Nedavna izjava guvernera Narodne banke Rumunije Mugura Isareskua da bi usvajanje evra moglo da postane ,,dr\u017eavni projekat\u2019\u2019 jedno je od glavnih ekonomskih pitanja u Rumuniji. Na stru\u010dnoj konferenciji guverner je naglasio da se usvajanje evra mo\u017ee ostvariti posle realizacije sada\u0161njeg dr\u017eavnog projekta, preciznije pristupanje zemlje OECD-u, organizaciji koja okuplja najrazvijenije ekonomije sveta. Ovaj proces je u zavr\u0161noj fazi posle privrednog uravnote\u017eenja i smanjenja velikog bud\u017eetskog deficita. Ideja o usvajanju evra nije novijeg datuma, ali je vi\u0161e puta odlagana iz vi\u0161e razloga posle ulaska Rumunije u Evropsku uniji. U Narodnoj banci Rumunije vodjene su intenzivne pripreme u ovoj oblasti koje su nastavljene i kada se Rumunija udaljavala od ispunjavanja makroekonomskih uslova za pristupanje evro zoni, ka\u017ee guverner Centralne banke Rumunije Mugur Isaresku: ,,U 2015. godini bili smo veoma blizu ispunjavanja svih uslova nominalne konvergentnosti predvidjenih Sporazumom iz Mastrihta, uklju\u010duju\u0107i smanjenje bud\u017eetskog deficita I u to vreme kada nismo bili previ\u0161e zadu\u017eeni. Ono \u0161to se ne priznaje je to da je privreda Rumunija bila mnogo manje razvijena. U 2015. godini bruto dru\u0161tveni proizvod Rumunije bio je od oko 175 miliardi dolara, a sada je od 400 miliardi. Sada imamo mnogo razvijeniju i efikasniju ekonomiju. Veliki problem sa kojim se suo\u010davamo je taj da se-sa jedne strene-ovaj razvoj ostvario po ceni sve ve\u0107eg debalansa javnih finansija. Sada medjutim ne ispunjavamo nijedan uslov iz Mastrihta za ulazak u zonu evra. Najte\u017ee je ispuniti uslov smanjenje javnog deficita do granice od 3% svake godine i povratak na javni dug ne ve\u0107i od 60%, koji \u0107emo ove godine prekora\u010diti.\u2019\u2019<\/p>\n
Rumunija ve\u0107 nekoloko godina bele\u017ei deficit ve\u0107i od 3% i sada ula\u017ee velike napore da smanji bud\u017eetski deficit sa 9% na 6,2% ove godine. Smanjenje nije samo formalan zahtev, ve\u0107 va\u017ean uslov za ekonomsku stabilnost, navode eksperti. Veliki deficit odra\u017eava strukturne debalanse, od visokih javnih tro\u0161kova, posebno za plate i penzije, pa sve do slabog prikupljanja poreza i zavisnosti od pozajmica. Drugi va\u017ean kriterijum za usvajanje evra je stabilnost cena. Narodna banka Rumunije uspela je da dr\u017ei inflaciju pod kontrolu du\u017ee vreme, iako su cene u poslednjem periodu naglo pove\u0107ane, tako da sada Rumunija ima najve\u0107u stopu inflacije u Evropskoj uniji. Drugi veoma va\u017ean aspekt za ulazak u zonu evra je odustajanje od sosptevene monetarne politike. Drugim re\u010dima usvajanjem evra, Rumunija ne mo\u017ee da uti\u010de na kamate i devizni kurs u zavisnosti od sopstvenih potreba, a ovo mo\u017ee biti odr\u017eivo samo u jednoj dovoljno stabilnoj i fleksibilnoj ekonomiji. Pored tehni\u010dkih uslova za ulazak u zonu evra potrebna je i realna konvergentnost. Profesor univerziteta Danijel Dajanu, predsednik Fiskalnog saveta, ka\u017ee: ,,Potrebne su ekonomske pa i socijalne strukture u skladu sa funkcionisanjem Evropske unije, posebno evro zone. Ali pristupanje evro zoni sada bi imalo ve\u0107i geopoliti\u010dki zna\u010daj nego pre 20 godine. Vredi biti u evrozoni. Ali ovo se ne mo\u017ee ostvariti za nekoliko godina jer je potrebno da smanjimo bud\u017eetski deficit na oko 3%, a od su\u0161tinskog zna\u010daja je i stabilizacija javnog duga, odnosno da ne probijemo granicu od 67%-68 % bruto nacionalnog proizvoda. Takodje, dug treba stabilizovati i smanjiti na oko 60% bruto nacionalnog proizvoda.\u2019\u2019<\/p>\n
Uprkos izazovima, prednosti usvajanja evra mogu da budu velike, od eliminisanja deviznog rizika, do manjih kamata za finansiranje dr\u017eave i privatnog sektora, pove\u0107anja inostranih investicija, stabilnijih i predvidljivijih uslova za privla\u010denje kapitala, dublju ekonomsku integraciju. Rumunija bi mogla da postane sastavni deo evropskog ekonomskog jezgra, Za sada, stvarnost ukazuje da je u Rumuniji, je postigla zapa\u017eene rezultate u poslednjim decenijama, zaostajanje za razvijenim dr\u017eavama i dalje veliko, naro\u010dito u produktivnosti, visini li\u010dnih dohodaka, infrastrukturi i kvaliteti institucija. A usvanaje evra u nedovoljno konvergentnoj ekonomiji mo\u017ee generisati tenzije kao u pojedinim jugoisto\u010dnim dr\u017eavama Evrope. \u017durba mo\u017ee da ima i negativne posledice kao \u0161to su gubljenje ekonomske fleksibilnosti, probleme u upravljanju krizom, mogu\u0107a pove\u0107anja cena ili pritiske na kompetitivnost, upozoravaju stru\u010dnjaci. Da li je Rumunija spremna za usvajanje evra? Jo\u0161 nije, ali pravac je jasan. Izjavu guvernera Centralne banke Rumunije ne treba smatrati hitnim ciljem, ve\u0107 orijentirom ka zdravoj ekonomiji koji Rumunija treba da dostigne.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nedavna izjava guvernera Narodne banke Rumunije Mugura Isareskua da bi usvajanje evra moglo da postane ,,dr\u017eavni projekat\u2019\u2019 jedno je od glavnih ekonomskih pitanja u Rumuniji. Na stru\u010dnoj konferenciji guverner je naglasio da se usvajanje evra mo\u017ee ostvariti posle realizacije sada\u0161njeg dr\u017eavnog projekta, preciznije pristupanje zemlje OECD-u, organizaciji koja okuplja najrazvijenije ekonomije sveta. Ovaj proces je […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[167104,147711,190311],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-1014537","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-danijel-dajanu","tag-mugur-isaresku","tag-prelazak-na-evro"],"acf":[],"yoast_head":"\n