U Rumuniji, rukovodstvo Nacionalne liberalne stranke (PNL) se danas sastalo na pro\u0161irenom sastanku kako bi razgovaralo o situaciji nastaloj nakon \u0161to je \u0161ef dr\u017eave, Niku\u0161or Dan, nominovao prvog potpredsednika liberala Adrijana Ve\u0161tee za mesto premijera. Odluka predsednika Dana, koja prethodno nije saop\u0161tena liberalima, izazvala je tenzije u stranci. Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera i lider Nacionalne liberalne stranke (PNL) Ilije Bolo\u017ean, \u010diju je vladu parlament raspustio 5. maja glasanjem o nepoverenju, opisao je predsednikov gest kao neprijateljski \u010din, \u010dija je namera bila da izazove razdor u stranci. S druge strane, predsednik Socijaldemorkatske stranke (PSD) Sorin Grindeanu izjavio je da \u010deka sastanak sa imenovanim mandatarom kako bi razgovarali o programu i vladajuc\u0301em timu koji c\u0301e predlo\u017eiti. On smatra da je nominacija koju je izneo Niku\u0161or Dan ustavna. Unija spasimo Rumuniju (USR) je spremna da bude deo manjinske vlade zajedno sa Nacionalnom liberalnom strankom (PNL), Demokratskim savezom Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) i manjinama, ali nec\u0301e glasati za vladu koja uklju\u010duje i Socijaldemokratsku stranku (PSD), rekao je u ponedeljak predsednik stranke Dominik Fric. Imenovanje Adrijana Ve\u0161tee usledilo je nakon \u0161to predsedni\u010dki savetnik Eu\u0111en Tomak nije uspeo da dobije vec\u0301inu za tehnokratski kabinet.<\/p>\n
Vojni sud iz Bukure\u0161ta je u ponedeljak odlu\u010dio da oslobodi biv\u0161e \u0161efove \u017eandarmerije ume\u0161ane u nasilnu represiju demonstranata na antivladinim protestima u avgustu 2018. godine. Njima trojici je su\u0111eno za zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja. Tako\u0111e, drugi oficiri i podoficiri iz Prestoni\u010dke \u017eandarmerije ume\u0161ani u represiju demonstranata oslobo\u0111eni su ili su dobili uslovne kazne. Odluka nije kona\u010dna i mo\u017ee se ulo\u017eiti \u017ealba. Biv\u0161i \u0161efovi \u017eandarmerije su 2023. godine izvedeni na su\u0111enje od strane tu\u017eilaca Vojnog odeljenja Generalnog tu\u017eila\u0161tva u predmetu vezanom za protest od 10. avgusta 2018. godine, pri \u010demu je preko 300 povre\u0111enih postalo gra\u0111anske stranke u su\u0111enju. Prema istrazi, pukovnik Laurenciju Kazan, kao komandant akcije, kao i George Kuko\u0161 i Jonuc Sindile, kao koordinatori, nepravilno su obavljali svoje du\u017enosti i nare\u0111ivali \u017eandarmima pod njihovom komandom, kr\u0161ec\u0301i zakonske odredbe, da interveni\u0161u silom kako bi rasterali celu masu demonstranata prisutnih u blizini vlade – pribli\u017eno 30.000 ljudi -, intervenciju koju su oni potom predvodili. Tu\u017eioci su tvrdili da je intervencija \u017eandarma silom protiv cele mase demonstranata bila nezakonita i neopravdana i da se upotreba nekih od obezbe\u0111enih sredstava od strane organa za sprovo\u0111enje zakona – gumenih palica, za\u0161titnih \u0161titova, sprejeva sa suzavcem, ru\u010dnih bombi sa akusti\u010dnim i iritantnim dejstvom suzavca, prskalica i patrona velikog kapaciteta – mo\u017ee smatrati \u201enehumanim\u201c i \u201eponi\u017eavajuc\u0301im\u201c postupanjem.<\/p>\n
Republika Moldavija i Ukrajina su danas na\u010dinile va\u017ean korak bli\u017ee evropskim integracijama, nakon \u0161to su pro\u0161le nedelje sve dr\u017eave \u010dlanice glasale za pokretanje prvih me\u0111uvladinih konferencija o pristupanju Uniji. Argument koji je omoguc\u0301io ovaj po\u010detak efikasnih pregovora o pristupanju bio je da su Republika Moldavija i Ukrajina uspele da sprovedu dovoljne reforme, iako se jedna suo\u010dava sa ruskom agresijom na svojoj teritoriji vi\u0161e od \u010detiri godine, a druga trpi posledice rata u susednoj zemlji i brani se, tako\u0111e od Rusije, samo u druga\u010dijoj vrsti rata, hibridnom, koji obele\u017eavaju ponovljeni poku\u0161aji promene kursa koji \u017eeli vec\u0301ina moldavskih gra\u0111ana. Ki\u0161injev i Kijev su zvani\u010dno zatra\u017eili pridru\u017eivanje Evropskoj uniji ubrzo nakon \u0161to je Rusija izvr\u0161ila invaziju na Ukrajinu 2022. godine.<\/p>\n
Brod za borbu protiv mina M 271 \u201eKapetan Konstantin Dumitresku\u201c, sa posadom od 44 vojna mornara, napustio je u ponedeljak rumunsku luku Konstanca kako bi dve nedelje u\u010destvovao u 10. aktivaciji Operativne grupe za borbu protiv morskih mina u Crnom moru. Prema saop\u0161tenju Ministarstva odbrane, pored rumunskog broda, u grupi se nalaze i dva broda turskih pomorskih snaga, kao i jedan bugarskih pomorskih snaga. \u201eU periodu od 15. do 18. juna, \u010detiri broda c\u0301e u\u010destvovati u multinacionalnoj ve\u017ebi \u201eEvroazijsko partnerstvo: Ronjenje protiv mina 2026\u201c, koju organizuju rumunske pomorske snage, pod koordinacijom 39. ronila\u010dkog centra\u201c, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji, rukovodstvo Nacionalne liberalne stranke (PNL) se danas sastalo na pro\u0161irenom sastanku kako bi razgovaralo o situaciji nastaloj nakon \u0161to je \u0161ef dr\u017eave, Niku\u0161or Dan, nominovao prvog potpredsednika liberala Adrijana Ve\u0161tee za mesto premijera. Odluka predsednika Dana, koja prethodno nije saop\u0161tena liberalima, izazvala je tenzije u stranci. Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera i lider Nacionalne liberalne […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1029391","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n