Rudarstvo je staro zanimanje na rumunskom prostoru, prisutno u najranijim pomenima stanovnika Karpatskog luka. Posebnost rumunskog rudarstva je njegova raznolikost: postoji rudarstvo uglja, soli, plemenitih metala, retkih i posebnih metala. Rudarstvo je bila profesija i posao u koji su bili uklju\u010deni i dr\u017eava i privatni investitori. Ali je stvorilo pravi svet profesija, dru\u0161tveno-profesionalnog grupnog identiteta i generisalo manifestacije lokalnog ponosa.<\/p>\n
Komunisti\u010dka vlada, koja je do\u0161la na vlast u Rumuniji 6. marta 1945. godine, u svojoj ekonomskoj viziji imala je ukidanje privatne svojine. Zakon o ukidanju, nazvan populisti\u010dki \u201enacionalizacija\u201c, zapravo oduzimanje dobara, progla\u0161en je 11. juna 1948. godine i bio je usmeren i na rudnike. Godine 1971, Jon Bika, komunisti\u010dki aktivista u ilegali, sec\u0301ao se preuzimanja rudnika u Gor\u017eu. Njegovo svedo\u010danstvo je u\u0161lo u arhivu Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije zajedno sa drugim svedo\u010denjima onih koji su radili u rudarstvu i \u017eiveli ta vremena.<\/p>\n
\u201eImao sam \u010dast da u\u017eivam poverenje okru\u017enog partijskog rukovodstva u tom periodu, poveriv\u0161i mi zadatak da te noc\u0301i u\u010destvujem u preuzimanju rudnika Skela. Vo\u0111eni partijskom organizacijom, zajedno sa \u010dlanovima partije iz doti\u010dnog mesta, bez ikakvih te\u0161koc\u0301a, preuzeli smo rudnik i kao da ponovo pro\u017eivljavam trenutak kada smo prvi put postavili direktora rudnika iz redova radnika, druga Josifa Popa koji je u po\u010detku, usred noc\u0301i, izrazio svoje zbunjenost, kako zbog emocija, tako i zbog ovog va\u017enog trenutka: mo\u017ee li on biti direktor? Na \u0161ta smo odgovorili: Vi vec\u0301 jeste direktor i bic\u0301ete odgovorni od sada do sutra za sve \u0161to c\u0301e se desiti u ovom rudniku, kada c\u0301e vam drugi drugovi doc\u0301i u pomoc\u0301!\u201c<\/em><\/p>\n Godine 2001, stanovnik rudarskog sela Ro\u0161ija Montana, Joan Kobori, rekao je da je nacionalizaciju iz 1948. godine do\u017eivljavao kao zatvaranje rudnika.<\/p>\n \u201eRudnici su se zatvorili, ljudi su uzimali njihove \u0161tampe [ma\u0161ine koje se koriste za drobljenje rude], \u0161to zna\u010di da su ih ljudi kvarili, jer su bili njihovi. A onda su oti\u0161li \u200b\u200bu svet, ko je gde mogao, stariji nisu i\u0161li jer nisu imali gde da idu, vec\u0301 su oti\u0161li \u200b\u200bmla\u0111i. Ja sam oti\u0161ao u Gelari. Tamo sam radio tri godine, u Gelariju, kao rudar. Odatle sam oti\u0161ao u Teljuk na godinu dana. Iz Teljuka u Bumbe\u0161ti-Livezeni, zatim sam oti\u0161ao u Petrilu, ostao sam tri meseca u Petro\u0161aniju, u rudniku Petrila.\u201c<\/em><\/p>\n Godine 2001, in\u017eenjer Elijazar Dumitra\u0161 \u200b\u200bpotvrdio je re\u010di Joana Koborija.<\/p>\n \u201eNakon nacionalizacije, ljudi su odlazili u raznim pravcima, na gradili\u0161ta, tra\u017eec\u0301i posao. Drugi, koji nisu imali ovu priliku, buduc\u0301i da su bili stari i bolesni, ostajali su kod kuc\u0301e u domac\u0301instvu. Nacionalizacija je izvr\u0161ena vrlo jednostavno: jednog lepog jutra, izdato je nare\u0111enje da niko ne mo\u017ee da u\u0111e u rudnik, po\u0161to je vec\u0301 preba\u010den u dr\u017eavnu svojinu. Ljudi su bili zbunjeni, naravno, zbog toga, jer im je svrha \u017eivota bila uni\u0161tena. Nisam razumeo, iako sam imao 22 godine, nisam mnogo razumeo osim da su nas spre\u010dili da u\u0111emo u rudnik i to je bilo to. Nisam razumeo, nisam znao, jer nisam bio pripremljen, nisam bio obu\u010den da razumem neke ekonomske termine da bih razumeo \u0161ta je nacionalizacija. Nakon nacionalizacije, \u0161tampe su demontirane. Svaki vlasnik \u0161tampe je demontirao svoju instalaciju, odneo je kuc\u0301i i, po\u0161to je bila napravljena od drveta, koristio je u druge svrhe, u najgorem slu\u010daju na spaljivanje. Spalili su ih u vatri.\u201c<\/em><\/p>\n Nacionalizacija je dovela do otpu\u0161tanja, a Todera\u0161 Brutus je 2001. godine podsetio na veliku zabrinutost koja je obuzela ljude koji su zara\u0111ivali za \u017eivot od rudarstva. To je doprinelo op\u0161toj nesigurnosti i strahu koji su izazvali neki brutalni i netransparentni organi vlasti u odlukama koje su donosili.<\/p>\n \u201eLjudi su oti\u0161li na posao, \u0161tampe su radile, legli su u krevet i ujutru su se probudili i saznali da je nacionalizacija izvr\u0161ena. I to ih je pogodilo kao grom iz vedra neba. Nije bilo glasina, a da se za ovu stvar znalo, ljudi bi odmah saznali. A onda je izdato saop\u0161tenje u kojem se ka\u017ee da niko ne sme da u\u0111e u rudnik. Svi su i\u0161li, iznosili su svoj alat iz rudnika jer im vi\u0161e nije bilo dozvoljeno da u\u0111u u rudnik. Postavljena je stra\u017ea, formirana je stra\u017earska grupa koja je delovala pored rudarske kompanije Ro\u0161ija Montana i koja je nadgledala. Ljudi su i\u0161li, iznosili su svoj alat iz rudnika, svi koji su ga imali tamo. Bilo je dozvoljeno svima koji su imali rudu u \u0161tampama da je operu i naprave zlato za sebe. Voda u \u0161tampe vi\u0161e nije davana, tako da vi\u0161e nisu mogli da rade, a ruda \u0161to je bila tamo vi\u0161e nije mogla da se melje. Ljudi su bili veoma zabrinuti, imali su decu, imali su ra\u010dune i druge stvari koje su morali da plate, svi su se pitali \u0161ta da rade.\u201c<\/em><\/p>\n Posle 1989. godine, nakon pada komunisti\u010dkog re\u017eima, omra\u017eena nacionalizacija i njene implikacije su ukinute, ali je rudarstvo ostalo u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu. Ekonomska aktivnost rudarstva je od tada smanjena, a njegova buduc\u0301nost varira od pesimisti\u010dnog do nade.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rudarstvo je staro zanimanje na rumunskom prostoru, prisutno u najranijim pomenima stanovnika Karpatskog luka. Posebnost rumunskog rudarstva je njegova raznolikost: postoji rudarstvo uglja, soli, plemenitih metala, retkih i posebnih metala. Rudarstvo je bila profesija i posao u koji su bili uklju\u010deni i dr\u017eava i privatni investitori. Ali je stvorilo pravi svet profesija, dru\u0161tveno-profesionalnog grupnog identiteta […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":1001235,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1020937","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n