Bukure\u0161tanska vlada je u petak odr\u017eala svoj prvi sastanak, nakon \u0161to je u parlamentu usvojen predlog o nepoverenju, a liberal Ilije Bolo\u017ean postao vr\u0161ilac du\u017enosti premijera. Ovo je bio trec\u0301i sastanak izvr\u0161ne vlasti ove nedelje. Prva dva su organizovana u vanrednom re\u017eimu pre predloga, kako bi se odobrile klju\u010dne uredbe za napredak projekata iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i programa naoru\u017eanja SAFE. Sada je vlada privremena i vi\u0161e ne mo\u017ee da usvaja nikakve uredbe, pokrec\u0301e nacrte zakona ili nove reformske politike. Prema Ustavu, vr\u0161ilac du\u017enosti premijera mo\u017ee da obavlja ovu funkciju najvi\u0161e 45 dana. To je rok u kojem predsednik treba da imenuje novog premijera, a parlament treba da glasa o novoj vladi.<\/p>\n
Nacionalna liberalna partija i Unija spasimo Rumuniju su se, preko svojih predsednika, Ilija Bolo\u017eana i Dominika Frica, dogovorile da koordiniraju svoje sledec\u0301e korake u Parlamentu, u prelaznoj vladi i u konsultacijama sa predsednikom, objavio je Ilije Bolo\u017ean. \u201eNa\u0161 odgovor na destruktivno delovanje Socijaldemorkatske stranke (PSD) protiv dobre uprave i na saradnju izme\u0111u Socijaldemorkatske stranke (PSD) i Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR, populisti\u010dke, ultranacionalisti\u010dke partije) u Parlamentu jeste saradnja reformisti\u010dkih i odgovornih politi\u010dkih snaga\u201c, rekao je Bolo\u017ean. Prema njegovim re\u010dima, saradnja izme\u0111u dve stranke je garancija da c\u0301e modernizacija institucija, po\u0161tenje u javnim funkcijama i realizacija strate\u0161kih investicija ostati na dnevnom redu zemlje.<\/p>\n
Potro\u0161nja u Rumuniji je u martu ubla\u017eila pad, u pore\u0111enju sa evolucijom u prva dva meseca ove godine, ali ostaje u minusu osmi mesec zaredom, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku. Trgovina je u martu smanjena za 3,2% u pore\u0111enju sa istim periodom 2025. godine, ali je porasla za 2,6% u pore\u0111enju sa februarom. Evrostat objavljuje da su Rumunija i Nema\u010dka jedine zemlje \u010dlanice Evropske unije u kojima je obim maloprodaje smanjen u martu.<\/p>\n
U Rumuniji se vodi javna rasprava o novom jedinstvenom zakonu o platama, prekretnici u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost, koji je uslov za dobijanje zna\u010dajnih sredstava. O\u010dekuje se da c\u0301e novi zakon stupiti na snagu 1. januara 2027. godine, a vr\u0161ilac du\u017enosti ministra evropskih fondova i rada, Drago\u0161 Pislaru, ka\u017ee da je projektu potrebna naj\u0161ira moguc\u0301a politi\u010dka podr\u0161ka, jer ga ne mo\u017ee usvojiti privremena vlada putem uredbe, vec\u0301 ga mo\u017ee usvojiti samo Parlament kao nacrt zakona.<\/p>\n
Tri \u010detvrtine gra\u0111ana Evropske unije imaju negativno mi\u0161ljenje o Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, \u0161to je procenat koji je porastao poslednjih meseci, prema velikom istra\u017eivanju objavljenom u petak, prenosi AFP. Istovremeno, isti broj Evropljana smatra Evropsku uniju \u201esilom stabilnosti u neizvesnom svetu\u201c, prema ovom Evrobarometru, sprovedenom u 27 zemalja \u010dlanica bloka zajednice. U pore\u0111enju sa pro\u0161lom jeseni, udeo Evropljana sa nepovoljnim mi\u0161ljenjem o Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama (74%) povec\u0301an je za 14 procentnih poena. Pore\u0111enja radi, 83% gra\u0111ana Evropske unije ima negativno mi\u0161ljenje o Rusiji, 61% o Kini i 41% o Indiji. Samo 24% Evropljana sada ima pozitivnu sliku o Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Tako\u0111e, velika vec\u0301ina Evropljana (81%) podr\u017eava ideju zajedni\u010dke odbrambene i bezbednosne politike unutar bloka zajednice, \u0161to je najvi\u0161i nivo u poslednjih 20 godina. S druge strane, Evrobarometar pokazuje da skoro tri \u010detvrtine (72%) Evropljana veruje da je njihova zemlja imala koristi od \u010dlanstva u Evropskoj uniji. Istra\u017eivanje je sprovedeno od sredine marta do po\u010detka aprila. Intervjuisano je vi\u0161e od 26.000 gra\u0111ana Evropske unije.<\/p>\n
Rumunija je prisutna, od 7. do 10. maja, na 22. izdanju Me\u0111unarodnog sajma knjiga u Solunu, jednom od najva\u017enijih izdava\u010dkih doga\u0111aja u jugoisto\u010dnoj Evropi. Cilj u\u010de\u0161c\u0301a je promocija savremene rumunske knji\u017eevnosti, ja\u010danje rumunsko-gr\u010dkog kulturnog dijaloga i razvoj ure\u0111iva\u010dkih odnosa izme\u0111u dva kulturna prostora, navodi se u saop\u0161tenju za javnost koje je poslalo Ministarstvo kulture. Jo\u0161 jedan va\u017ean cilj prisustva Rumunije na ovakvim me\u0111unarodnim doga\u0111ajima je povec\u0301anje vidljivosti rumunske knji\u017eevnosti u perspektivi 2028. godine, kada c\u0301e Rumunija biti po\u010dasni gost na Sajmu knjiga u Frankfurtu. Va\u017ean deo solunskog programa okupljen je pod nazivom \u201eKnji\u017eevni mostovi Bukure\u0161t – Atina\u201c, niz doga\u0111aja koji isti\u010du ure\u0111iva\u010dku saradnju i me\u0111usobne prevode izme\u0111u Rumunije i Gr\u010dke.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bukure\u0161tanska vlada je u petak odr\u017eala svoj prvi sastanak, nakon \u0161to je u parlamentu usvojen predlog o nepoverenju, a liberal Ilije Bolo\u017ean postao vr\u0161ilac du\u017enosti premijera. Ovo je bio trec\u0301i sastanak izvr\u0161ne vlasti ove nedelje. Prva dva su organizovana u vanrednom re\u017eimu pre predloga, kako bi se odobrile klju\u010dne uredbe za napredak projekata iz Nacionalnog […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1015507","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n