Rumunija je 2026. godine za kulturu, kroz bud\u017eet Ministarstva kulture, izdvojila oko 1,44 milijarde leja, odnosno pribli\u017eno 277 miliona evra, \u0161to predstavlja manje od 0,1 odsto bruto doma\u0107eg proizvoda. Uprkos ograni\u010denim sredstvima, rumunski umetnici i kulturni radnici nastavljaju da ostvaruju zapa\u017eene rezultate na evropskoj sceni.
\nTako je ove godine zamak Banfi u mestu Reskru\u010di osvojio nagradu Europa Nostra, najpresti\u017enije evropsko priznanje u oblasti kulturnog nasle\u0111a.
\nMiruna Gaman, doktorandkinja kulturnih studija i menad\u017eerka projekata programa Horizont Evropa, smatra da kultura obuhvata sve ono \u0161to ljudi stvaraju i izra\u017eavaju, a ne samo aktivnosti vezane za odre\u0111ene stru\u010dne oblasti.
\nMiruna Gaman:
\n\u201eSamo ako \u017eelite da nau\u010dno, \u0161to objektivnije analizirate fenomene na nivou dru\u0161tva. Me\u0111utim, na individualnom ili nivou zajednice, svako mo\u017ee biti stvaralac kulture, ali i njen konzument. Problem nastaje onda kada se odre\u0111eni oblici ljudskog izra\u017eavanja, pojedini kreativni \u010dinovi ili kulturni proizvodi ne smatraju delom kulture samo zato \u0161to prenose poruke sa kojima se neke dru\u0161tvene grupe ne sla\u017eu. A ipak, svi oni govore ne\u0161to o interesovanjima i brigama odre\u0111enih ljudi u datom trenutku. Oni nam pokazuju kako izgleda jedno dru\u0161tvo ili njegov deo, na odre\u0111enom mestu i u odre\u0111enim okolnostima.\u201c
\nMiruna Gaman nudi primer manela \u2013 muzi\u010dki pravac koji \u010desto izaziva polemike i deli javnost, ali koji je, bez obzira na razli\u010dita mi\u0161ljenja, rezultat slo\u017eenog stvarala\u010dkog procesa, sa dugom istorijom, koji govori o brigama i temama od interesa odre\u0111enih dru\u0161tvenih grupa. Na pitanje za\u0161to je kultura va\u017ena, Miruna Gaman odgovara Miruna Gaman:\u201ePre svega, ako pogledamo \u0161ta funkcionalno dru\u0161tvo, pored ove \u010dvrste infrastrukture, recimo, funkcionalnog transporta, zdravstvene infrastrukture, bolnica iz kojih ne izlazite bolesniji nego \u0161to ste u\u0161li, i drugih koje pokrivaju va\u0161e osnovne potrebe, funkcionalno dru\u0161tvo se zasniva na obrazovanju i kulturi. Ako pogledamo plate kustosa muzeja, govorimo o ciframa negde oko 3.000 leja (oko 577 evra). To pokazuje koliko su bud\u017eetska izdvajanja mala i kako se stvara za\u010darani krug. Kada ne mo\u017eete da ponudite pristojne plate, ne mo\u017eete ni da privu\u010dete mlade i obrazovane ljude sa novim idejama. \u010cesto se setim svojih kolega sa master studija iz oblasti kulturnog nasle\u0111a i vidim koliko ih je uspelo da ostane u sistemu, a koliko je bilo prinu\u0111eno da ode u druge profesije kako bi obezbedili egzistenciju.\u201c
\nSituacija u muzejima smatra se ilustracijom problema sa kojima se suo\u010dava \u010ditav kulturni sektor \u2013 niske zarade, mali broj radnih mesta i odlazak mladih stru\u010dnjaka u druge bolje pla\u0107ene oblasti.
\nPrema njenim re\u010dima, mnogi kulturni radnici primorani su da, pored redovnog posla, rade na dodatnim projektima, sara\u0111uju sa nevladinim organizacijama ili predaju na univerzitetima kako bi obezbedili dovoljno prihoda.
\nNedavno istra\u017eivanje pokazalo je da samo 19 odsto kulturnih radnika u Rumuniji ostvaruje prihode dovoljne za pokrivanje osnovnih \u017eivotnih potreba, dok \u010dak 43 odsto radi i van sektora kulture kako bi dopunilo ku\u0107ni bud\u017eet.
\nIsto istra\u017eivanje ukazuje i na zabrinjavaju\u0107e stanje mentalnog zdravlja zaposlenih u kulturi. Njihov prose\u010dan indeks psiholo\u0161kog blagostanja iznosi 49,5 poena na WHO-5 skali, \u0161to je znatno ispod evropskog proseka od 64 poena. Rezultat ispod 50 poena smatra se granicom ispod koje kvalitet \u017eivota postaje ozbiljno ugro\u017een.
\nDrugim re\u010dima, veliki broj ljudi koji stvaraju kulturu \u017eivi na granici izme\u0111u profesionalne posve\u0107enosti i iscrpljenosti.
\nMiruna Gaman osvrnula se i na razvoj kulturnog preduzetni\u0161tva. Iako podr\u017eava takve inicijative, smatra da problem nastaje kada one promovi\u0161u elitisti\u010dki pristup, koji se pozicionira ,, nije za svakoga i kada je njihov glavni cilj ostvarivanje profita.
\nMiruna Gaman:
\n\u201ePitanje je \u0161ta se dalje radi sa tim profitom. Da li se deo vra\u0107a zajednici? Na primer, ako ste otvorili restoran ili bistro u nekoj zgradi, za\u0161to ne biste obezbedili prostor koji bi mladi umetnici mogli besplatno da koriste za svoje prve projekte i nastupe?\u201c
\nJo\u0161 jedan problem koji Miruna Gaman isti\u010de vezan je za razli\u010dite linije javnog finansiranja. Ona govori o neravnopravnoj konkurenciji za bespovratna sredstva, u kojoj se male organizacije bore sa velikim dr\u017eavnim institucijama za isti novac. Miruna Gaman:
\n\u201eImate nevladine organizacije koje se bore sa javnim institucijama na istim linijama. To je kao borba Davida i Golijata za isti novac. Ne mo\u017eete izjedna\u010diti jednu organizaciju koja funkcioni\u0161e zahvaljuju\u0107i troje volontera i jednom honorarcu sa nacionalnim muzejem koji ima zaposlene \u010diji je posao da pronalaze nove izvore finansiranja i razvijaju projekte. Njihove mogu\u0107nosti jednostavno nisu iste. Zato smatram da bi konkursi za nevladin sektor i javne institucije trebalo da budu odvojeni.\u201c
\nNa kraju, Miruna Gaman ocenjuje da se kultura i dalje \u010desto do\u017eivljava kao ne\u0161to udaljeno i rezervisano za uski krug ljudi, a ne kao sastavni deo svakodnevnog \u017eivota.
\nPrema njenom mi\u0161ljenju, kultura mo\u017ee da pomogne ljudima da o\u010duvaju mentalnu ravnote\u017eu, bolje razumeju jedni druge i izgrade sna\u017enije zajednice. Me\u0111utim, sve dok se bude posmatrala kao luksuz, a ne kao osnovna dru\u0161tvena potreba, bi\u0107e te\u0161ko o\u010dekivati ve\u0107a bud\u017eetska izdvajanja i adekvatno vrednovanje rada onih koji je stvaraju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je 2026. godine za kulturu, kroz bud\u017eet Ministarstva kulture, izdvojila oko 1,44 milijarde leja, odnosno pribli\u017eno 277 miliona evra, \u0161to predstavlja manje od 0,1 odsto bruto doma\u0107eg proizvoda. Uprkos ograni\u010denim sredstvima, rumunski umetnici i kulturni radnici nastavljaju da ostvaruju zapa\u017eene rezultate na evropskoj sceni. Tako je ove godine zamak Banfi u mestu Reskru\u010di osvojio […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":1024501,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-1029491","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n