Saveznici Formata Bukure\u0161t 9 i Nordijskog formata podr\u017eavaju pravedan i trajan mir u Ukrajini, u skladu sa me\u0111unarodnim pravom i zasnovan na \u010dvrstim i verodostojnim bezbednosnim garancijama, navodi se u Zajedni\u010dkoj deklaraciji koju su lideri prisutni na samitu B9 u Bukure\u0161tu potpisali u sredu. Potpisnici teksta napominju da Rusija jeste i ostac\u0301e najzna\u010dajnija i direktna dugoro\u010dna pretnja bezbednosti saveznika i potvr\u0111uju svoju posvec\u0301enost doprinosu kolektivnoj odbrani. Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, i predsednik Poljske, Karol Navrocki, kopredsedavali su samitom. Tokom konferencije nakon doga\u0111aja, \u0161ef dr\u017eave je izjavio da je neophodno povec\u0301ati izdatke za odbranu i podsetio da Rumunija trenutno izdvaja 2,5% BDP-a za ovaj sektor. Sastanak je opisan kao prilika da se sagleda sprovo\u0111enje obaveza NATO-a, ali i da se potvrdi podr\u0161ka Ukrajini i Republici Moldaviji. \u201eRusija jeste i ostac\u0301e najozbiljnija dugoro\u010dna pretnja NATO-u. Agresija protiv Ukrajine je izazov za severnoatlantsku bezbednosnu arhitekturu. Odgovor le\u017ei u solidarnosti\u201c – rekao je, zauzvrat, poljski lider. Prisutni na sastanku, generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da smo \u201ezajedno ja\u010di i bezbedniji u NATO-u\u201c. \u201eRusija ostaje direktna pretnja NATO-u, ne smemo popustiti\u201c – dodao je Mark Rute. U Bukure\u0161tu su bili prisutni lideri zemalja \u010dlanica formata (Bugarska, \u010ce\u0161ka, Estonija, Letonija, Litvanija, Slova\u010dka i Ma\u0111arska) i iz nordijskih zemalja. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave je predstavljao dr\u017eavni podsekretar za kontrolu naoru\u017eanja i me\u0111unarodnu bezbednost, Tomas Dinano.<\/p>\n
Dokumenti kojima se uspostavljaju finansijski mehanizmi za sledec\u0301u fazu podr\u0161ke koju Rumunija dobija od Norve\u0161ke, Islanda i Lihten\u0161tajna potpisani su u sredu u Bukure\u0161tu. Prema re\u010dima vr\u0161ioca du\u017enosti ministra za investicije i evropske projekte, Drago\u0161a Pislarua, re\u010d je o 600 miliona evra za razvoj Rumunije, nepovratnog novca. On je naveo da je Bukure\u0161t do sada dobio milijardu evra od tri dr\u017eave. Podr\u017eani su projekti u oblastima obnovljivih izvora energije, za\u0161tite \u017eivotne sredine, istra\u017eivanja i inovacija, socijalne inkluzije, obrazovanja, kulture i reforme pravosu\u0111a, u konsolidaciji civilnog dru\u0161tva i demokratske uprave \u2013 naveo je i Drago\u0161 Pislaru.<\/p>\n
Bruto domac\u0301i proizvod Rumunije smanjen je za 0,2% u prvom kvartalu 2026. godine, u pore\u0111enju sa poslednja tri meseca prethodne godine, prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. U pore\u0111enju sa istim kvartalom 2025. godine, bruto domac\u0301i proizvod smanjen je za 1,7%. Prema tim podacima, rumunska ekonomija je u\u0161la u tehni\u010dku recesiju, nakon dva uzastopna kvartala pada. Tako\u0111e danas, Nacionalni institut za statistiku je objavio da je godi\u0161nja stopa inflacije porasla na 10,71% u aprilu, sa 9,87% u martu. Tokom ovog perioda, usluge su poskupele za 13%, neprehrambena roba za 12%, a prehrambena roba za skoro 7,4%. U februaru je Nacionalna banka Rumunije revidirala navi\u0161e, sa 3,7% na 3,9%, prognozu inflacije za kraj ove godine i predvidela da c\u0301e ona dostic\u0301i 2,7% na kraju 2027. godine. Nacionalna banka Rumunije c\u0301e imati sastanak o monetarnoj politici u petak, 15. maja, navodi se u saop\u0161tenju Nacionalnog instituta za statistiku.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera, Ilije Bolo\u017ean, sastao se u sredu sa predsednikom Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), Matijasom Gajomarom, koji je bio u poseti Bukure\u0161tu. Prema saop\u0161tenju za \u0161tampu, tokom sastanka, Ilije Bolo\u017ean je potvrdio posvec\u0301enost izvr\u0161ne vlasti Bukure\u0161ta po\u0161tovanju evropskih standarda u oblasti ljudskih prava i sprovo\u0111enju presuda Evropskog suda za ljudska prava. Istakao je napredak koji je Rumunija postigla u sprovo\u0111enju presuda Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), kao i pobolj\u0161anje zakonodavnog i institucionalnog okvira, proces koji je doprineo smanjenju broja zahteva koje rumunski gra\u0111ani podnose Sudu. Matijas Gajomar je, zauzvrat, pohvalio napredak koji je Rumunija zabele\u017eila u upravljanju sporovima koji se vode pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLJP), isti\u010duc\u0301i da je poslednjih godina zabele\u017een \u201ezna\u010dajan\u201c pad broja predmeta, od pribli\u017eno 35%. Istovremeno, pozdravio je institucionalni dijalog i otvorenost rumunskih vlasti u promociji demokratskih vrednosti i osnovnih prava.<\/p>\n
Rumunija nastavlja da ima evropski pravac, partnerstvo sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i korektan stav unutar NATO-a. Poja\u0161njenje je u utorak dao predsednik Niku\u0161or Dan povodom u\u010de\u0161c\u0301a na me\u0111unarodnom forumu o bezbednosnim pitanjima. \u0160ef dr\u017eave je naglasio da ako je Evropa ja\u010da, Severnoatlantski savez tako\u0111e postaje ja\u010di. Niku\u0161or Dan je podsetio da, u ovom periodu sa vi\u0161estrukim izazovima, zemlje koje imaju sli\u010dne pristupe bezbednosti i odbrani moraju da sara\u0111uju.<\/p>\n
Regionalna bezbednost, zajedni\u010dki infrastrukturni projekti i ekonomska saradnja dominirali su dnevnim redom razgovora u Bukure\u0161tu izme\u0111u rumunskog predsednika Niku\u0161ora Dana i predsednika parlamenta susedne (biv\u0161e sovjetske, prete\u017eno rumunskog govornog sranovni\u0161tva) Republike Moldavije, Igora Grosua. Grosu tvrdi da Moldaviju i Rumuniju vezuje poseban odnos, kao i sna\u017eno partnerstvo, izgra\u0111eno na poverenju, me\u0111usobnom po\u0161tovanju i zajedni\u010dkim ciljevima.<\/p>\n
Ombudsman, Renate Veber, osporila je pred Ustavnim sudom Rumunije hitnu uredbu koju je usvojila privremena vlada koju predvodi Ilije Bolo\u017ean, a koja se ti\u010de, izme\u0111u ostalog, evropskog programa SAFE za opremanje vojske. Kao razlog navedeno je to \u0161to je normativni akt objavljen u \u201eSlu\u017ebenom glasniku\u201c 8. maja, 3 dana nakon \u0161to je kabinet raspu\u0161ten zbog izglasavanja nepoverenja i da je radio sa ograni\u010denim ovla\u0161c\u0301enjima. Veber je precizirala da kona\u010dni oblik dokumenta nije imao odobrenje Zakonodavnog saveta i naglasila da zakon zabranjuje privremenoj vladi da donosi hitne uredbe koje uti\u010du na osnovna prava i slobode. S druge strane, predsednik Senata, Mir\u010da Abrudean, izjavio je da ne vidi nikakav element neustavnosti u slu\u010daju Hitne uredbe u vezi sa programom SAFE. Podsec\u0301amo da je 5. maja parlament Bukure\u0161ta povukao poverenje vladi PNL, USR, UDMR, nakon \u0161to su socijaldemokrate povukle svoje ministre iz kabineta i pokrenule izglasavanje nepoverenja liberalnom premijeru Iliju Bolo\u017eanu. Predlog je dobio vec\u0301inu potrebnu za raspu\u0161tanje vlade, nakon \u0161to je dobio i glasove suverenisti\u010dkih opozicionih stranaka.<\/p>\n
Deset zemalja se kvalifikovalo za finale Pesme Evrovizije nakon prvog polufinala, koje je odr\u017eano sinoc\u0301 u austrijskoj prestonici, Be\u010du. Pet drugih zemalja je eliminisano nakon glasova publike i nacionalnih \u017eirija. Me\u0111u deset kvalifikovanih kandidata su Gr\u010dka, Finska, Belgija, \u0160vedska, ali i Republika Moldavija, sa pesmom umetnika Sato\u0161ija, pod nazivom \u201eViva Moldova\u201c. Rumunija i jo\u0161 14 zemalja c\u0301e se takmi\u010diti u \u010detvrtak u drugom polufinalu. Na\u0161u zemlju predstavlja pesma \u201eChoke Me\u201c, Aleksandre Kapitanesku. Izdanje Evrovizije 2026. godine pogo\u0111eno je najva\u017enijim bojkotom u njenoj 70-godi\u0161njoj istoriji, zbog prisustva Izraela. Me\u0111utim, predstavnik ove zemlje je me\u0111u favoritima za pobedu na takmi\u010denju.<\/p>\n
Ekipe koje su rangirane na prva dva mesta u rumunskom fudbalskom prvenstvu, Univerzitet Krajova i Univerzitet Klu\u017e, igraju ve\u010deras, u Sibinju, finale Rumunskog kupa. Ekipa Klu\u017ea je osvojila trofej samo jednom, 1965. godine, ali je igrala u jo\u0161 5 finala, koja su sva izgubila. S druge strane, ekipa iz Oltenije se suo\u010dava sa finalom broj 9, ali je vec\u0301 osvojila 7 rumunskih kupova, poslednji put 2021. godine. Podsec\u0301amo da c\u0301e se dva tima sastati i u nedelju, 17. maja, u utakmici koja bi mogla da odredi novog rumunskog fudbalskog \u0161ampiona.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Saveznici Formata Bukure\u0161t 9 i Nordijskog formata podr\u017eavaju pravedan i trajan mir u Ukrajini, u skladu sa me\u0111unarodnim pravom i zasnovan na \u010dvrstim i verodostojnim bezbednosnim garancijama, navodi se u Zajedni\u010dkoj deklaraciji koju su lideri prisutni na samitu B9 u Bukure\u0161tu potpisali u sredu. Potpisnici teksta napominju da Rusija jeste i ostac\u0301e najzna\u010dajnija i direktna […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1017242","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n