i pravi se paket, tako da osoba u bioskopskoj sali mo\u017ee da \u010duje i tu deskripciju.\u201c<\/p>\n
Opis se mo\u017ee slu\u0161ati ili preko be\u017ei\u010dnih slu\u0161alica, prakti\u010dno projekcionista pokre\u0107e zvuk zajedno sa filmom, ili putem aplikacije na mobilnom telefonu. Jasna namera je sada, naravno, da se pove\u0107a kulturna ponuda, jer su, uprkos svim ovim aktivnostima, razlike u mogu\u0107nostima i dalje veoma velike. Lidjia Soare:<\/p>\n
,,Po\u010detkom godine, u\u010destvovala sam u jednoj obuci sa festivalima iz severne Evrope koji tako\u0111e \u017eele da razvijaju ovakve prakse. Za\u0161to? Zato \u0161to se i u zakonodavstvu sve jasnije pojavljuje ideja kulturne pristupa\u010dnosti, ali postoji mnogo drugih prioriteta, pa se mi zapravo borimo da to sprovedemo u delo.
\nAli ljudi se pitaju: \u201eDobro, ali da li gluve ili slepe osobe imaju potrebu samo za tim?\u201d Imaju i druge potrebe, ali kultura na neki na\u010din pru\u017ea sigurnosnu mre\u017eu ili povod za socijalizaciju, \u0161to mo\u017ee da pomogne i u drugim oblastima.
\nVe\u0107 imamo decu bez sluha i vida iz Bukure\u0161ta koja dolaze u bioskop, ali za njih postaje normalno da tra\u017ee kulturu i pristup u dru\u0161tvenom \u017eivotu na dvojezi\u010dan na\u010din. Hajde da di\u017eemo uzbunu, da kroz kulturu poka\u017eemo da postoje ove potrebe i da ti ljudi imaju potrebu za razli\u010ditim oblicima aktivnosti i pristupa u svim segmentima.
\nNije dovoljno da to bude samo film \u2014 trebalo bi da imaju i ples, i pozori\u0161te, i operu, i ne samo kulturne forme poput muzeja, kako bi mogli da biraju. Ja, kao osoba koja \u010duje, imam taj luksuz da biram gde \u0107u i\u0107i. Oni trenutno nemaju mnogo izbora.\u201d<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svakodnevno se suo\u010davamo sa sistemskim izazovima sa kojima se osobe sa invaliditetom susre\u0107u \u2014 od fizi\u010dkih prepreka i nedostatka prilago\u0111enih usluga, do dru\u0161tvene isklju\u010denosti. Stoga, kao dru\u0161tvo, imamo jasnu misiju: da razvijamo pristupa\u010dnost u svim oblastima \u017eivota. Odlazak u bioskop ili pozori\u0161te predstavlja radost koju, na\u017ealost, ne mogu svi da iskuse. Me\u0111utim, nedavno je zapo\u010deo […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":1008152,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[114932,113240],"class_list":["post-1012838","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n