Ustavni sud Rumunije odbacio je danas \u017ealbu opozicije u vezi sa zakonom kojim Rumunija sprovodi program Bezbednosna akcija za Evropu – poznat kao SAFE, usmeren na ja\u010danje odbrambene industrije. Odluka je doneta vec\u0301inom glasova. Prigovor o neustavnosti formulisali su nekoliko \u010dlanova parlamentarnih grupa u Poslani\u010dkom domu i nezavisni poslanici. Senat u Bukure\u0161tu je 26. maja usvojio projekat sa nizom amandmana, koje je predlo\u017eila vlada. Izmene se ti\u010du na\u010dina na koji se evropski novac raspodeljuje institucijama u sistemu nacionalne bezbednosti. Amandmani tako\u0111e omoguc\u0301avaju ovim institucijama da zaklju\u010de finansijske obaveze u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora o zajmu, a ne od njegovog odobrenja, kako je predvi\u0111eno va\u017eec\u0301im zakonodavstvom.<\/p>\n
U Rumuniji, Nacionalni sindikalni blok zahteva hitno povla\u010denje nacrta zakona o platama u javnom sektoru, za koji tvrdi da je reforma izgra\u0111ena na netransparentan na\u010din, bez stvarnih podataka i protiv principa pravi\u010dnosti. Nacionalna konfederacija sindikata u saop\u0161tenju navodi da u svom sada\u0161njem obliku nacrt ne predstavlja reformu, vec\u0301 reprodukciju postojec\u0301ih neravnote\u017ea, sa rizikom njihovog poja\u010davanja i stvaranja novih strukturnih nejednakosti u celom javnom sektoru. Nacionalni sindikalni blok poziva Vladu, izme\u0111u ostalog, da donese \u010dvrste odredbe koje bi obavezale centralne i lokalne javne institucije da transparentno saop\u0161te Ministarstvu rada stavove svih bud\u017eetskih zaposlenih, kao i isplac\u0301ene plate, kao i njihovu celokupnu strukturu. Novi protesti protiv nacrta zakona o platama u javnom sektoru u Rumuniji odr\u017eani su u \u010detvrtak, ovog puta u Ministarstvu finansija, poreskoj upravi (ANAF) i u pravosu\u0111u. Parlament bi trebalo da usvoji do kraja avgusta normativni akt, kako se ne bi izgubila tran\u0161a finansiranja iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost vredna pribli\u017eno 700 miliona evra.<\/p>\n
Stopa apsorpcije sredstava iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost u Rumuniji trenutno je pre\u0161la 60%, a u petak bi Savet EKOFIN-a (sastavljen od ministara ekonomije i finansija zemalja \u010dlanica Evropske unije – prim. aut.) mogao da da kona\u010dnu potvrdu o zahtevu za isplatu broj 4 – najavio je vr\u0161ilac du\u017enosti ministra za investicije i evropske projekte u vladi u Bukure\u0161tu, Drago\u0161 Pislaru. On ka\u017ee da c\u0301e u narednom periodu u zemlju uc\u0301i 3 milijarde evra, a Rumunija je blizu zavr\u0161etka pregovora sa Evropskom komisijom o poslednjoj izmeni Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Pislaru tako\u0111e navodi da je glavni cilj potpuno obezbe\u0111ivanje bespovratnih evropskih sredstava, preusmeravanjem finansiranja na projekte u naprednoj fazi implementacije.<\/p>\n
Evropska komisija preporu\u010duje Rumuniji da nastavi politiku smanjenja deficita i povec\u0301a naplatu poreza, ali i da smanji bud\u017eetsku potro\u0161nju. Brisel je objavio preporuke za dr\u017eave \u010dlanice u izve\u0161taju u kojem ceni napore koje je Rumunija ulo\u017eila u poslednjoj godini. Me\u0111utim, Evropska komisija upozorava da, u odsustvu dodatne i \u010dvrste fiskalne konsolidacije, dopunjene razumnom politikom prihoda i efikasnim strukturnim reformama, Rumunija ostaje izlo\u017eena rastuc\u0301im kamatnim stopama i promenama u poverenju investitora. Prema Evropskoj komisiji, fiskalna situacija Rumunije ostaje krhka i obele\u017eena neizvesnostima, izme\u0111u ostalog i zbog trenutnog politi\u010dkog konteksta. Rumunija se suo\u010dava sa akutnim nedostatkom radne snage. Stopa u\u010de\u0161c\u0301a je skoro 10 procentnih poena ispod evropskog proseka. Istovremeno, Rumunija se eksplicitno pominje me\u0111u dr\u017eavama u kojima je pristup zdravstvu i dugoro\u010dnoj nezi nedovoljan, s obzirom na to da javna potro\u0161nja na zdravstvo iznosi oko 6% bruto doma\u0107eg proizvoda, u pore\u0111enju sa prosekom Unije od 8%.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova Oana Coju istakla je u sredu, na sastanku Ministarskog saveta Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Parizu, zna\u010daj koji Bukure\u0161t pridaje procesu pristupanja OECD-u \u2013 \u201eva\u017enom cilju zemlje koji c\u0301e nam omoguc\u0301iti da budemo u klubu razvijenih ekonomija\u201c. Najnovije prognoze Organizacije, tako\u0111e objavljene u sredu, pokazuju da je Rumuniji potrebna odr\u017eiva fiskalna konsolidacija nakon 2026. godine kako bi se stabilizovao javni dug i smanjili spoljni disbalansi. Istovremeno, OECD prognozira da c\u0301e se rumunska ekonomija smanjiti za 0,1% u 2026. godini i nagla\u0161ava da bi racionalizacija javne potro\u0161nje, \u010dvr\u0161c\u0301a naplata poreza i \u0161ira poreska baza doprineli pobolj\u0161anju fiskalne pozicije zemlje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ustavni sud Rumunije odbacio je danas \u017ealbu opozicije u vezi sa zakonom kojim Rumunija sprovodi program Bezbednosna akcija za Evropu – poznat kao SAFE, usmeren na ja\u010danje odbrambene industrije. Odluka je doneta vec\u0301inom glasova. Prigovor o neustavnosti formulisali su nekoliko \u010dlanova parlamentarnih grupa u Poslani\u010dkom domu i nezavisni poslanici. Senat u Bukure\u0161tu je 26. maja […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1025523","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n