Prema zvani\u010dnim podacima, po\u010detkom 2025. godine u Austriji je \u017eivelo pribli\u017eno 155.000 rumunskih dr\u017eavljana, pri \u010demu je Rumunija jedna od glavnih zemalja porekla imigranata, na drugom mestu posle Nema\u010dke i ispred Bosne i Hercegovine. Za neke od tih Rumuna sezonski poljoprivredni radovi predstavljaju jedan od glavnih izvora prihoda, posebno berbe \u0161pargle, jagoda, salate, krastavaca ili kajsija.
\nJoana Popesku je doktorandkinja u Austriji i volonterka u kampanji \u201eSezonierii\u201d, pokrenutoj pre vi\u0161e od jedne decenije, koja se zala\u017ee za zakonska i radna prava sezonskih radnika u Austriji. Mlada \u017eena govori o pote\u0161ko\u0107ama sa kojima se Rumuni tamo suo\u010davaju i o naporima grupe aktivista sa kojima sara\u0111uje.
\nJoana Popescu ka\u017ee da su radnici \u010desto pla\u0107eni 5\u20136 evra po satu i da rade mnogo vi\u0161e od zakonom propisanog maksimuma, koji iznosi 12 sati dnevno, odnosno 60 sati nedeljno. Pored toga, minimalna pauza od 30 minuta se ne po\u0161tuje, a ljudi ponekad rade i nedeljom, dok je rad subotom gotovo pravilo.
\n\u201eMi smo tokom godina poku\u0161avali sa razli\u010ditim aktivnostima. Ja sam uklju\u010dena u ovu inicijativu skoro dve godine. Uglavnom, ono \u0161to se de\u0161ava i \u0161to prime\u0107ujemo jesu slede\u0107i problemi: pre svega, radnici su pla\u0107eni manje od zakonskog minimuma. Zakonski minimum, dacu vam okvirnu procenu, na primer u Be\u010du, iznosi oko devet evra neto po satu. I generalno, to je plata koju bi svako trebalo da prima, odnosno minimum, a mo\u017ee da bude i ve\u0107a, u zavisnosti od pregovora ili onoga \u0161to poslodavac ponudi. Jedan od najve\u0107ih problema jeste to \u0161to ljudi nisu pla\u0107eni onoliko koliko bi trebalo da budu.\u201d
\nJo\u0161 jedan problem na koji ukazuje doktorandkinja jeste toplotni stres kroz koji prolaze ovi radnici, kako zbog globalnog zagrevanja, tako i zbog \u010dinjenice da radni dan nije organizovan tako da ljudi ne budu izlo\u017eeni suncu u najtoplijem delu dana. Mnogi radnici navode da pate od hipertenzije, povra\u0107anja i da ne dobijaju za\u0161titnu opremu ni u plastenicima, gde je veoma toplo, niti na poljima, gde su direktno izlo\u017eeni suncu.
\nTrend koji se sve jasnije prime\u0107uje jeste sve ve\u0107e anga\u017eovanje radnika iz zemalja van Evropske unije. Joana Popesku:<\/p>\n
,,Primetili smo ovaj trend u poslednjih godinu dana zapo\u0161ljavanja ljudi iz Azije, na primer iz Nepala, Vijetnama, Indije \u2014 i na neki na\u010din \u201ezamenjivanja\u201c, pod navodnicima, jeftine radne snage iz isto\u010dne Evrope, na koju su se obi\u010dno do sada oslanjali, jo\u0161 jeftinijom radnom snagom, koja ne samo da je jeftina, ve\u0107 je i lak\u0161a za kontrolu.\u201d
\nPrema re\u010dima Joane Popesku, povec\u0301ana ranjivost ljudi van Evropske unije posledica je njihove pravne nesigurnosti. Gra\u0111anima EU nije potrebna viza i mogu promeniti poslodavca u bilo kom trenutku, dok su radnici koji dolaze sa radnom vizom potpuno zavisni od poslodavca koji ih je doveo u Austriju. Pored toga, doktorantkinja ka\u017ee da bi stigli do Austrije, azijski radnici plac\u0301aju prekomerne tro\u0161kove, koje postepeno otplac\u0301uju od svojih plata.<\/p>\n
\u201eMi, kao grupa, imamo nekoliko aktivnosti koje smo sproveli. Na\u0161 cilj je da \u0161to vi\u0161e radnika informi\u0161emo o njihovim pravima i imajuc\u0301i to u vidu, izlazimo na teren i delimo flajere, prakti\u010dno izlazimo na teren tokom radnog vremena, jer ne mo\u017eemo u plastenike, ali na terenu, bukvalno, pojavljujemo se i po\u010dinjemo da razgovaramo sa ljudima i delimo im flajere.<\/p>\n
Zatim smo imali i kurs nema\u010dkog jezika koji smo organizovali u jednom naselju u Be\u010du, koje je blizu plastenika. Zove se Semering i tamo radi mnogo radnika. Nekako smo poku\u0161ali, pored toga \u0161to smo im ponudili ovu priliku da u\u010de nema\u010dki, da stvorimo i zajedni\u010dki prostor. To nije ba\u0161 dobro funkcionisalo, ali to je bila ideja i nekako to je ono \u0161to \u017eelimo da nastavimo da radimo: da se vi\u0161e bavimo organizovanjem zajednice, vi\u0161e od samog informisanja, jer smo shvatili da je ljudima te\u0161ko da direktno deluju sa informacijama koje znaju.\u201d<\/p>\n
Na pitanje koje su glavne te\u0161koc\u0301e u organizaciji zajednice, Joana Popesku ka\u017ee da su, pre svega, sezonski radnici u Austriji veoma izolovani. Mnogi \u017eive na farmama, blizu farmi ili \u0161ume. Pored toga, neki ostanu tri meseca, zatim odu i mo\u017eda se nikada nec\u0301e vratiti. U drugim slu\u010dajevima, postoje ljudi koji, iako tamo \u017eive godinama, \u017eive sa stalnim uverenjem da je to njihova poslednja sezona.<\/p>\n
,,Mislim, nikad se ne zna, i to je bila jedna od te\u0161koc\u0301a za kurs nema\u010dkog, jer bi ljudi govorili: ‘\u0160ta c\u0301e mi nema\u010dki, ionako nec\u0301u ziveti ovde.\u201d A ipak, poslednje tri godine \u017eive tamo. Ili \u017eive tamo vec\u0301 pet godina.\u201d
\nNa pitanje kako bi definisala sezonskog radnika, doktorantkinja priznaje da nema op\u0161ti odgovor.<\/p>\n
\u201eTo je zaista dobro pitanje, jer sam generalno mislila da sezona znaci samo leto ili jesen ili koliko dugo morate da berete povrc\u0301e. I da, za neke ljude postoje razli\u010dite sezone, odnosno periodi koji su produktivniji ili u kojima ima vi\u0161e posla, na primer tokom leta ili jeseni. Ali neke osobe dolaze i ostaju gotovo tokom cele godine. Naravno, nisu svi radnici takvi, a poslodavac vi\u0161e voli da radnici budu veoma mobilni, kako bi mogao da ih se re\u0161i u periodima kada nema toliko posla.\u201d<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema zvani\u010dnim podacima, po\u010detkom 2025. godine u Austriji je \u017eivelo pribli\u017eno 155.000 rumunskih dr\u017eavljana, pri \u010demu je Rumunija jedna od glavnih zemalja porekla imigranata, na drugom mestu posle Nema\u010dke i ispred Bosne i Hercegovine. Za neke od tih Rumuna sezonski poljoprivredni radovi predstavljaju jedan od glavnih izvora prihoda, posebno berbe \u0161pargle, jagoda, salate, krastavaca ili […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":1014029,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-1023962","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n