Nau\u010dni savetodavni odbor za klimatske promene je novoosnovano, nezavisno telo renomiranih istra\u017eiva\u010da i stru\u010dnjaka za klimu i \u017eivotnu sredinu. Odbor okuplja istra\u017eiva\u010de i stru\u010dnjake iz klimatologije, meteorologije, poljoprivrede, energetske politike, medicinske antropologije i biodiverziteta. Za\u0161to se smatralo neophodnim stvoriti ovaj savet? Doktor Adina Kroitoru, profesorka na Univerzitetu Babe\u0161-Boljaj, Klu\u017e-Napoka, Geografski fakultet:<\/p>\n
\u201eStvaranje grupe kojoj se razli\u010dite kategorije mogu obratiti u slu\u010daju da je potrebna nau\u010dna ekspertiza. To je nau\u010dna grupa, kao \u0161to i sam naziv sugeri\u0161e, koja uglavnom ima za cilj da doprinese pobolj\u0161anju dijaloga izme\u0111u tehni\u010dkih stru\u010dnjaka, nau\u010dnika i donosilaca politi\u010dkih odluka, onih koji razvijaju javne politike sa uticajem na klimu i \u017eivotnu sredinu, iz na\u0161e zemlje i iz pogo\u0111enih sektora.\u201c<\/em><\/p>\n Sorin Keval, klimatolog, nau\u010dni istra\u017eiva\u010d u Nacionalnoj meteorolo\u0161koj upravi, dodao je:<\/p>\n \u201eImamo problem vezan za klimatske promene, trenutnu klimu i posebno klimatske izazove koji nas o\u010dekuju u narednim decenijama. Vec\u0301 osec\u0301amo efekte ovih klimatskih promena na ekonomiju, \u017eivotnu sredinu, ekosisteme i dru\u0161tvo. Sve \u010de\u0161c\u0301e vidimo toplotne talase, uklju\u010dujuc\u0301i i na\u0161u zemlju, imamo sve \u010de\u0161c\u0301e i du\u017ee su\u0161e. Rumunija je jedna od zemalja gde su \u0161umski po\u017eari sve \u010de\u0161c\u0301i i pokrivaju sve vec\u0301e povr\u0161ine. To zahteva mere. A jedna od mera, za koju sam smatrao da bi mogla biti korisna, jeste stvaranje ovog saveta\u00a0 u kojem smo okupili ve\u0161tine iz nekoliko istra\u017eiva\u010dkih oblasti. Sve ovo je u znak podr\u0161ke efikasnijim klimatskim politikama.\u201c<\/em><\/p>\n Sorin Keval, klimatolog, nau\u010dni istra\u017eiva\u010d u Nacionalnoj meteorolo\u0161koj upravi, dodao je:<\/p>\n \u201eRumunija se mora uskladiti i uskla\u0111uje se poslednjih godina sa trendovima u Evropi. Rumunija je posvec\u0301ena stvaranju okvira za prilago\u0111avanje klimatskim promenama, koji odgovara na ono \u0161to se de\u0161ava na evropskom nivou. Rumunija, na primer, ima nacionalnu strategiju za prilago\u0111avanje klimatskim promenama, koja se sprovodi. Ima plan za prilago\u0111avanje klimatskim promenama, i ovom planu je potrebna podr\u0161ka, uklju\u010dujuc\u0301i i podr\u0161ku nau\u010dne zajednice. I verujemo da nau\u010dna kompetencija koju ovaj Savet stavlja na raspolaganje javnim politikama mo\u017ee napraviti razliku. U Rumuniji postoje va\u017ene institucije za istra\u017eivanje, za obrazovanje, koje donosiocima odluka stavljaju na raspolaganje raznovrsnu stru\u010dnost. Za \u0161ume, za vodne resurse, postoje uspostavljene institucije. Ono \u0161to ovaj Savet donosi pored toga i \u0161to mo\u017ee napraviti razliku jeste slo\u017eena stru\u010dnost kako u pogledu istra\u017eivanja, tako i u pogledu komunikacije nauke, jedna od karika koje nedostaju u Rumuniji ovih godina, \u010dinjenica je da se \u010desto rezultati nau\u010dnih istra\u017eivanja ne obja\u0161njavaju dovoljno jasno javnosti. I odatle \u010desto dolazi nepoverenje u nauku.\u201c<\/em><\/p>\n Adina Kroitoru, profesorka na Univerzitetu Babe\u0161-Boljaj u Klu\u017e-Napoki, Geografski fakultet, ohrabrila je gra\u0111ane, pre svega, da se informi\u0161u:<\/p>\n \u201ePre svega, da se informi\u0161u i budu svesni da ove promene postoje, da su prisutne, da nisu ne\u0161to \u0161to c\u0301e doc\u0301i, vec\u0301 ne\u0161to \u0161to je vec\u0301 ovde. I da preduzmu mere prvenstveno da bi za\u0161titili sebe, u smislu adaptacije. Naravno, \u017eelimo da svi gra\u0111ani ove zemlje tako\u0111e preduzmu mere ubla\u017eavanja, da prestanu da zaga\u0111uju, da prestanu da intenziviraju emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te, ali mislim da bi u ovom trenutku glavna akcija koju bi gra\u0111ani mogli da preduzmu bila da se pravilno informi\u0161u, iz verodostojnih izvora, a istovremeno da preduzmu za\u0161titne mere za sebe, za svoje porodice, za svoje zajednice. Imamo ova upozorenja koja sti\u017eu za ekstremne vremenske pojave. Trebalo bi da slu\u0161aju \u010dinjenicu da su to upozorenja i, ako je potrebno, da se ne izla\u017eu talasima vruc\u0301ine, olujama na koje se upozorava kroz te poruke. To je najjednostavniji oblik akcije koji gra\u0111ani mogu da preduzmu, ali na\u017ealost, jo\u0161 uvek imamo visok stepen neznanja u vezi sa ovim upozorenjima, bilo da su prosle\u0111ena putem RoAlert-a ili putem drugih kanala. \u0160to se ti\u010de ubla\u017eavanja, smanjenja zaga\u0111enja, trebalo bi, tako\u0111e, da budemo svesni koliko zna\u010di na\u0161 ugljeni\u010dni otisak, koliko tro\u0161imo. Jer ponekad nismo ni svesni da zaga\u0111ujemo odre\u0111enim jednostavnim gestovima\u201c.<\/em><\/p>\n Primer koji je na\u0161a sagovornica navela u vezi s tim jeste primer otvorenih stranica na ra\u010dunaru, a da se one ne koriste. Adina Kroitoru je naglasila:<\/p>\n \u201e\u017delela bih da ovo Savetodavno vec\u0301e u\u017eiva poverenje ljudi, mi smo grupa tehni\u010dkih stru\u010dnjaka, nemamo politi\u010dke, ekonomske ili dru\u0161tvene interese. Jednostavno \u017eelimo da budemo korisni zajednici.\u201c<\/em><\/p>\n A Sorin Keval je dodao:<\/p>\n \u201eSavet namerava da svake godine izradi nekoliko izve\u0161taja, koji c\u0301e prevesti ono \u0161to se de\u0161ava u nau\u010dnim istra\u017eivanjima da gra\u0111ani razumeju. Svi ovi proizvodi, ove informacije su tu da podr\u017ee gra\u0111ane.\u201c<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nau\u010dni savetodavni odbor za klimatske promene je novoosnovano, nezavisno telo renomiranih istra\u017eiva\u010da i stru\u010dnjaka za klimu i \u017eivotnu sredinu. Odbor okuplja istra\u017eiva\u010de i stru\u010dnjake iz klimatologije, meteorologije, poljoprivrede, energetske politike, medicinske antropologije i biodiverziteta. Za\u0161to se smatralo neophodnim stvoriti ovaj savet? Doktor Adina Kroitoru, profesorka na Univerzitetu Babe\u0161-Boljaj, Klu\u017e-Napoka, Geografski fakultet: \u201eStvaranje grupe kojoj se […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":787037,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[113245,113240],"class_list":["post-1033403","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n