U poslednjih 10 godina broj novih stranih radnika koji su primljeni na tr\u017ei\u0161te rada u Rumuniji zna\u010dajno je porastao, sa 5.500, 2015. i 2016. godine, na pribli\u017eno 100.000 godi\u0161nje u periodu 2022 – 2025. Za ovu godinu, vlasti su utvrdile kvotu od 90.000 stranih radnika.
\nTako\u0111e treba napomenuti da su u pro\u0161losti takozvani radnici iz tre\u0107ih zemalja dovedeni u Rumuniju kasnije odlazili u druge zemlje, posebno zapadne dr\u017eave Evropske unije, \u0161to je generisalo visoke tro\u0161kove za rumunsku dr\u017eavu, uklju\u010duju\u0107i i tro\u0161kove repatrijacije, ali i probleme u procesu pristupanja Rumunije \u0160engen prostoru.
\nU tom kontekstu, vlada u Bukure\u0161tu je nedavno usvojila hitnu uredbu o pristupu stranih radnika na tr\u017ei\u0161te rada u Rumuniji, kojom se ima u vidu suzbijanje ilegalne migracije. Istovremeno, novi zakonski okvir obezbe\u0111uje ve\u0107u za\u0161titu ovih radnika, s obzirom na neke situacije u kojima su bili primorani da pla\u0107aju nezakonite provizije, nisu primali plate ili su bili izlo\u017eeni pritiscima. Tako\u0111e se ima u vidu za\u0161tita interesa rumunskih poslodavaca i radnika.
\nMe\u0111u najva\u017enijim odredbama uredbe nalazi se uvo\u0111enje mehanizma za\u0161tite u obliku obavezne garancije za agencije za posredovanje u zapo\u0161ljavanju u iznosu od 75.000 evra za 250 dovedenih radnika. Sa detaljima, portparolka vlade Joana Do\u0111oju:
\n\u201eBi\u0107e uspostavljen finansijski depozit \u2013 obavezni preventivni mehanizam za\u0161tite koji garantuje pokri\u0107e tro\u0161kova repatrijacije, podr\u0161ke radnicima u riziku i izvr\u0161enja prekr\u0161ajnih kazni izre\u010denih agencijama za zapo\u0161ljavanje koje ne ispunjavaju zakonske obaveze; standardizacija ugovora i uvo\u0111enje principa \u201eposlodavac pla\u0107a\u201c, kojim se zabranjuje tra\u017eenje provizija, taksi, garancija ili depozita od radnika. Na taj na\u010din se uskla\u0111ujemo i sa standardima OECD-a.\u201d<\/p>\n
Istovremeno, bic\u0301e kreirana jedinstvena nacionalna platforma (workinromania.gov.ro) putem koje c\u0301e izvr\u0161na vlast upravljati pristupom stranih radnika na transparentan, bezbedan i digitalizovan na\u010din.
\nBi\u0107e uvedena i lista deficitarnih zanimanja, koja \u0107e biti usvojena uredbom vlade i a\u017eurirana na svakih \u0161est meseci na osnovu podataka Nacionalne agencije za zapo\u0161ljavanje (ANOFM), Nacionalnog instituta za statistiku i konsultacija sa socijalnim partnerima.
\nPortparolka je objasnila da \u0107e poslodavci koji \u017eele da zaposle strane radnike morati da se registruju na elektronskoj platformi. Na ovaj na\u010din \u0107e se smanjiti rizik nelojalne konkurencije i zloupotreba na tr\u017ei\u0161tu rada.
\nJoana Do\u0111oju::
\n\u201eOvo je va\u017ean dobitak i za gra\u0111ane Rumunije, jer ovaj novi mehanizam eksplicitno uskla\u0111uje zapo\u0161ljavanje stranih radnika sa realnim potrebama privrede i sa za\u0161titom radne snage.
\nIzuzev odre\u0111enih visokokvalifikovanih oblasti, postupci zapo\u0161ljavanja mogu se pokrenuti samo za zanimanja koja c\u0301e biti uklju\u010dena u tu listu deficitarnih zanimanja. Dakle, princip je da radna mesta treba da budu popunjena prvenstveno radnicima dostupnim u zemlji, na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu rada, a da se anga\u017eovanje radne snage iz inostranstva vr\u0161i opravdano i kontrolisano.\u201d
\nIna\u010de, pre usvajanja ove hitne uredbe o stranim radnicima, vlada je usvojila jo\u0161 jednu kojom se menja Zakon o nezaposlenosti i uvodi bonus stabilnosti za mlade Rumune bez posla.
\nPreciznije, oni koji prona\u0111u prvi posao sa ugovorom na neodre\u0111eno vreme mogu da dobiju do 27.000 leja (\u0161to je oko 5.400 evra), ispla\u0107enih tokom 2 godine, bez oporezivanja, ako zadr\u017ee to radno mesto \u2013 1.000 leja mese\u010dno u prvoj godini i 1.250 leja u drugoj.
\nAko neko poku\u0161a da zloupotrebi sistem, mora\u0107e da vrati sav novac koji je primio.
\nBiv\u0161i socijaldemokratski ministar rada, Florin Manole, ka\u017ee da ovu mere predvi\u0111a evropski projekat vredan skoro 170 miliona evra, koji \u0107e omogu\u0107iti podr\u0161ku za vi\u0161e od 28.000 mladih.<\/p>\n
\u201eOva podr\u0161ka koju mo\u017eemo da pru\u017eimo i koju \u0107emo pru\u017eati ima i uslov, a to je da nakon \u0161to se zavr\u0161i period subvencije, odnosno 24 meseca, poslodavac mora obavezno da zadr\u017ei radnika jo\u0161 najmanje 12 meseci, na osnovu ugovora o radu na neodre\u0111eno vreme.
\nDakle, mladi koji su zavr\u0161ili studije, bilo srednju \u0161kolu ili fakultet, i koji nikada nisu radili svakodnevno se susrec\u0301u sa pitanjem kada tra\u017ee posao:\u201eA koje iskustvo imate?\u201d, i o\u010digledno ne mogu da ga imaju jer su bili u \u0161koli, stec\u0301i c\u0301e najmanje tri godine iskustva, nau\u010dic\u0301e gomilu novih ve\u0161tina\u2026\u201d
\nOvaj projekat je komplementaran drugom koji se odnosi na preko 280.000 ljudi koji nikada nisu imali posao, nezaposlene ljude koje je te\u0161ko zaposliti, ljude koji su na marginama dru\u0161tva u pogledu pristupa uslugama i, samim tim, zaposlenju, i na drugi projekat koji c\u0301e biti usmeren na Rumune iz celog ruralnog podru\u010dja Rumunije.
\nIpak, neki bi rekli da mnogi rumunski poslodavci radije dovode radnike iz Azije nego \u0161to zapo\u0161ljavaju doma\u0107e nezaposlene. Da li mere koje su donete u njihovu korist nisu dovoljno privla\u010dne?
\n Florin Manole:
\n\u201eTo je me\u0161avina situacija. S jedne strane, mi i dalje imamo, na\u017ealost, veliki deo radne snage koji je oti\u0161ao u inostranstvo.
\nS druge strane, za radnike iz Jugoisto\u010dne Azije, ne znam da li ste videli, oni u ve\u0107ini slu\u010dajeva \u017eive po \u010detvoro ili petoro u jednoj sobi, njihove porodice su u njihovim mati\u010dnim zemljama, gde je \u017eivotni standard znatno ni\u017ei\u2026
\nPonekad, ne uvek, ne \u017eelim da generalizujem, nailazili smo na strane radnike u Rumuniji koji su bili zloupotrebljavani, u smislu da njihova prava nisu bila po\u0161tovana, da nisu sve ugovorne odredbe bile ispunjene, a Inspekcija rada je \u010desto izricala odgovaraju\u0107e sankcije za takva kr\u0161enja.
\nDakle, postoji i percepcija da su strani radnici malo ranjiviji.\u201d
\nMe\u0111utim, rumunske vlasti \u017eele da svako ko radi i uredno pla\u0107a poreze u Rumuniji bude po\u0161tovan, bez obzira na nacionalnost.
\nIako na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu rada Rumuni imaju prioritet, kada je re\u010d o stranim radnicima, oni moraju da u\u017eivaju isti nivo po\u0161tovanja kakav bi i Rumuni \u017eeleli da dobiju bilo gde u inostranstvu gde rade.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U poslednjih 10 godina broj novih stranih radnika koji su primljeni na tr\u017ei\u0161te rada u Rumuniji zna\u010dajno je porastao, sa 5.500, 2015. i 2016. godine, na pribli\u017eno 100.000 godi\u0161nje u periodu 2022 – 2025. Za ovu godinu, vlasti su utvrdile kvotu od 90.000 stranih radnika. Tako\u0111e treba napomenuti da su u pro\u0161losti takozvani radnici iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":932876,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115219],"class_list":["post-1020653","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n