Nakon \u0161to je pro\u0161la kroz traumu brutalnih, dubokih dru\u0161tvenih promena, koje je sproveo re\u017eim komunisti\u010dke partije uspostavljen 1945. godine uz direktnu sovjetsku podr\u0161ku, Rumunija je morala ponovo da nau\u010di kako da vodi sopstvenu spoljnu politiku od koje bi mogla da ima koristi. Od 1945. pa sve do posle 1958. godine, kada se Crvena armija povukla iz zemlje, rumunska diplomatija nije odstupala od re\u010di Sovjetskog Saveza, kao diplomatija svih ostalih socijalisti\u010dkih dr\u017eava u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi. Jedina li\u010dnost u demokratskoj rumunskoj diplomatiji o kojoj je socijalisti\u010dka rumunska diplomatija prihvatila da pozitivno govori bio je Nikolae Titulesku. On je tako postao uzor za novu rumunsku diplomatiju po\u010detkom 1960-ih. Diplomata iz me\u0111uratnog perioda, branilac Versajskog ugovornog sistema posle Prvog svetskog rata, Titulesku je 1930-ih promovisao antifa\u0161isti\u010dku, antirevizionisti\u010dku politiku povoljnu za Sovjetski Savez.<\/p>\n
Prve dve posleratne decenije obele\u017eila je dekolonizacija i preispitivanje me\u0111unarodnih odnosa, trend nazvan \u201enovi svetski poredak\u201c. Trec\u0301i svet ili ono \u0161to se danas naziva Globalni Jug izgledao je kao nova perspektiva, oslobo\u0111ena jarma kapitalizma i eksploatacije. Trec\u0301i svet je sebe smatrao svetom koji je sledio \u201etrec\u0301i put\u201c razvoja, ni kapitalisti\u010dki ni socijalisti\u010dki, i predlagao je ekonomski razvoj i politi\u010dku stabilnost. Ironi\u010dno, posle mnogo decenija, zemlje Globalnog Juga \u010dak ni danas nemaju koristi od onoga \u0161to su predlagale pre vi\u0161e od pola veka.<\/p>\n
Iako su se proglasile ekonomski i ideolo\u0161ki neutralnim, zemljama globalnog Juga pridru\u017eile su se uglavnom socijalisti\u010dke zemlje, koje su tra\u017eile re\u0161enja za sopstvene vi\u0161estruke sistemske krize. Realizam u me\u0111unarodnoj politici, izvan ideolo\u0161kih afiniteta, bio je ono \u0161to je gurnulo Rumuniju ka nesvrstanim zemljama i zemljama Grupe 77, koje su vi\u0111ene kao re\u0161enje. Osnovana pod okriljem UN 1964. godine, sa glavnim ciljem borbe protiv ekonomskih nejednakosti, G 77 je bila usko povezana sa pravcima koje su utvrdile Ujedinjene nacije i projektima koje su one sprovodile. Tek 1976. godine Rumunija je postala \u010dlanica G 77, a 1978. godine je postala punopravni \u010dlan Biroa \u201eGrupe 77\u201c u okviru UNESKO-a. Tako je bila uklju\u010dena u kulturne, nau\u010dne i ekolo\u0161ke projekte. Zajedno sa biv\u0161om Jugoslavijom, Kiprom i Maltom, Rumunija je bila me\u0111u retkim evropskim zemljama koje su bile zainteresovane za saradnju sa Grupom.<\/p>\n
Mir\u010da Nikolaesku je bio ambasador socijalisti\u010dke Rumunije u nekoliko zemalja tokom svoje karijere. U intervjuu 2001. godine za Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Nikolaesku je rekao da su dr\u017eavne i dru\u0161tveno-ekonomske realnosti diktirale diplomatska otvaranja.<\/p>\n
\u201e\u0160ta je \u017eivot pokazao? U odnosima izme\u0111u dr\u017eava, interes i sposobnost da se podr\u017ei ne\u010diji interes su va\u017eni, da su odnosi izme\u0111u dr\u017eava odnosi moc\u0301i i niko nam nije dao ni\u0161ta dodatno zbog na\u0161e situacije, zbog na\u0161e situacije kao komunisti\u010dke zemlje. Ali niko nam nije dao minus kada nismo rekli da smo komunisti\u010dka zemlja. To je ba\u0161 kao i sa robom, dobra roba se prodaje ako je dobra. Isto va\u017ei i za spoljnu politiku. Prihvata se ili ne ako je u interesu svih. Ne prihvata se ako nema konkretnih sli\u010dnosti, ako ne odgovara na odre\u0111ene opcije, odre\u0111ene te\u017enje. Na\u0161a politika prema Trec\u0301em svetu, uklju\u010dujuc\u0301i i shvatanje nesvrstanosti kao fenomena koji izra\u017eava upravo potrebu da se ostane van odnosa velikih sila novoprido\u0161lih na me\u0111unarodnoj sceni, bila nam je velika podr\u0161ka. Kao, ina\u010de, i u\u010de\u0161c\u0301e u Grupi 77.\u201c<\/em><\/p>\n Egipat je bio centar nove arhitekture me\u0111unarodnih odnosa i mesto takozvane \u201eneutralnosti\u201c prema dva suprotstavljena bloka Zapada i Istoka. Koristec\u0301i simboli\u010dku snagu drevne egipatske civilizacije, simpatije za egipatsku stvar i takozvanu \u201e\u017eelju za oslobo\u0111enjem naroda\u201c, Naserova vojna hunta je maksimalno iskoristila prilike koje su se ukazale. Kao i mnogi intelektualci, politi\u010dari i zna\u010dajan procenat me\u0111unarodnog javnog mnjenja, Mir\u010da Nikolaesku, biv\u0161i ambasador u Egiptu, tako\u0111e je bio impresioniran Naserovom figurom. U intervjuu datom Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije 1996. godine, pohvalio je njegovu li\u010dnost u dovo\u0111enju zemlje u prvi plan Trec\u0301eg sveta.<\/p>\n \u201eJo\u0161 jedan element je po\u010deo da se shvata veoma ozbiljno: Naserov veliki ugled. Ugled je ste\u010den njegovom unutra\u0161njom aktivno\u0161c\u0301u kao nekoga ko je, zajedno sa grupom demokratskih oficira oko sebe, uspeo da se pridru\u017ei trendovima demokratizacije, paralelnim sa onima nacionalnog oslobo\u0111enja. Li\u010dnom afirmacijom Nasera \u200b\u200bi Egipta u pokretu nesvrstanosti i u pokretu Grupe 77 u pogledu ekonomskog razvoja. Prvi predsednik Grupe 77 je tako\u0111e bio Egipc\u0301anin. Drugim re\u010dima, bio je veliki politi\u010dar.\u201c<\/em><\/p>\n Rumunija se pridru\u017eila Grupi 77 tokom te\u0161kog perioda svoje savremene istorije. Bio je to poku\u0161aj da se svet sagleda kroz prizmu tog vremena i da se pove\u017ee sa novim.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nakon \u0161to je pro\u0161la kroz traumu brutalnih, dubokih dru\u0161tvenih promena, koje je sproveo re\u017eim komunisti\u010dke partije uspostavljen 1945. godine uz direktnu sovjetsku podr\u0161ku, Rumunija je morala ponovo da nau\u010di kako da vodi sopstvenu spoljnu politiku od koje bi mogla da ima koristi. Od 1945. pa sve do posle 1958. godine, kada se Crvena armija povukla […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1015862","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n