Deficit trgovinske razmene Rumunije u prva \u010detiri meseca ove godine smanjen je za 7 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, ovaj pokazatelj iznosio je 10,8 milijardi evra, \u0161to je za 818,6 miliona evra manje.
\nU posmatranom periodu izvoz je porastao za 1,9 odsto i dostigao gotovo 32 milijarde evra, dok je uvoz smanjen za 0,5 procenata, na 42,8 milijardi evra. Sektor ma\u0161ina i transportne opreme nastavio je da dominira spoljnom trgovinom, sa gotovo polovinom ukupnog izvoza Rumunije i vi\u0161e od tre\u0107ine uvoza. Istovremeno, skoro 75 odsto trgovinske razmene ostvareno je sa dr\u017eavama Evropske unije.
\nPredsednik Nacionalnog udru\u017eenja izvoznika i uvoznika Rumunije, Mihaj Jonesku, izjavio je da novi podaci predstavljaju pozitivan signal, ali ne i dovoljan podsticaj za privredni rast. On smatra da stopa rasta izvoza od 1,9 odsto nije dovoljna za oporavak ekonomije i da nagli pad uvoza nije nu\u017eno dobra vest, buduc\u0301i da veliki deo predstavljaju sirovine, komponente i oprema neophodni rumunskoj industriji. Mihaj Jonesku je dodao da, prema podacima za maj 2026. godine, industrija \u2013 koja u\u010destvuje najve\u0107im delom u izvozu Rumunije \u2013 i dalje ne pokazuje znake oporavka.
\nS druge strane, finansijski analiti\u010dari ocenjuju da smanjenje trgovinskog deficita usled zna\u010dajnog pada uvoza nije razlog za radost. Prema njihovom mi\u0161ljenju, ova korekcija nije rezultat ja\u010danja konkurentnosti privrede, ve\u0107 pre svega posledica smanjene doma\u0107e potro\u0161nje, \u0161to predstavlja jo\u0161 jedan pokazatelj usporavanja rumunske ekonomije.
\nPotvrda takvih procena stigla je i od Nacionalne komisije za strategiju i prognozu, koja za 2026. godinu predvi\u0111a privredni rast od svega 0,1 odsto, \u0161to je za 0,9 procentnih poena manje u odnosu na prethodnu procenu.
\nPrema toj prognozi, bruto doma\u0107i proizvod Rumunije trebalo bi ove godine da dostigne 2.056 milijardi leja, odnosno oko 411 milijardi evra, u pore\u0111enju sa 1.916 milijardi leja u 2025. godini.
\nZa 2027. godinu, Komisija procenjuje BDP od 2.201 milijarde leja, odnosno ekonomski napredak od 2,2% uz podr\u0161ku smanjene inflacije i povoljnijih uslova finansiranja. Rast bi trebalo da se nastavi i 2028. godine, kada se o\u010dekuje stopa od 2,4 odsto, dok bi 2029. mogao da uspori na 2,1 procenat.
\nU projekciji glavnih makroekonomskih pokazatelja, Komisija je pove\u0107ala procenu prose\u010dne godi\u0161nje inflacije za 2026. godinu na 7,9 odsto, \u0161to je za 1,4 procentna poena vi\u0161e u odnosu na prognoze iz jeseni pro\u0161le godine. Za 2027. godinu predvi\u0111a se prose\u010dna inflacija od 3,8 odsto, za 2028. od 3 odsto, a za 2029. od 2,8 procenata.
\nNacionalna komisija za strategiju i prognozu upozorava, me\u0111utim, da je njena procena i dalje izlo\u017eena visokom stepenu neizvesnosti. Me\u0111u glavnim rizicima navode se nastavak sukoba na Bliskom istoku, odstupanje od reformi usmerenih na bud\u017eetsku konsolidaciju, kao i poo\u0161travanje me\u0111unarodnih trgovinskih politika, \u0161to bi moglo da ugrozi makroekonomsku stabilnost zemlje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Deficit trgovinske razmene Rumunije u prva \u010detiri meseca ove godine smanjen je za 7 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, ovaj pokazatelj iznosio je 10,8 milijardi evra, \u0161to je za 818,6 miliona evra manje. U posmatranom periodu izvoz je porastao za 1,9 odsto i dostigao gotovo 32 […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":862825,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932,113323],"class_list":["post-1027430","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n