Generalizovana la\u017e bila je odlika komunisti\u010dkog re\u017eima. Kroz sve oblike ispoljavanja, la\u017e je u komunizmu dostigla do sada maksimalne granice. Ono \u0161to je komunisti\u010dku la\u017e u\u010dinilo svemoc\u0301nom bio je strah koji je \u0161irila: nije se mogla otvoreno osporiti a da pojedinac koji bi je ogolio ne bi imao veliki rizik po svoju slobodu i \u017eivot, kao i za one koji su mu bliski. Komunisti\u010dka la\u017e bila je gruba i agresivna, u suprotnosti sa stvarno\u0161c\u0301u. A la\u017e o ekonomskim performansama i \u017eivotnom standardu pojedinca i dru\u0161tva nije bila ni\u0161ta manja. U stvari, la\u017e o ekonomiji i \u017eivotnom standardu bila je prirodna posledica nedostatka slobode uop\u0161te. Jedna od opsesija komunisti\u010dke ideje bila je upravljana ekonomija, a jedan od neprijatelja ekonomska sloboda. Od grubo manipulisane statistike i deklamacije ubrzanog razvoja zemlje do poricanja o\u010dajnog ekonomskog stanja i nesta\u0161ica sa kojima su se Rumuni borili, la\u017ei o ekonomiji i \u017eivotnom standardu kretale su se u najrazli\u010ditijem moguc\u0301em rasponu. U stvari, upravo je op\u0161ta ekonomska kriza komunisti\u010dkih re\u017eima dovela do njihovog kolapsa 1989. godine.<\/p>\n
Paradoksalno, dru\u0161tveno pamc\u0301enje je ovekove\u010dilo la\u017ei komunisti\u010dkog re\u017eima u demokratiji, kada je dru\u0161tvo ponovo postalo slobodno. U Rumuniji danas postoji ista praksa \u0161irenja la\u017ei kao i pre 1989. godine, praksa koja se nalazi u svim biv\u0161im komunisti\u010dkim dru\u0161tvima. Istori\u010dar Kosmin Popa iz Instituta za istoriju \u201eNikolae Jorga\u201c Rumunske akademije, autor studija i knjiga o ekonomiji rumunskog komunisti\u010dkog re\u017eima, obja\u0161njava paradoks opstanka la\u017ei iz komunizma, koje su usvojile i nove generacije Rumuna ro\u0111enih nakon njegovog sloma.<\/p>\n
\u201eBilo bi veoma jednostavno rec\u0301i kako je komunizam lagao: svi su lagali. Ali ne mislim da bismo razumeli za\u0161to la\u017ei komunizma i danas opstaju, za\u0161to su ja\u010de nego ikad i za\u0161to nastavljaju da oblikuju dru\u0161tvo i javni moral. Zato sam usmerio svoje napore da razumem ka racionalizaciji jer sam primetio da se ovde imamo kumulativni mehanizam laganja. To je radikalizacija laganja. Postoji istori\u010dar, Hans Momzen, koji je mnogo pisao o Holokaustu i koji govori o kumulativnoj radikalizaciji odluke o Holokaustu. To jest, po\u010deli su od ideje i do\u0161li, kroz radikalizaciju, kroz interakciju sa spoljnim doga\u0111ajima, do kona\u010dne odluke o Holokaustu, kako je ona utvr\u0111ena u drugoj polovini 1942. Isto se de\u0161ava i u komunizmu.\u201c<\/em><\/p>\n Kosmin Popa je tako\u0111e identifikovao \u0161ta je \u010cau\u0161eskuov re\u017eim u\u010dinilo jo\u0161 odbojnijim sa stanovi\u0161ta javne la\u017ei.<\/p>\n \u201eKomunizam je ideologija osu\u0111ena na uspeh, osu\u0111ena na napredak. Ali ono \u0161to karakteri\u0161e rumunski komunizam, na izuzetno upe\u010datljiv na\u010din, jeste \u010dinjenica da je uvek uspevao da izbegne dilemu samorefleksije. To bi bio scenario, kada se zaustavite i vidite \u0161ta se dogodilo. Drugi scenario, koji su rumunski komunisti izabrali, bio je usvajanje strategije nepogre\u0161ivosti, u smislu da smo sve uradili kako treba. Sve \u0161to nije bilo dobro mora se pripisati spoljnom delovanju, zastarelim, mrtvim, svrgnutim osobama. Ali, generalno, za neuspeh je okrivljen spoljni uticaj. Ova strategija nepogre\u0161ivosti omoguc\u0301ila je jednu fundamentalnu stvar, naime, da zna\u010dajno uspori antikomunisti\u010dko delovanje dru\u0161tva. Pre\u0161lo se od la\u017ei do radikalizovane la\u017ei u ovom kumulativnom mehanizmu sve dok samo dru\u0161tvo nije prihvatilo re\u017eim, da \u017eivi u nekoj vrsti organskog sporazuma sa njim. \u0160to obja\u0161njava, u mnogo \u010demu uspe\u0161an rast me\u0111u javnim mnjenjem koji se dogodio posle 1989. godine.\u201c<\/em><\/p>\n Kozmin Popa je identifikovao sedam vrsta la\u017ei iz perioda pre 1989. godine koje danas grade karijeru, kako me\u0111u starijim i nostalgi\u010dnim generacijama, tako i me\u0111u mla\u0111im, intelektualnijim: la\u017e o rumunskoj ekonomskoj nezavisnosti, la\u017e o vesternizaciji i liberalizaciji re\u017eima, la\u017e o ekonomskoj modernizaciji, la\u017e o egalitarizmu, la\u017e o saradnji intelektualaca sa re\u017eimom, la\u017e o obnavljanju bur\u017eoaskih kulturnih vrednosti, la\u017e o dobrom \u010cau\u0161eskuu i njegovim zlim saradnicima. Ovim se mogu dodati i druge, poput la\u017ei o patriotizmu Sekuritatee, aparatu represije. Od sedam vrsta la\u017ei, najmanje \u010detiri su povezane sa ekonomijom. Kosmin Popa je \u017eeleo da doda da su ove la\u017ei stvorile fundamentalni element za individualno i dru\u0161tveno pona\u0161anje osobe u komunisti\u010dkoj Rumuniji, \u0161to je nasledila i postkomunisti\u010dka Rumunija.<\/p>\n \u201eTako je stvorena industrija la\u017ei kojoj je dodata korupcija. Za\u0161to? Zato \u0161to propaganda nije dovoljna, propaganda, zajedno sa represijom, nisu dovoljne da bi takvo dru\u0161tvo funkcionisalo. Potrebno je ne\u0161to drugo, jo\u0161 jedan sastojak, koji \u010dini ovo dru\u0161tvo prihvatljivim i \u010dini la\u017e prihvatljivom za one koji u njoj \u017eive. A to ne\u0161to je korupcija. Ova korupcija daje dru\u0161tvu snagu da funkcioni\u0161e, stvara sisteme vrednosti, oblikuje javni moral i, na kraju krajeva, stvara vrstu prirodne simbioze izme\u0111u re\u017eima i dru\u0161tva.\u201c<\/em><\/p>\n Ali la\u017ei komunisti\u010dke Rumunije vi\u0161e ne mogu da obmanjuju, \u010dak i ako su danas u modi, one ostaju ono \u0161to su bile. Jer istina je uvek ja\u010da i izbija na povr\u0161inu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Generalizovana la\u017e bila je odlika komunisti\u010dkog re\u017eima. Kroz sve oblike ispoljavanja, la\u017e je u komunizmu dostigla do sada maksimalne granice. Ono \u0161to je komunisti\u010dku la\u017e u\u010dinilo svemoc\u0301nom bio je strah koji je \u0161irila: nije se mogla otvoreno osporiti a da pojedinac koji bi je ogolio ne bi imao veliki rizik po svoju slobodu i \u017eivot, […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-1031490","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n