Za\u0161tita Dunava zahteva saradnju izme\u0111u dr\u017eava, institucija, lokalnih zajednica, stru\u010dnjaka, nevladinih organizacija i gra\u0111ana, a to je vi\u0161e od deklaracija, izjavila je v. d. ministarka \u017eivotne sredine, voda i \u0161uma, Dijana Buzoianu, povodom Me\u0111unarodnog dana Dunava, koji se svake godine obele\u017eava 29. juna. Dunav zna\u010di ne\u0161to veoma konkretno: vodu, \u017eivot, zajednice, privredu, biodiverzitet, sigurnost i odgovornost. Za Rumuniju Dunav nije samo reka koja prolazi kroz na\u0161u istoriju. Gotovo polovina toka Dunava nalazi se na teritoriji Rumunije, a 98% povr\u0161ine zemlje pripada slivu Dunava. To zna\u010di da je skoro svaka reka, svaka zajednica i svaka odluka vezana za vode, na neki na\u010din, povezana sa Dunavom, izjavila je Buzoianu. Povodom radionice \u201eUjedinjeni za Dunav\u201c razgovaralo se o prekograni\u010dnoj saradnji za odr\u017eivi tok Dunava \u2013 politikama, monitoringu i sprovo\u0111enju mera; ulozi Dunava u ponovnom osmi\u0161ljavanju politika i upravljanja vodama iz prekograni\u010dne perspektive; kao i pra\u0107enju i analizi meteorolo\u0161kih pojava koje uti\u010du na sliv Dunava.<\/p>\n
\n
\n
Ljubitelji biciklizma i \u0161etnji na otvorenom ponovo su mogli da pre\u0111u granicu izme\u0111u Rumunije i Srbije trasom du\u017e kanala Begej. Privremeni grani\u010dni prelaz izme\u0111u Temi\u0161vara i Zrenjanina bio je otvoren od 26. do 28. juna za pe\u0161ake i bicikliste svakog dana od 08:00 do 20:00 \u010dasova. Iako se na stazi uz Begej izvode radovi na ure\u0111enju biciklisti\u010dke staze, oni su tokom vikenda bili obustavljeni, pa je ruta ostala dostupna u\u010desnicima. Biciklisti\u010dka ruta Temi\u0161var\u2013Zrenjanin jedna je od najdu\u017eih u Rumuniji, duga oko 70 kilometara, od kojih se 37 kilometara nalazi na teritoriji okruga Tami\u0161. Ruta je veoma cenjena me\u0111u ljubiteljima aktivnosti u prirodi i doprinosi razvoju aktivnog turizma i prekograni\u010dne saradnje izme\u0111u Rumunije i Srbije. Privremeno otvaranje grani\u010dnog prelaza predstavlja poziv turistima da upoznaju i grad Zrenjanin, poznat po kulturnom nasle\u0111u, lokalnoj gastronomiji i posebnoj atmosferi istorijskog Banata.<\/p>\n
\n
\n
Mladi stariji od 18 godina bili su pozvani da 27. juna u\u010destvuju u vo\u0111enoj biciklisti\u010dkoj turi izme\u0111u Komlo\u0161u Mik i \u00a0Kikinde.Doga\u0111aj je organizovao Savet okruga Tami\u0161 i promovi\u0161e biciklisti\u010dku rutu EuroVelo 13. U\u010desnici su krenuli na putovanje na dva to\u010dka kroz banatsku pustaru, otkrivaju\u0107i pri\u010de i zna\u010dajna mesta u pograni\u010dnom podru\u010dju. Tura je deo projekta Cycling ROSE, finansiranog kroz Program Interreg IPA prekograni\u010dne saradnje Rumunija\u2013Srbija. Savet okruga Timi\u0161 je vode\u0107i partner projekta, zajedno sa Regionalnim centrom za socio-ekonomski razvoj Banata.<\/p>\n
\n
\n
Savez Srba u Rumuniji organizovao je 27. juna, u Srpskom kulturnom centru u Temi\u0161varu, sve\u010danost Vidovdanske akademije. Vidovdanska akademija je jedan od najva\u017enijih doga\u0111aja srpske zajednice u Rumuniji, posve\u0107en o\u010duvanju tradicije, kulture, duhovnosti i nacionalnog identiteta.Tom prilikom uru\u010dene su Vidovdanska povelja i Vidovdanske zahvalnice, najvi\u0161a i najzna\u010dajnija priznanja koja Savez dodeljuje pojedincima i institucijama za njihov izuzetan doprinos razvoju srpske zajednice u Rumuniji.<\/p>\n
\n
\n
Po\u010deo je Folklorni kamp za 2026. godinu, organizovan u Kulturnom centru Saveza Srba u Rumuniji \u201eSveti Sava\u201c u Bazja\u0161u. Prvi u\u010desnici bili su \u010dlanovi Ansambla \u201eSveti Sava\u201c iz Velikog Semiklu\u0161a . Do septembra \u0107e u kampu u\u010destvovati 13 kulturno-umetni\u010dkih ansambala koji deluju u okviru Saveza Srba u Rumuniji, okupljaju\u0107i vi\u0161e od 450 u\u010desnika. Savez Srba u Rumuniji organizuje, ve\u0107 20 godina, folklorni kamp sa ciljem o\u010duvanja i promovisanja srpskih tradicija, narodnih igara i pesama, kao i razvijanja prijateljstva i saradnje me\u0111u mladima.<\/p>\n
\n
\n
Fudbalski klub FC Rapid rastao se od bosanskohercegova\u010dkog\u00a0 igra\u010da Elvira Kolji\u0107a, \u010diji je ugovor istekao. Kolji\u0107 je za Rapid odigrao 45 utakmica i postigao 7 golova. \u201eTvoj profesionalizam i posve\u0107enost bili su deo na\u0161eg puta\u201c, napisao je klub. Rapid je tako\u0111e objavio transfer 27-godi\u0161njeg crnogorskog veziste Vladana Bubanje, koji dolazi na pozajmicu do leta 2027. godine. Bubanja \u0107e mo\u0107i da bude otkupljen 2027. godine, u skladu sa dogovorom sa ruskim klubom FC Orenburg.Prethodno je nastupao za FK Sutjeska Nik\u0161i\u0107, Lokomotivu Zagreb, FK Sarajevo, FC Orenburg i NK Osijek.<\/p>\n
\n
\n
Fudbalski klub Ocelul Galac saop\u0161tio je da je zaklju\u010dio saradnju sa trenerom zadu\u017eenim za pripremu golmana Iulijanom Olteanuom. Na njegovo mesto klub je anga\u017eovao biv\u0161eg srpskog golmana Vladu Avramova, koji je ranije bio \u010dlan klubova Vojvodina Novi Sad, Vi\u0107enca, Peskara, Trevizo, Fiorentina, Kaljari, Torino, Atalanta i FC Tokio.<\/p>\n
\n
\n
Dmitrij Holod je novi \u010dlan vaterpolo ekipe CSM Oradea. Dolazi iz Jadrana Herceg Novi, gde je proveo poslednje tri godine, sa kojim je u\u010destvovao u Ligi \u0161ampiona i Regionalnoj ligi. Holod je igrao za reprezentaciju Rusije od 2013. do 2021. godine, nastanio se u Crnoj Gori 2023. godine i dobio dr\u017eavljanstvo te zemlje. Sa druge strane, vaterpolista poreklom iz Srbije Petar Velki\u0107 potpisao je novi ugovor sa CSM Oradea. Ro\u0111en 1998. godine u Beogradu, Petar Velki\u0107 igra na poziciji centra. Ovo je drugo produ\u017eenje ugovora izme\u0111u Velki\u0107a i CSM Oradea. Prvi ugovor trajao je od 2023. do 2025, drugi od 2025. do 2026, a tre\u0107i \u0107e va\u017eiti do kraja sezone 2027\/2028. Petar je sa CSM Oradea osvojio po jedno prvenstvo, kup i superkup Rumunije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za\u0161tita Dunava zahteva saradnju izme\u0111u dr\u017eava, institucija, lokalnih zajednica, stru\u010dnjaka, nevladinih organizacija i gra\u0111ana, a to je vi\u0161e od deklaracija, izjavila je v. d. ministarka \u017eivotne sredine, voda i \u0161uma, Dijana Buzoianu, povodom Me\u0111unarodnog dana Dunava, koji se svake godine obele\u017eava 29. juna. Dunav zna\u010di ne\u0161to veoma konkretno: vodu, \u017eivot, zajednice, privredu, biodiverzitet, sigurnost i […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1034891","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n