Obrazovanje i dalje ostaje jedna od najkrhkijih zona kvaliteta \u017eivota u Rumuniji, pokazuje najnoviji \u201eBarometar blagostanja\u201c, koji je sprovela kompanija MIR Research na zahtev UNSAR-a (Nacionalne unije dru\u0161tava za osiguranje i reosiguranje u Rumuniji) za platformu ABS \u2013 Alijansa za blagostanje.
\nRumunija bele\u017ei rezultat od 6,85 od 10 u oblasti obrazovanja: iznad Bugarske (6,74), ali ispod svih ostalih analiziranih zemalja u regionu \u2014 Poljske (8,3), \u010ce\u0161ke (7,97), Ma\u0111arske (7,38) i Slova\u010dke (6,87). Iza ovih brojki, izve\u0161taj ukazuje na trajne probleme u inkluziji, osnovnim kompetencijama i pripremi za tr\u017ei\u0161te rada. Jedan od najzabrinjavaju\u0107ih podata odnosi se na rano napu\u0161tanje \u0161kolovanja.
\nPrema najnovijim podacima Eurostata, Rumunija ima najvi\u0161u stopu u Evropskoj uniji: 16,8% mladih izme\u0111u 18 i 24 godine prerano napu\u0161ta obrazovanje i ne nastavlja nijedan program obuke, dok je evropski prosek 9,3%. To zna\u010di da skoro svaki \u0161esti mladi Rumun ulazi u odrasli \u017eivot bez adekvatne kvalifikacije, \u0161to direktno uti\u010de na \u0161anse za zapo\u0161ljavanje i dugoro\u010dnu ekonomsku stabilnost.
\nPsiholog Oana Pujkan obja\u0161njava rezultate studije iz perspektive razvoja novih generacija mladih:
\n\u201eIz psiholo\u0161ke perspektive, podaci iz studije \u201eBarometar blagostanja\u201c, koji pokazuju krhkost obrazovanja u Rumuniji, ne govore samo o \u0161kolskom uspehu ili statisti\u010dkim pokazateljima. Rezultati nam govore o na\u010dinu na koji se gradi odnos deteta sa samim sobom, sa drugima u zajednici i, na kraju krajeva, o odnosu sa svetom u kome \u017eivi. Obrazovanje je prvi dru\u0161tveni prostor u kome dete u\u010di poverenje, pripadnost, saradnju i osec\u0301aj da ima mesto u zajednici. Kada je pristup obrazovanju fragmentiran, nejednak ili nestabilan, javljaju se efekti koji daleko prevazilaze akademsku oblast. Kod deteta ili mlade osobe, poverenje u sopstvene resurse se smanjuje, javlja se osec\u0301aj bespomoc\u0301nosti i te\u017ee je formirati sposobnost prilago\u0111avanja novim situacijama. Dete koje vi\u0161e puta do\u017eivljava jaz \u2014 bilo da govorimo o nedostatku resursa, te\u0161koc\u0301ama u u\u010denju ili nedostatku obrazovne podr\u0161ke \u2014 mo\u017ee internalizovati ideju da nije dovoljno sposobno\u201c
\nRazlike koje pokazuje \u201eBarometar blagostanja\u201c vidljive su i na nivou digitalnih ve\u0161tina. U Rumuniji samo 27,7% gra\u0111ana ima osnovne digitalne ve\u0161tine, skoro duplo manje od evropskog proseka (preko 55%). U ekonomiji zasnovanoj na tehnologiji, ovaj jaz postaje ozbiljan problem, naro\u010dito za mlade i stanovnike ruralnih sredina. Tako\u0111e, samo 12% Rumuna ima iznad prose\u010dne finansijske ve\u0161tine, \u0161to zna\u010di te\u0161koc\u0301e u razumevanju odluka vezanih za \u0161tednju, pozajmljivanje ili finansijsku za\u0161titu. Oana Pujkan nam daje vi\u0161e detalja iz psiholo\u0161ke perspektive informativnih naspram obrazovnih razlika me\u0111u mladima:
\n\u201eSve vi\u0161e vi\u0111amo mlade ljude koji imaju potrebne informacije, ali nemaju dovoljno samopouzdanja u svoj put ili u dono\u0161enje odluka. Mladi se brzo prilago\u0111avaju tehnologiji, ali se susrec\u0301u sa pote\u0161koc\u0301ama u stvarnim, svakodnevnim odnosima. Mladi ljudi imaju problema sa preuzimanjem odgovornosti ili sa niskom tolerancijom na frustraciju. Postoji i va\u017ean uticaj na odnose. Nedostatak obrazovnih i emocionalnih ve\u0161tina \u010desto se ogleda u te\u0161koc\u0301ama u izgradnji dijaloga, pregovaranju o razlikama ili odr\u017eavanju stabilnih odnosa.\u201c
\nIzve\u0161taj ukazuje i na razlike izme\u0111u urbanih i ruralnih sredina. U Rumuniji skoro 42% u\u010denika poha\u0111a \u0161kole u ruralnoj sredini, gde je pristup resursima, tehnologiji i kvalifikovanim nastavnicima znatno ograni\u010deniji. Pored toga, me\u0111unarodno testiranje konstantno pokazuje velike razlike u uspehu izme\u0111u u\u010denika u gradovima i onih u selima. Ove razlike se potom odra\u017eavaju u pristupu srednjoj \u0161koli, fakultetu i tr\u017ei\u0161tu rada. Kao \u0161to isti\u010de psiholog Oana Pujkan:
\n\u201e Ako posmatramo dugoro\u010dno, ove disfunkcije u obrazovanju uti\u010du ne samo na profesionalni put buduc\u0301e mlade osobe, vec\u0301 i na na\u010din na koji c\u0301e stupati u odnose, kako c\u0301e komunicirati, koliko c\u0301e imati sigurnosti u dono\u0161enju va\u017enih odluka ili koliko c\u0301e im biti lako da razviju svoju autonomiju. Na dru\u0161tvenom nivou, psiholo\u0161ki efekti postaju vidljivi u na\u010dinu na koji se mlade generacije odnose prema buduc\u0301nosti. Kada obrazovanje ne nudi dovoljnu predvidljivost, postoji tendencija ka povla\u010denju, anksioznost zbog buduc\u0301nosti ili te\u0161koc\u0301e u ulaganju u dugoro\u010dne projekte.
\nOana Pujkan nagla\u0161ava: \u201eObrazovanje ne proizvodi samo ve\u0161tine, vec\u0301 i emocionalnu strukturu. Obrazovanje ne zna\u010di samo akumulaciju znanja, vec\u0301 i praksu zajedni\u010dkog \u017eivota: u\u010dimo da slu\u0161amo, \u010dekamo, raspravljamo, sara\u0111ujemo. Kada su faze obrazovanja oslabljene, celo dru\u0161tvo osec\u0301a posledice kroz polarizaciju, nepoverenje i krhkost dru\u0161tvenih veza. Dugoro\u010dno gledano, ulaganje u obrazovanje je, zapravo, ulaganje u psiholo\u0161ko zdravlje dru\u0161tva\u2026\u201c
\nObrazovanje vi\u0161e ne mo\u017ee biti posmatrano samo kao administrativna oblast, ve\u0107 kao klju\u010dna infrastruktura dru\u0161tvenog blagostanja. Na\u010din na koji dete ulazi i ostaje u \u0161kolskom sistemu uti\u010de na ekonomsku stabilnost porodice, sposobnost dru\u0161tva da se prilagodi i dugoro\u010dnu otpornost cele dr\u017eave.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Obrazovanje i dalje ostaje jedna od najkrhkijih zona kvaliteta \u017eivota u Rumuniji, pokazuje najnoviji \u201eBarometar blagostanja\u201c, koji je sprovela kompanija MIR Research na zahtev UNSAR-a (Nacionalne unije dru\u0161tava za osiguranje i reosiguranje u Rumuniji) za platformu ABS \u2013 Alijansa za blagostanje. Rumunija bele\u017ei rezultat od 6,85 od 10 u oblasti obrazovanja: iznad Bugarske (6,74), ali […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":1005872,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115857],"class_list":["post-1015851","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n