Vi\u0161e od \u010detvrtine Rumuna nalazi se u riziku od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti, a zajedno sa Bugarima i Grcima spadaju me\u0111u najugro\u017eenije gra\u0111ane u Evropskoj uniji.
\nNedavno je vlada u Bukure\u0161tu, preko Ministarstva za razvoj, javne radove i administraciju, objavila detaljnu analizu svake administrativno-teritorijalne jedinice \u2014 jednu od najpotpunijih lokalnih \u201eradiografija\u201d do sada. Prema tom dokumentu, najve\u0107i nivo siroma\u0161tva bele\u017ei se u Moldaviji, ju\u017enoj Munteniji, Olteniji i centralnoj Transilvaniji, gde nedostatak infrastrukture, slaba mobilnost i nizak nivo obrazovanja dodatno produbljuju socijalnu ranjivost. U tim oblastima gradjani Rumunije se istovremeno suo\u010davaju sa lo\u0161im putevima, te\u0161ko dostupnim \u0161kolama i bolnicama, malobrojnim i lo\u0161e plac\u0301enim poslovima. Svaki faktor poja\u010dava drugi, stvarajuc\u0301i spiralu iz koje je te\u0161ko izac\u0301i bez podr\u0161ke.
\nKontrast izme\u0111u ruralnih podru\u010dja i velikih urbanih centara je upe\u010datljiv. Drugim re\u010dima, ako je osoba rodjena ili \u017eivi u Rumuniji u blizini velikog grada, njene \u0161anse za pristojan \u017eivot neuporedivo su ve\u0107e nego ako \u017eivi u izolovanom selu na severoistoku zemlje. Sociolog Vladimir Jona\u0161 obja\u0161njava:
\n\u201ePostoje zemlje poput Rumunije u kojima su investicije i gotovo sve javne politike tokom poslednjih 35 godina bile usmerene pre svega na stanovni\u0161tvo u velikim urbanim podru\u010djima. Sela i mali gradovi bili su zaboravljeni. Sa deindustrijalizacijom posle 1990. godine, ti mali urbani centri krenuli ka siroma\u0161tvu. Migracija stanovni\u0161tva ka drugim zemljama Evropske unije dovela je do toga da su u tim oblastima uglavnom ostali starije osobe i deca. Otuda i veoma visok procenat dece u Rumuniji koja \u017eive u riziku od siroma\u0161tva, dok su javne politike poslednjih 30 godina za pobolj\u0161anje njihovog \u017eivota bile gotovo nepostoje\u0107e. Ako pogledamo situaciju u Rumuniji, ozbiljne rasprave na tu temu, kako dr\u017eava mo\u017ee pru\u017eiti stvarnu podr\u0161ku deci, podsta\u0107i natalitet, re\u0161iti demografski problem i pomo\u0107i ljudima u riziku od siroma\u0161tva nisu donele konkretne rezultate.\u201d
\nIako je vi\u0161e od \u010detvrtine stanovni\u0161tva izlo\u017eeno riziku od siroma\u0161tva ili socijalne isklju\u010denosti, Rumunija na papiru ima relativno nisku stopu nezaposlenosti. Evo kako Vladimir Jona\u0161 obja\u0161njava ovaj paradoks:
\n\u201eKada pogledamo zvani\u010dne podatke i vidimo tu veoma nisku stopu nezaposlenosti, moramo imati u vidu da statistika obuhvata samo osobe koje su zvani\u010dno registrovane kao nezaposlene ili koje primaju pomo\u0107 za nezaposlene. Me\u0111utim, u ruralnim podru\u010djima i malim gradovima imamo ogroman broj ljudi koji zapravo nemaju posao, ali se sami snalaze kroz doma\u0107instvo i poljoprivredu. Zato Rumunija ima veoma veliki broj mikro-farmi i malih poljoprivrednika u pore\u0111enju sa drugim evropskim zemljama. To je kulturna karakteristika nastala jo\u0161 pre 1990. godine, koja je i dalje duboko ukorenjena u ruralnoj Rumuniji.\u201d
\nPored op\u0161teg siroma\u0161tva, vladin izve\u0161taj analizira i fenomen o kojem se manje govori u javnosti \u2014 energetsko siroma\u0161tvo, odnosno procenat stanovni\u0161tva koje ne mo\u017ee sebi da obezbedi minimalnu potro\u0161nju energije, naro\u010dito tokom zime. Analiza pokazuje visok nivo energetskog siroma\u0161tva posebno u ruralnim podru\u010djima karpatskog luka. Tamo desetine hiljada Rumuna provode zime u slabo zagrejanim ku\u0107ama, tro\u0161e\u0107i veliki deo prihoda na drva ili druge izvore energije \u2014 ili jednostavno trpe\u0107i hladno\u0107u.
\nGlavni nacionalni program socijalne pomo\u0107i namenjen osobama i porodicama sa finansijskim problemima jeste Minimalni prihod za inkluziju. Mnoge porodice u Rumuniji dopunjuju mese\u010dne prihode ovom skromnom socijalnom pomo\u0107i, ali tako gde je siroma\u0161tvo veoma visoko ljudi \u010desto potpuno zavise od dr\u017eavne pomo\u0107i kako bi pre\u017eiveli iz meseca u mesec. Postojanje naselja bez ijednog korisnika ovog programa ne zna\u010di nu\u017eno da je situacija dobra, ve\u0107 da ljudi koji imaju pravo na pomo\u0107 \u010desto ne znaju da ona postoji, nemaju nacina da se obrate nadle\u017enim institucijama a lokalne vlasti ih ne usmeravaju.
\nJavne politike u Rumuniji u podr\u0161ci socijalno ugro\u017eenim ljudima \u010desto su bile smanjivane upravo tokom perioda ekonomske krize i mera \u0161tednje, pa \u010dak i potpuno ukidane radi bud\u017eetskih u\u0161teda. Sociolog Vladimir Jona\u0161 navodi primer:
\n\u201eRumunija nikada nije znala ili nije \u017eelela \u2014 politi\u010dka klasa i ljudi koji su imali mo\u0107 odlu\u010divanja \u2014 da pove\u017ee poha\u0111anje \u0161kole sa dobijanjem de\u010djeg dodatka ili bilo koje druge pomo\u0107i koju dr\u017eava pru\u017ea, upravo da bi podstakla decu da redovno idu u \u0161kolu. Topli obrok koji je dr\u017eava obezbe\u0111ivala imao je veliki zna\u010daj za mnoge gradjane iz ruralnog podru\u010dja i malih gradova, ali i tu je dr\u017eava \u010desto smatrala da mo\u017ee da \u0161tedi kada se suo\u010di sa ekonomskim problemima. Mislim da bi budu\u0107e rasprave, a vidimo da i Evropska komisija nagla\u0161ava ta pitanja, trebalo da budu usmerene na podr\u0161ku deci, jer smo svi svesni da je jedan od najve\u0107ih problema u Evropi demografska kriza, naro\u010dito natalitet. Potrebne su javne politike koje \u0107e podsta\u0107i ovo poglavlje i pomo\u0107i deci. Takodje, i za osobe sa invaliditetom i osobe sa posebnim potrebama, jer i tu postoji veliki problem!\u201d
\nJednom re\u010dju, slika u Rumuniji je prili\u010dno sumorna: depopulacija i ubrzano starenje stanovni\u0161tva, velika geografska mobilnost i koncentracija oko velikih urbanih centara ili rast dijaspore, velike razlike u zaposlenosti i socijalnoj ranjivosti. Deca, stariji ljudi, radno sposobni ali slabo obrazovani gra\u0111ani i osobe sa invaliditetom \u010desto ostaju zarobljeni u za\u010daranom krugu siroma\u0161tva iz kojeg je sve te\u017ee iza\u0107i bez dobro osmi\u0161ljenih socijalnih politika.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vi\u0161e od \u010detvrtine Rumuna nalazi se u riziku od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti, a zajedno sa Bugarima i Grcima spadaju me\u0111u najugro\u017eenije gra\u0111ane u Evropskoj uniji. Nedavno je vlada u Bukure\u0161tu, preko Ministarstva za razvoj, javne radove i administraciju, objavila detaljnu analizu svake administrativno-teritorijalne jedinice \u2014 jednu od najpotpunijih lokalnih \u201eradiografija\u201d do sada. Prema tom […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":949693,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115219],"class_list":["post-1028609","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n