Nacionalna banka Rumunije zatra\u017eila je poja\u0161njenje od Saveta za konkurenciju, nakon \u0161to je ta institucija sankcionisala 10 banaka u Rumuniji rekordnim kaznama, od preko 700 miliona evra, zbog navodnog kr\u0161enja pravila konkurencije u vezi sa uspostavljanjem ROBOR indeksa, koji uti\u010de na kamatne stope na kredite. Portparol Nacionalne banke Rumunije, Dan Su\u010du, rekao je da je va\u017eno videti o kakvim antikonkurentskim praksama se radi, \u0161ta je prekr\u0161eno u ovoj regulativi koju Savet ka\u017ee da ne cilja, ali je istovremeno ka\u017enjava. Prema Savetu za konkurenciju, sankcionisane finansijske institucije koordinirale su svoje pona\u0161anje razmenom poverljivih informacija u okviru postupka za uspostavljanje ROBOR indeksa, kr\u0161ec\u0301i nacionalna i evropska pravila konkurencije. Predsednik institucije, Bogdan Kiricoju, izjavio je da je istraga isklju\u010divo usmerena na pona\u0161anje banaka tokom takozvanog perioda fiksiranja, kada su kotacije trebalo da budu nezavisne i tajne.<\/p>\n
\u201e\u017delim da mi stranke, pored svog nezadovoljstva ili legitimnih o\u010dekivanja, daju \u0161ansu da ponudim Rumuniji kompetentnu vladu, dobro pripremljenu da se izbori sa izazovima sa kojima se Rumunija suo\u010dava.\u201c Ovo je izjava kandidata za rumunskog premijera, Eu\u0111ena Tomaka, koji je zapo\u010deo pregovore sa parlamentarnim strankama kako bi dobio 233 glasa potrebna za inauguraciju. Tomak je, nakon sastanka sa liderima PSD-a, rekao da razmatra stvaranje pozicije zamenika premijera za koordinaciju programa digitalizacije Rumunije. S druge strane, lider socijaldemokrata, Sorin Grindeanu, rekao je da od nove vlade zahteva socijalne mere, uklju\u010dujuc\u0301i smanjenje PDV-a na osnovne namirnice i lekove, i da c\u0301e doneti odluku nakon \u0161to se analiziraju lista ministara i vladin program. S druge strane, lideri PNL-a i USR-a rekli su da c\u0301e u narednim danima analizirati predloge i utvrditi da li c\u0301e podr\u017eati novu vladu koju ona predvodi, ali su prve poruke bile uzdr\u017eane u pogledu podr\u0161ke u parlamentu. Ilije Bolo\u017ean i Dominik Fric bili su skepti\u010dni da bi kabinet stru\u010dnjaka mogao da ima koristi od podr\u0161ke koja bi mu omoguc\u0301ila da donosi odluke koje dve stranke smatraju neophodnim, pokazujuc\u0301i da je neophodno nastaviti zapo\u010dete reforme. Iz opozicije, AUR je odbacila moguc\u0301nost u\u010de\u0161c\u0301a u konsultacijama sa imenovanim premijerom. Lider stranke \u0110or\u0111e Simion najavio je da poslanici stranke nec\u0301e u\u010destvovati \u010dak ni na plenarnoj sednici na kojoj bi imenovani premijer zatra\u017eio glasanje o poverenju Zakonodavne skup\u0161tine. Razgovori sa \u010detvrtim \u010dlanom biv\u0161e prozapadne vladajuc\u0301e koalicije, UDMR, zakazani su za utorak. Istovremeno, Eu\u0111en Tomak c\u0301e razgovarati i sa parlamentarnom grupom nacionalnih manjina, osim ma\u0111arske, kao i sa nezavisnim i nepristrasnim parlamentarcima. Prema Ustavu, Tomak ima samo nedelju dana pre nego \u0161to zatra\u017ei glasanje o poverenju od senatora i poslanika o svom programskom i izvr\u0161nom timu.<\/p>\n
Portparol rumunskog Ministarstva spoljnih poslova (MAE), Andrej Carnea, podsec\u0301a da nijedna zemlja \u010dlanica Evropske unije nije u\u010destvovala u onome \u0161to je on nazvao festivalom ruskih pristalica u Sankt Peterburgu. U objavi emitovanoj na platformi X, koju su preuzeli bukure\u0161tanski mediji, Carnea nagla\u0161ava da Unija i njene \u010dlanice predstavljaju vrednosti nespojive sa ekonomskom oligarhijom i osvajanjem dr\u017eave ili sa re\u017eimima koji vode nezakonite osvaja\u010dke ratove protiv suseda. Njegova izjava dolazi nakon \u0161to je \u0161tampa izvestila o prisustvu na \u010duvenom Sanktpeterbur\u0161kom ekonomskom forumu ove nedelje liderke populisti\u010dke stranke S.O.S. Rumunija, poslanice Evropskog parlamenta Dijane \u0160o\u0161oake, koja je u lokalnom javnom prostoru progla\u0161ena za rusofila i strastvenog skandalizatora. Ona je tako\u0111e imala dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom jedne od sesija sastanka.<\/p>\n
Borbeni avioni NATO-a oborili su u ponedeljak dron koji je u\u0161ao u letonski vazdu\u0161ni prostor iz Rusije, saop\u0161tila je vojska balti\u010dke dr\u017eave, \u0161to je najnoviji u nizu takvih bezbednosnih incidenata du\u017e njenih isto\u010dnoevropskih pograni\u010dnih regiona. Ukrajina je poslednjih meseci poja\u010dala napade dronovima dugog dometa na Rusiju, uklju\u010dujuc\u0301i i region Balti\u010dkog mora, gde je nekoliko ukrajinskih vojnih dronova u\u0161lo u vazdu\u0161ni prostor Finske, Letonije, Litvanije i Estonije. Ulazak vojnih dronova u vazdu\u0161ni prostor ruskih suseda podstakao je zabrinutost da se rat u Ukrajini \u0161iri na severne granice NATO-a, objavio je Rojters, podsec\u0301ajuc\u0301i da je pro\u0161log meseca vojni avion NATO-a oborio sumnjivi ukrajinski dron iznad Estonije.<\/p>\n
Rumunske vlasti nastavljaju da analiziraju kako je ukrajinski pomorski dron koji je eksplodirao u petak stigao u luku Konstanca i u narednim danima c\u0301e imati odgovor na ovo pitanje, ka\u017ee predsednik Niku\u0161or Dan, nakon sastanka sa zvani\u010dnicima iz oblasti odbrane i nacionalne bezbednosti. Tako\u0111e je rekao da se Rumunija mora prilagoditi novim tehnologijama ugra\u0111enim u vazdu\u0161ne i pomorske dronove. Eksplozija pomorskog drona u Konstanci dogodila se nedelju dana nakon onog koji se sru\u0161io, u noc\u0301i izme\u0111u 28. i 29. maja, na stambenu zgradu u Galacu (istok) i eksplodirao, povrediv\u0161i dve osobe i prouzrokovav\u0161i materijalnu \u0161tetu. Taj dron je bio tipa Geran-2, ruskog porekla. 10. juna, ambasadori zemalja NATO-a sastaju se, na zahtev Rumunije, kako bi razgovarali o bezbednosti u Crnom moru i pomoc\u0301i koja je tra\u017eena u kontekstu incidenata sa dronovima. Izvori unutar Severnoatlantske alijanse ka\u017eu da c\u0301e saveznici poslati opremu, ali trenutno dr\u017eave \u010dlanice procenjuju kakvu opremu bi mogle da isporu\u010de Rumuniji. Nakon Severnoatlantskog saveta odr\u017eac\u0301e se sastanak ministara odbrane savezni\u010dkih dr\u017eava u sedi\u0161tu u Briselu, a na dnevnom redu bic\u0301e incidenti u Galacu i Konstanci, kao i pomoc\u0301 koju je zatra\u017eila Rumunija.<\/p>\n
U Rumuniji, sindikalisti iz federacije Sanitas c\u0301e u utorak stupiti u japanski \u0161trajk. Nezadovoljni su nacrtom novog zakona o jedinstvenim platama, za koji ka\u017eu da predvi\u0111a smanjenje bonusa, \u0161to c\u0301e dovesti do zna\u010dajnog smanjenja prihoda za sve zaposlene u zdravstvu i socijalnoj pomoc\u0301i. Sredinom pro\u0161le nedelje, nekoliko hiljada sindikalista iz Sanitasa protestovalo je u glavnom gradu, mar\u0161irajuc\u0301i od Vlade do Parlamenta. Sindikalne federacije prosvete su tako\u0111e najavile da c\u0301e 17. juna organizovati skup i protestnu \u0161etnju. Privremeni ministar rada, Drago\u0161 Pislaru, izjavio je pre neki dan da c\u0301e nacrt biti izmenjen tamo gde su argumenti \u010dvrsti. Novi zakon o jedinstvenim platama trebalo bi da usvoji Parlament do kraja avgusta, kako Rumunija ne bi izgubila tran\u0161u finansiranja iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost vrednu pribli\u017eno 700 miliona evra.<\/p>\n
Preko 150 pretresa vr\u0161i se u Bukure\u0161tu i nekoliko okruga u zemlji u okviru operacije \u201eJUPITER\u201c, u desetinama operativnih akcija radi nadoknade \u0161tete procenjene na preko 11 miliona leja (oko 2 miliona evra). Istra\u017eeni slu\u010dajevi se odnose na ekonomske i finansijske zlo\u010dine, \u0161verc, falsifikovanje, prevaru, te\u0161ku kra\u0111u, \u0161umarske zlo\u010dine, podvo\u0111enje, seksualni napad i dela nepo\u0161tovanja re\u017eima oru\u017eja i municije. Procesualne aktivnosti imaju za cilj identifikaciju i zaplenu dokumenata, ra\u010dunarskih sistema, medija za skladi\u0161tenje podataka, robe koja verovatno poti\u010de iz kriminalnih aktivnosti ili \u010dije je posedovanje nezakonito, i drugih dokaza. 27 osoba c\u0301e biti odvedeno na ispitivanje po nalozima. Akcijom koordiniraju Kancelarija Generalnog tu\u017eioca i Generalni inspektorat rumunske policije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacionalna banka Rumunije zatra\u017eila je poja\u0161njenje od Saveta za konkurenciju, nakon \u0161to je ta institucija sankcionisala 10 banaka u Rumuniji rekordnim kaznama, od preko 700 miliona evra, zbog navodnog kr\u0161enja pravila konkurencije u vezi sa uspostavljanjem ROBOR indeksa, koji uti\u010de na kamatne stope na kredite. Portparol Nacionalne banke Rumunije, Dan Su\u010du, rekao je da je […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1026784","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n