Osnovana 1949. godine sa ciljem da se zaustavi sovjetska ekspanzija i odbrani zapadna Evropa, Severoatlanska alijansa je posle Hladnog rata postala akter regionalne i globalne stabilnosti. Tokom vremena pro\u0161la je kroz mnoge korenite promene, ali njen osnovni cilj je ostao i osta\u0107e kolektivna odbrala. Ako je NATO 1.0 bila antisovjetska alijansa Hladnog rata, NATO 2.0 je nakon 1991. godine organizacija medjunarodnih intervencija i borbe protiv terorizma, u svetu obele\u017eenom ratom u Ukrajini, tehnolo\u0161kom konkurencijom velesila, sajber napadima, ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom i ekonomskim pritiscima. Vi\u0161e decenija mnoge zapadne dr\u017eave verovale su da konvencionalni ratovi \u0161irih razmera pripadaju pro\u0161losti. Vojni bud\u017eeti su smanjeni, a energetska zavisnost od Rusije pove\u0107ana. Neopravdana invazija Rusije na Ukrajinu, koja je po\u010dela pre ne\u0161to vi\u0161e od \u010detiri godine, promenila je iz korena percepciju bezbednosti u Evropi. Sukob je dokazao da tenkovi, artiljerija, municija i klasi\u010dna logistika imaju i dalje veliki zna\u010daja, ali je istovremeno pokazala da se moderni rat ne vodi samo na frontu. Sateliti, dronovi, onlajn propaganda, sajber napadi i informaciona propaganda su takodje veoma va\u017eni. Severonatlansla alijansa ulazi u novu etapu prilagodjavanja u radikalno promenjenom bnezbednosnom kontekstu i od Arti\u010dkog kruga do Crnog mora zemlje \u010dlanice NATO-a po\u010dele su da gledaju na odbranu \u00a0integralnom logikom, bez odvojenih frontova ili lokalnih pretnji. Ovaj strate\u0161ki kontinuitet je od vitalne va\u017enosti za pra\u0107enje i odvra\u0107anje ruskih akcija. U ovom kontekstvu Zavr\u0161na deklaracija nedavnog samita B9 u Bukure\u0161tu privukla je pa\u017enju na ideju novog NATO-a 3.0. Odnosno na alijansu koja \u0107e i dalje ostati zavisna od ameri\u010dkih strate\u0161kih garancija, ali koja se oslanja mnogo vi\u0161e na evropski stub. Da li smo svedoci ideolo\u0161kog redefinisanja odnosa Evrope i SAD unutar Alijanse? Profesor univerziteta Klaudiu Dedjeratu, ekspert za vojnu bezbednost odgovara: ,,Mislim da smo na po\u010detku jedne promene i, po pravilu, ovaj po\u010detak predpostavlja strate\u010dko poja\u0161njenje. Koja je ta evropska vizija koja treba da vodi Alijansu na nivo 3.0. Nije jednostavno jer se ne radi samo o kapacitetima i vojnom prisustvu na isto\u010dnom krilu Alijanse. Jasno je da je B9 od 2015. godine afirmisao solidarnost. Ali pojava jednog evropskog stuba predpostavlja neugro\u017eavanje transatlanskog odnosa. Treba preispitati na\u010din na koji mo\u017eemo harmonizovati evropski stub sa transatlanskim odnosom. Ovde le\u017ei su\u0161tina promene pored mehanizma obezbedjivanja bezbednosnih garancija i strateske stabilnosti SAD I Evrope. Treba da vidimo ako \u0107e nova direkcija evropksog doprinosa doneti vi\u0161e solidarnosti ili na po\u010detku te\u0161ku tranziciju ka modelu u koji \u0107e evropljani imati va\u017enu re\u010d kao i amerikanci u vezi sa strate\u0161kim aspektima \u2018\u2019.<\/p>\n
Nova strate\u0161ka ve\u017eba predpostavlja vi\u0161e odgovornosti za evropske dr\u017eave, ve\u0107e investicije u odbranu, proizvodju naoru\u017eanja, vojnu infrastrukturu i br\u017ei kapacitet reakcije. Za zemlje isto\u010dnog krila, za Poljsku, Rumuniju i Balti\u010dke dr\u017eave, ova prmena je su\u0161tinska, one nisu samo korisnici bezbednosti NATO ve\u0107 postaju centralni akteri odvra\u0107anja i evropske odbrane. Na zajedni\u010dkoj pres konferenciji na kraju samita B9, predsdenik Rumunije Niku\u0161or Dan i generalni sekretar Aliajnse Mark Rute objasnili su \u0161ta zna\u010di novi concept NATO 3.0. ,,NATO je osnovan za vreme Hladnog rata, kada je Sovjetski Savez predstavljao pretnju za Evropu. Nakon 1990. godine, Rusija nije predstavljala pretnju i NATO je redefinisao svoju ulogu. Sada kada je Rusija postala ponovo pretnja za Alijansu NATO je analizirao prioritete\u2019\u2019, objasnio je Niku\u0161or Dan. Ve\u0107im doprinosom, dodao je predsednik Rumunije, ne zna\u010di da Evropa brani sebe, a SAD samo SAD. NATO funkcioni\u0161e na bazi aktualizovanih protokola koji predvidjaju jednake doprinose. Obaveza o izdvajanju 3,5% zna\u010di da smo ve\u0107 u NATO 3.0, podvukao je \u0161ef rumunske dr\u017eave. ,,NATO 3.0 zna\u010di sna\u017eniju Evropu i sna\u017eniji NATO zajedno sa SAD, i nuklearno I konvencionalno, dodao je Mark Rute. Verujem da je jeden od najve\u0107ih uspeha predsednika Trampa u spoljnoj politici postignut u Hagu, kada su svi saveznici postigli dogovor o izdvajanju 2% za odbranu. ,,Stiglo se sada do 3,5%, prelazimo na 5% i dosti\u017eemo SAD da bismo bili sigurni da se ceo svet mo\u017ee odbraniti. NATO 3.0 je naredni logi\u010dan korak kada \u0107e Evropa preuzeti ve\u0107u odgovornost za sopstvenu konvencionalnu odbranu i omogu\u0107iti SAD da se bave drugim problemima, posebno u Aziji. \u017delimo zajedno sa SAD da spre\u010dimo pojavu pukotina u na\u0161im odbrambenim sistemima. Ako \u0107emo mi preuzeti ve\u0107e odgovornosti, SAD mogu da se bave drugim prioritetima, precizirao je generalni sekretar Severnoatlanske alijanse.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Osnovana 1949. godine sa ciljem da se zaustavi sovjetska ekspanzija i odbrani zapadna Evropa, Severoatlanska alijansa je posle Hladnog rata postala akter regionalne i globalne stabilnosti. Tokom vremena pro\u0161la je kroz mnoge korenite promene, ali njen osnovni cilj je ostao i osta\u0107e kolektivna odbrala. Ako je NATO 1.0 bila antisovjetska alijansa Hladnog rata, NATO 2.0 […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":744895,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[150446,191132,158942],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-1019536","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-mark-rute","tag-nato3-0","tag-nikusor-dan"],"acf":[],"yoast_head":"\n