Koljiva je jedno od najva\u017enijih obrednih jela u rumunskoj kulturi i duhovnosti. Napravljena od kuvanog, zasla\u0111enog i ukra\u0161enog p\u0161eni\u010dnog zrna, sastavni je deo sahrana i parastosa, simbolizuju\u0107i vezu izme\u0111u \u017eivota i smrti u skladu sa hri\u0161\u0107anskim u\u010denjem.
\nPoreklo kolive nas vodi u prve vekove hri\u0161c\u0301anstva i povezano je sa \u010dudom Svetog Teodora Tirona, zabele\u017eenim u 4. veku (koji je spasao hri\u0161c\u0301ane pozivajuc\u0301i ih da jedu kuvanu p\u0161enicu sa medom umesto hrane koja je upravo bila poprskana krvlju na pijacama).
\nKoliva, koju je definisao Avgust Skriban u svom \u201eRe\u010dniku rumunskog jezika\u201c (1939), bila je: \u201eslatko jelo (napravljeno od kuvane p\u0161enice, mlevenih ora\u0161astih plodova, mlevenog \u0161ec\u0301era, cimeta itd.) koje se posebno nudi \u201edu\u0161i mrtvih\u201c na sahranama i na dane sec\u0301anja na mrtve\u201c.
\nTokom vremena, u pravoslavnom svetu koliva je postala desert koji se konzumira i u drugim prilikama. Tako su pojavile brojne varijacije zasnovane na p\u0161enici ili arpa\u0161u, prehrambenom proizvodu dobijenom lju\u0161tenjem i poliranjem zrna p\u0161enice, je\u010dma ili prosa.
\nU svom lokalu u Starom centru u Bukure\u0161tu, Ovidiju Lo\u0111ikan svakih \u010detrdeset dana organizuje doga\u0111aj koji redovno privla\u010di veliki broj posetilaca \u2013 \u201eVeliku degustaciju koliva i vina\u201c. Pitali smo ga za\u0161to je upravo koliva inspiracija za kulinarske eksperimente.
\nOvidiju Lo\u0111ikan: \u201eVerujemo da se gotovo sve mo\u017ee reinterpretirati i osmisti na novi na\u010din. Po\u010deli smo od samog sastava, imamo arpa\u0161 koji je ugljeni hidrat, pa teoretski mo\u017ee da zameni pirina\u010d, testeninu ili druga jela od bra\u0161na i griza. Kada je re\u010d o slatkim varijantama, mo\u017eemo da dodamo egzoti\u010dno vo\u0107e, \u010dokoladu, pavlaku, \u0161lag, sladoled ili razli\u010dite vrste poslasti\u010darskih kora. Mogu\u0107nosti su gotovo neograni\u010dene. Naravno, uvek slu\u017eimo i tradicionalnu kolivu, ali nudimo i veliki broj reinterpretacija koje nazivamo slanom i slatkom kolivom.\u201c
\nOvidiju Lo\u0111ikan je detaljnije predstavio meni jednog takvog doga\u0111aja.
\nOvidiju Lo\u0111ikan: \u201ePravili smo su\u0161i od kolive, kolivu \u010detiri vrste sira, marinirane \u0107uftice od kolive, a ranije i sarme od kolive, rusku salatu, pa \u010dak i kozonak sa kolivom. To su bile slane varijante. Kada je re\u010d o slatkim, nudili smo tradicionalnu kolivu, zatim mus od kolive sa slanim karamelom, a za kraj naravno tortu sa korom i kremom od kolive.\u201c
\nBudu\u0107i da je re\u010d o neobi\u010dnom konceptu, zanimalo nas je ko dolazi na ovakve doga\u0111aje.
\nOvidiju Lo\u0111ikan: \u201eSamo Rumuni, mnogo mladih ljudi. U po\u010detku su pomalo nepoverljivi, ali na kraju odlaze zadovoljni \u0161to su probali ne\u0161to druga\u010dije. To je na\u0161 najuspe\u0161niji doga\u0111aj i svaki put je sve rasprodato. Organizujemo i druge popularne manifestacije, poput degustacije parizera ili velike degustacije sarmi sa receptima sa svih kontinenata. Tu su i tematske ve\u010deri posve\u0107ene vinskim regionima poput Sicilije, Toskane ili Bordoa. Imamo brojne doga\u0111aje zasnovane na vinu i neobi\u010dnim kombinacijama ukusa, kao i ve\u010deri posve\u0107ene \u0161ampanjcu i kavijaru.\u201c
\nOvidiju Lo\u0111ikan nam je tako\u0111e govorio o zna\u010daju izbora odgovaraju\u0107eg vina uz proizvod od kolive.
\n\u201eZa deo sa slanom kolivom uvek po\u010dinjemo sa penu\u0161avim vinom, koje se odli\u010dno sla\u017ee sa masnijim jelima. Ako je ukus slane kolive bla\u017ei, biramo neutralnije sorte poput Pinota Gri\u0111a ili rumunske sorte krampo\u0161ije. Kada su ukusi izra\u017eeniji, slu\u017eimo aromati\u010dnija vina, kao \u0161to su Sovinjon Blan ili rumunska Tamajoasa ili Busojaoka roze. Zatim kod slatkih koliva prelazimo na Feteasku Neagru, italijanska crvena vina poput Primitiva ili Amaronea, a za kraj gotovo uvek nudimo veoma aromati\u010dno vino, Porto.\u201c
\nI pored svih kulinarskih eksperimenata, tradicionalni recept ostaje sa\u010duvan. U mnogim rumunskim porodicama koliva se i danas priprema prema receptima koji se prenose generacijama.
\nNajjednostavnija verzija pravi se od arpa\u0161a, odnosno olju\u0161tene p\u0161enice, jer se kuva mnogo br\u017ee od celog zrna. Dobro pripremljena koliva prepoznaje se po tome \u0161to su zrna \u201eprocvetala\u201c, odnosno otvorila se tokom kuvanja. Arpa\u0161 se kuva kratko – petnaest do dvadeset minuta, sli\u010dno pirin\u010du, dok je za p\u0161enicu potrebno izme\u0111u \u010detrdeset i pedeset minuta.
\nNa jedan kilogram arpa\u0161a dodaju se tri litra vode i malo soli. Nakon kuvanja dodaju se \u0161e\u0107er ili med, cimet, mleveni keks i orasi, a zatim se koliva ukra\u0161ava bombonicama, kakaom ili zrnima kafe.
\nZa ljubitelje kuvanog i zasla\u0111enog \u017eita postoji i zanimljiva alternativa \u2013 koliva se mo\u017ee napraviti u obliku bombica punjenih vi\u0161njama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Koljiva je jedno od najva\u017enijih obrednih jela u rumunskoj kulturi i duhovnosti. Napravljena od kuvanog, zasla\u0111enog i ukra\u0161enog p\u0161eni\u010dnog zrna, sastavni je deo sahrana i parastosa, simbolizuju\u0107i vezu izme\u0111u \u017eivota i smrti u skladu sa hri\u0161\u0107anskim u\u010denjem. Poreklo kolive nas vodi u prve vekove hri\u0161c\u0301anstva i povezano je sa \u010dudom Svetog Teodora Tirona, zabele\u017eenim u […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":1024473,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[114932,113240],"class_list":["post-1029367","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n