Godina 1924. bila je problemati\u010dna za Rumuniju u odnosima sa velikim susedom i progla\u0161enim neprijateljem, Sovjetskim Savezom. Oru\u017eane akcije kod Tatarbunara, u ju\u017enoj Besarabiji, u dana\u0161njoj Ukrajini, koje je Moskva organizovala protiv vlasti rumunske dr\u017eave, bile su otvoreni izraz neprijateljstva. Nakon likvidacije pobune kod Tatarbunara, za Rumuniju se pojavio jo\u0161 jedan izazov: nastanak, na levoj obali Dnjestra, takozvane dr\u017eave pod nazivom Moldavska Autonomna Sovjetska Socijalisti\u010dka Republika, skrac\u0301eno MASSR. Istori\u010dar Jon Ksenofontov je profesor na Univerzitetu u Ki\u0161injevu i istakao je nekoliko elemenata u vezi sa razlozima za nastanak ove autonomne republike.<\/p>\n
\u201eGodine 1924, u kontekstu neuspeha rumunsko-sovjetske konferencije u Be\u010du o pitanju Besarabije i poraza neprijateljskih snaga kod Tatarbunara, rukovodstvo Sovjetskog Saveza intenziviralo je sprovo\u0111enje projekta stvaranja stalnog \u017eari\u0161ta napetosti protiv Rumunije. Fokus je bio i na promociji proleterske revolucije na Balkanu, \u0161to je dovelo do osnivanja Moldavske Autonomne Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike <\/em>u okviru Ukrajinske Sovjetske Socijalisti\u010dke Republlike. Moldavska Autonomna Sovjetska Socijalisti\u010dka Republika<\/em>, sa centrom u Balti, formirana je 1924. godine u politi\u010dke i propagandne svrhe kako bi postojali o\u010digledne izgovori za pripajanje Besarabije Moldavskoj Autonomnoj Sovjetskoj Socijalisti\u010dkoj Republici <\/em>i Savezu Sovjetskih Socijalisti\u010dkih Republika. Iz ove perspektive, smatralo se prikladnim tretirati rumunsko stanovni\u0161tvo Autonomije, ali i stanovni\u0161tvo Besarabije kao naciju odvojenu od rumunske. A opravdanja u oblastima sovjetske istorije, ideologije i politike tek su se tada oblikovale.\u201c<\/em><\/p>\n Slu\u010daj Moldavske Autonomne Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike nije bio jedini. Bio je to samo jedan primer \u0161ire strategije. Jon Ksenofontov.<\/p>\n \u201ePrema memorandumu koji su 4. februara 1924. u Moskvi potpisali poznati bolj\u0161evi\u010dki militanti Grigorij Kotovski, Pavel Ca\u010denko, Aleksandru Badulesku i sedam drugih komunisti\u010dkih lidera, upuc\u0301en rukovodstvu Saveza Sovjetskih Socijalisti\u010dkih Republika, progla\u0161eno je, citiram: Moldavska Republika c\u0301e moc\u0301i da igra istu ulogu politi\u010dko-propagandnog faktora koju Republika Belorusija igra prema Poljskoj i Karelska prema Finskoj. To c\u0301e usmeriti pa\u017enju i simpatije besarabijskog stanovni\u0161tva i stvoriti o\u010digledne izgovore za namere o pridru\u017eivanju Besarabije Moldavskoj Republici, kraj citata. Dva dana kasnije, 6. februara, Mihail Frunze, na zahtev Staljina, zalagao se za uklju\u010divanje Moldavske Republike u sastav Ukrajinske Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike. U kontekstu doga\u0111aja u Tatarbunaru, 25. septembra 1924. godine, Politbiro Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije bolj\u0161evika iz celog Saveza usvojio je odluku u vezi sa Moldavskom Republikom.\u201c \u00a0<\/em><\/p>\n U unutra\u0161njoj sovjetskoj administrativnoj organizaciji, Moldavska Autonomna Sovjetska Socijalisti\u010dka Republika je bila deo Ukrajinske Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike.<\/p>\n \u201eAko su ukrajinski lideri videli formiranje Moldavske Autonomne Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike <\/em>u okviru Ukrajinske Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike, na insistiranje Georgija \u010ci\u010derina odlu\u010deno je da se u aktu o formiranju Moldavske Autonomne Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike <\/em>nazna\u010di da je njena zapadna granica dr\u017eavna granica Saveza Sovjetskih Socijalisti\u010dkih Republika. Trec\u0301a sednica Centralnog izvr\u0161nog komiteta Ukrajine osmog zakonodavnog saziva usvojila je 8. oktobra 1924. Rezoluciju o stvaranju Moldavske Autonomne Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike <\/em>u sastavu Ukrajine. Ova rezolucija se smatrala osniva\u010dkim aktom novog etno-dr\u017eavnog entiteta. Glavni grad je utvr\u0111en u Balti, sa prete\u017eno ukrajinskim stanovni\u0161tvom, a 1929. godine glavni grad je preme\u0161ten u Tiraspolj.\u201c \u00a0<\/em><\/p>\n Stvaranje Moldavske Autonomne Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike 1924. godine je trenutak ro\u0111enja sovjetskog moldavskog identiteta.<\/p>\n \u201eU godinama 1924-1928, nakon niza diskusija, visoki partijski forumi u Moskvi i Ukrajini, uz u\u010de\u0161c\u0301e Komunisti\u010dke internacionale, odlu\u010dili su da proglase stanovni\u0161tvo Pridnjestrovljanskih Rumuna onim koje govori moldavskim jezikom, razli\u010ditim od rumunskog, stvorenim na osnovu lokalnih dijalekata. A Moldavci su smatrani predstavnicima nacije odvojene od rumunske i trebalo je da se ponovo ujedine sa onima iz Besarabije. Ta odluka je ozna\u010dila evoluciju dru\u0161tva u Moldavskoj Autonomnoj Sovjetskoj Socijalisti\u010dkoj Republici<\/em>, a u posleratnom periodu i Besarabije, ponovo pripojene Savezu Sovjetskih Socijalisti\u010dkih Republika. Ove politi\u010dko-ideolo\u0161ke akcije bile su deo arhitekture politike indigenizacije u Savezu Sovjetskih Socijalisti\u010dkih Republika, zvani\u010dno progla\u0161ene na 20. kongresu u Rusiji, u aprilu 1923. godine, a inspirisane su i Komunisti\u010dkom internacionalom. U aprilu 1925. godine, Komunisti\u010dka internacionala je izdala preporuku komunisti\u010dkim partijama u svetu da svim moguc\u0301im sredstvima podr\u017ee nacionalne te\u017enje Moldavaca, koji sebe smatraju narodom odvojenim od Rumuna i priznaju jezik kao nezavisan od rumunskog, kraj citata iz dokumenta\u201c. <\/em><\/p>\n Iako se proglasila republika moldavske nacije, koju je sovjetska propaganda smatrala druga\u010dijom od rumunske, Moldavska Autonomna Sovjetska Socijalisti\u010dka Republika je bila ona u kojoj su ukrajinsko i rusko stanovni\u0161tvo \u010dinili vec\u0301inu. Jon Ksenofontov.<\/p>\n \u201eUtvr\u0111ivanje broja moldavskog stanovni\u0161tva kru\u017eilo je kao argument za formiranje ovog entiteta. Op\u0161ti popis stanovni\u0161tva Sovjetskog Saveza odr\u017ean je 17. decembra 1926. godine, iz kog je ukupan broj stanovnika Moldavske Autonomne Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike <\/em>procenjen na preko 570.000 ljudi, prema zvani\u010dnim podacima. Broj Moldavaca bio je oko 170.000 ili 30,1% raspore\u0111enih po nacionalnosti. Ukrajinci su \u010dinili 277.500 ili 48,5%, Rusi 48.000 ili 8,55%, isti procenat je bio za Jevreje, a Nemci 1,8%. Tridesetih godina 20. veka, pokazatelji prirodnog prira\u0161taja stanovni\u0161tva su se smanjivali zbog procesa kolektivizacije i industrijalizacije, zbog organizovane gladi, politi\u010dkih represija itd. Savezni popis iz januara 1939. godine pokazao je da je u Moldavskoj Autonomnoj Sovjetskoj Socijalisti\u010dkoj Republici<\/em> \u017eivelo 171.000 ili 28,5% Moldavaca, preko 300.000 ili 50,7% Ukrajinaca, preko 60.000 ili 10% Rusa i tako dalje. Drugim re\u010dima, vidimo da Moldavci, Rumuni, nisu \u010dinili vec\u0301inu stanovni\u0161tva moldavskog autonomnog entiteta.\u201c <\/em><\/p>\n U junu 1940. godine, kada je Savez Sovjetskih Socijalisti\u010dkih Republika anektirao Barasabiju i Severnu Bukovinu, Moldavska Autonomna Sovjetska Socijalisti\u010dka Republika je nestala. Ponovo c\u0301e se pojaviti 1991. godine u obliku Pridnjestrovlja, po nestanku Sovjetskog Saveza, sa istom svrhom kao i 1924. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Godina 1924. bila je problemati\u010dna za Rumuniju u odnosima sa velikim susedom i progla\u0161enim neprijateljem, Sovjetskim Savezom. Oru\u017eane akcije kod Tatarbunara, u ju\u017enoj Besarabiji, u dana\u0161njoj Ukrajini, koje je Moskva organizovala protiv vlasti rumunske dr\u017eave, bile su otvoreni izraz neprijateljstva. Nakon likvidacije pobune kod Tatarbunara, za Rumuniju se pojavio jo\u0161 jedan izazov: nastanak, na levoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1026444","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n