Ime pisca Romulusa Rusana sinonim je za oporavak sec\u0301anja na komunisti\u010dke godine, sec\u0301anja koje je bilo potisnuto pre revolucije u decembru 1989. zbog represije i cenzure. Zajedno sa svojom suprugom, pesnikinjom Anom Blandijanom, stvorio je pravu privatnu instituciju putem koje je rumunskoj i stranoj javnosti dato pravo da upozna necenzurisanu istoriju.<\/p>\n
Romulus Rusan je ro\u0111en 1935. godine, a preminuo je 2016. godine u 81. godini. Po obrazovanju ma\u0161inski in\u017eenjer, Rusan je tako\u0111e imao talenat za umetnost pisanja. Debitovao je u knji\u017eevnom \u010dasopisu \u201eSteaua\u201c sa 19 godina tekstom knji\u017eevne kritike. Tako\u0111e je pisao filmske kritike, kratku prozu, putopisne utiske i bio je autor intervjua. Objavio je 16 knjiga, od kojih je jedna od najuspe\u0161nijih \u201eAmerika hrta\u201c, objavljena 1977. godine, esej o ameri\u010dkom kontinentu. Posle 1989. godine bio je jedan od osniva\u010da nevladine organizacije Gra\u0111anski savez i Memorijala Siget, velikog projekta transformacije zatvora u gradu Sigetu Marmacijej u muzej komunisti\u010dke represije. Osnovao je i koordinirao program usmene istorije u Memorijalnom centru Siget, vodec\u0301i simpozijume, konferencije, letnje \u0161kole, ure\u0111ujuc\u0301i \u010dasopise i zbirke dokumenata i intervjua sa onima koji su patili izme\u0111u 1945. i 1989. godine. Memorijalni centar Siget je tako\u0111e bio domac\u0301in predavanja li\u010dnosti iz savremenog sveta kao \u0161to su britanski istori\u010dar Denis Deletan, francuski istori\u010dari Stefan Kurtoa i Tjeri Volton, i ruski disident Vladimir Bukovski. Romulus Rusan bio je nau\u010dni direktor Me\u0111unarodnog centra za studije komunizma u okviru Memorijala \u017ertvama komunizma i otpora, vladinog tela koje prou\u010dava, dokumentuje i podr\u017eava javnu svest o istoriji komunizma u Rumuniji. Dobio je nagrade od strane nekoliko institucija i odlikovan je 2000. godine nacionalnim Ordenom \u201eZa zasluge\u201c u \u010dinu viteza za izuzetna umetni\u010dka dostignuc\u0301a i za promociju kulture.<\/p>\n
U nekoliko javnih nastupa, Romulus Rusan je sumirao okolnosti u kojima je nastao \u010duveni Memorijal.<\/p>\n
\u201ePo\u0161to je to bio slobodan zatvor, takorec\u0301i, odnosno raspu\u0161ten pre vi\u0161e od decenije, kolege iz Sigeta su nam rekle da bi bilo moguc\u0301e zatra\u017eiti da se rehabilitira, jer je zgrada bila ru\u0161evina. Bila je u svom poslednjem stanju. Zatim bismo mogli da u njoj postavimo muzej i napravimo arhitektonski aran\u017eman na groblju u znak sec\u0301anja na mrtve iz tog zatvora i iz cele zemlje. S druge strane, Siget, iako je bio mali zatvor u pore\u0111enju sa Gerlom, Ajudom, Kanalom, Pite\u0161tijem, imao je posebnu emocionalnu gustinu jer je me\u0111uratna elita, elita Velike Rumunije, osniva\u010di moderne Rumunije tamo istrebljena: Juliju Maniu, Bratijeni, sve\u0161tenici, seljaci, vojska, sve \u0161to je bilo u prvom planu u nauci, u knji\u017eevnosti, u me\u0111uratnom novinarstvu. Vec\u0301ina onih koji su istrebljeni, istrebljeni su u Sigetu. Dakle, ova dva uslova, \u010dinjenica da je zatvor bio dostupan i \u010dinjenica da je elita tamo istrebljena, u\u010dinili su Siget mestom koje sam sebi odredio od samog po\u010detka kao lokacija za Spomenik \u017ertvama komunizma.\u201c<\/em><\/p>\n Zatvor Siget je izgra\u0111en 1897. godine kao zatvor po obi\u010dajnom pravu tokom austrougarske uprave. Nakon 1945. godine, politi\u010dki zatvorenici su po\u010deli da budu dovedeni ovde, dr\u017eani u neljudskim uslovima i mnogi su ovde do\u010dekali svoj kraj. Bio je poznat i kao \u201eministarski zatvor\u201c. Godine 1977. je stavljen van upotrebe i u\u0161ao je u proces degradacije. Godine 1994. zatvor je u\u0161ao u opse\u017ean program rehabilitacije da bi se transformisao u muzej, otvoren 2000. godine. \u010citav prostor zatvora posvec\u0301en je bolu, patnji i kontemplaciji, a mogu se videti i umetni\u010dka dela. Statuarna grupa \u201eZbornik \u017ertvovanih\u201c vajara Aurela Vlada danas je kultna za identitet muzeja. Deo Spomenika je i Groblje siroma\u0161nih gde su sahranjeni politi\u010dki zatvorenici koji su ovde umrli. Specifi\u010dnosti Gra\u0111anskog saveza kao gra\u0111anske organizacije i njihovo u\u010de\u0161c\u0301e u podizanju prvog spomenika \u017ertvama komunizma u Sigetu bili su presudni za ono \u0161to je postalo prvi spomenik ove vrste na svetu. \u0160ta je Gra\u0111anski savez zna\u010dio za ono \u0161to je danas Sigetski spomenik, objasnio je Romulus Rusan.<\/p>\n \u201eGra\u0111anski savez je bio u sr\u017ei projekta i, od samog po\u010detka, prednost projekta je bila u tome \u0161to je bio spomenik civilnog dru\u0161tva. Od tada je napravljeno jo\u0161 spomenika, dodu\u0161e kasnije, ali ih je napravila dr\u017eava, bilo dr\u017eavni muzeji ili \u010dak vlada, kao \u0161to se dogodilo sa Kuc\u0301om terora u Budimpe\u0161ti. \u010cinjenica da je Gra\u0111anski savez postojao omoguc\u0301ila nam je da odjednom zapo\u010dnemo projekat usmene istorije, \u0161irom zemlje, u vi\u0161e od 15 okruga. Radilo se o bele\u017eenju sec\u0301anja onih koji su pro\u0161li kroz Gulag. U to vreme nismo imali drugih opcija.\u201c<\/em><\/p>\n Nakon njegove smrti, pesnikinja Ana Blandijana ustanovila je nagradu nazvanu po Romulu Rusanu, nagradu koja je do\u017eivela svoje peto izdanje. A dobitnica za 2025. godinu je knji\u017eevnica Smaranda Vultur za knji\u017eevnu memoarsku knjigu \u201eFrancuzi u Banatu, Banac\u0301ani u Francuskoj\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ime pisca Romulusa Rusana sinonim je za oporavak sec\u0301anja na komunisti\u010dke godine, sec\u0301anja koje je bilo potisnuto pre revolucije u decembru 1989. zbog represije i cenzure. Zajedno sa svojom suprugom, pesnikinjom Anom Blandijanom, stvorio je pravu privatnu instituciju putem koje je rumunskoj i stranoj javnosti dato pravo da upozna necenzurisanu istoriju. Romulus Rusan je ro\u0111en […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1018514","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n