Dr\u017eave \u010dlanice NATO-a potvrdile su svoju \u201e\u010dvrstu posvec\u0301enost\u201c klauzuli o kolektivnoj odbrani koja je uklju\u010dena u \u010clan 5 Severnoatlantskog sporazuma u \u200b\u200bsaop\u0161tenju objavljenom na kraju samita u Ankari u sredu. Evropski saveznici i Kanada naglasili su da preuzimaju povec\u0301anu odgovornost za odbranu Alijanse, objaviv\u0161i nove ugovore o nabavci odbrambene opreme vredne preko 50 milijardi dolara. \u010clanice NATO-a tako\u0111e su obec\u0301ale vojnu pomoc\u0301 Ukrajini u vrednosti od 70 milijardi evra za 2026. godinu. Tako\u0111e su rekle da Rusija \u201epredstavlja dugoro\u010dnu pretnju\u201c evroatlantskoj zajednici. Rumuniju je predstavljao predsednik Niku\u0161or Dan. \u0160ef dr\u017eave je najavio da c\u0301e Rumunija dostic\u0301i kumulativni nivo izdataka za odbranu i bezbednost od 3,7% bruto doma\u0107eg proizvoda u 2026. godini. On je istakao zna\u010daj crnomorskog regiona za evroatlantsku bezbednost. Istovremeno, predsednik je potvrdio podr\u0161ku Rumunije Ukrajini, a \u0161to se ti\u010de Republike Moldavije, zatra\u017eio je od partnera da doprinesu odbrambenim kapacitetima ove dr\u017eave. Rumunija je u utorak, na NATO forumu za bezbednosnu i odbrambenu industriju, potpisala nekoliko Memoranduma o razumevanju o programima odbrane protiv dronova. Istovremeno, Rumunija se pridru\u017eila saveznicima koji su potpisali Deklaraciju o zajedni\u010dkoj nameri da osnuju Banku za odbranu, bezbednost i otpornost, kojom koordinira Kanada, i koja c\u0301e biti domac\u0301in jedne od regionalnih kancelarija te institucije.<\/p>\n
Ministar nacionalne odbrane, Radu Miruca, objavio je u sredu da je, na marginama samita NATO-a, potpisao Amandman na Memorandum o razumevanju izme\u0111u vlada Rumunije, Bugarske i Turske o osnivanju Radne grupe za protivminske mere u Crnom moru (MCM Black Sea TG), kako bi se misije pro\u0161irile na za\u0161titu kriti\u010dne podmorske infrastrukture. Prema saop\u0161tenju Ministarstva nacionalne odbrane dostavljenom AGERPRES-u, potpisivanje dokumenta istaklo je zajedni\u010dku posvec\u0301enost Rumunije, Bugarske i Turske ja\u010danju bezbednosti u Crnom moru i razvoju savezni\u010dke saradnje u pomorskoj oblasti. Kroz misije koje sprovode rumunske pomorske snage, zajedno sa partnerima u regionu, obezbe\u0111uje se odr\u017eavanje stalnog pomorskog prisustva u zoni odgovornosti, uklju\u010dujuc\u0301i i celu ekskluzivnu ekonomsku zonu Rumunije, ne samo kao mera odvrac\u0301anja, vec\u0301 i kao instrument neposredne reakcije, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Evropska komisija je u sredu odlu\u010dila da tu\u017ei Rumuniju Sudu pravde Evropske unije (SPR) zbog toga \u0161to nije obezbedila da Nacionalni fond za zdravstveno osiguranje (CNAS) vr\u0161i plac\u0301anja apotekarskim operaterima u rokovima predvi\u0111enim Direktivom o ka\u0161njenju u plac\u0301anjima. Prema saop\u0161tenju za \u0161tampu, Izvr\u0161na vlast Evropske unije smatra da su u Rumuniji ka\u0161njenja u plac\u0301anju apotekarskim operaterima i sistemska i uporna. Prema direktivi, javni subjekti koji pru\u017eaju zdravstvenu za\u0161titu moraju da izmire komercijalne transakcije u roku od najvi\u0161e 60 kalendarskih dana. Nacionalni fond za zdravstveno osiguranje je konstantno prekora\u010divao ovaj rok prilikom plac\u0301anja apotekama koje snabdevaju lekove pacijentima. Ka\u0161njenja u plac\u0301anjima slabe lance snabdevanja, ometaju rast i konkurentnost preduzec\u0301a i uti\u010du na njihovu sposobnost za inovacije i razvoj, tvrdi izvor.<\/p>\n
Rumunija jo\u0161 uvek mora da privu\u010de preko 4,5 milijardi evra grantova kroz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, \u0161to je najva\u017eniji projekat zemlje u julu i avgustu – rekao je vr\u0161ilac du\u017enosti premijera, Ilije Bolo\u017ean. On je objasnio da, kako se ne bi izgubio ovaj novac, jo\u0161 uvek treba sprovesti nekoliko reformi, naime nekoliko zakona koje treba usvojiti, a koje parlament mora da raspravlja i odobri na vanrednoj sednici, u kontekstu u kojem je Vlada privremena i ne mo\u017ee da preuzme odgovornost za ove normativne akte. Nacrti zakona bic\u0301e poslati do kraja ove nedelje parlamentarnim grupama, liderima stranaka i rukovodstvima oba doma Zakonodavnog tela.<\/p>\n
O\u010dekuje se da c\u0301e pet zemalja NATO-a ispuniti cilj alijanse da potro\u0161e 3,5% bruto doma\u0107eg proizvoda na odbranu do 2026. godine, prema a\u017euriranim podacima alijanse objavljenim pre zvani\u010dnog po\u010detka samita u Ankari, dok se o\u010dekuje da c\u0301e neke dr\u017eave \u010dlanice potro\u0161iti samo 2%, izve\u0161tava Rojters. Na pro\u0161logodi\u0161njem samitu u Hagu, lideri NATO-a obavezali su se da c\u0301e potro\u0161iti 3,5% bruto doma\u0107eg proizvoda na odbranu do 2035. godine, u odnosu na prethodni cilj od 2%. Litvanija trenutno zauzima prvo mesto po potro\u0161nji na odbranu, sa o\u010dekivanim ulaganjima u odbranu koja c\u0301e ove godine dostic\u0301i 5,33% bruto doma\u0107eg proizvoda. Slede Estonija (5,1%), Letonija (4,92%), Poljska (4,68%) i Gr\u010dka (3,65%). Izve\u0161taj tako\u0111e pokazuje da pro\u0161le godine tri \u010dlanice NATO-a – Albanija (1,48%), Slovenija (1,57%) i \u010ce\u0161ka (1,86%) – nisu ispunile prethodni cilj od 2%. Prema izve\u0161taju NATO-a, Rumunija je 2025. godine potro\u0161ila 2,19% bruto doma\u0107eg proizvoda na odbranu, a procenjuje se da c\u0301e ove godine potro\u0161iti 2,43%.<\/p>\n
Cena barela nafte tipa Brent za isporuku u septembru porasla je za vi\u0161e od 6%, pre\u0161av\u0161i 78,5 dolara, nakon \u0161to je predsednik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Donald Tramp, objavio da prekida primirje sa Iranom i izjavio da vi\u0161e ne \u017eeli da pregovara, javlja agencija EFE. Cena prirodnog gasa je tako\u0111e porasla, za 5,33%, pri \u010demu je jedan megavat\/sat kotiran na 49,06 evra. Tramp je izneo ozbiljne uvrede na ra\u010dun iranskih lidera, koje je nazvao \u201e\u0111ubretom\u201c i \u201ebolesnim ljudima\u201c, pi\u0161e EFE. Pre Trampove izjave na samitu NATO-a kojom je objavio da kr\u0161i primirje sa Iranom, lideri u Teheranu su izjavili da su ameri\u010dki napadi na iransku teritoriju, poni\u0161tavanje ovla\u0161c\u0301enja za prodaju nafte i \u201ekr\u0161enje sporazuma\u201c u vezi sa Ormuskim moreuzom u\u010dinili neefikasnim klju\u010dne, fundamentalne delove memoranduma potpisanog izme\u0111u Teherana i Va\u0161ingtona o okon\u010danju rata koji je izbio u februaru.<\/p>\n
Bukure\u0161tanski sud je u sredu prihvatio zahteve 18 liberala koji osporavaju Ilija Bolo\u017eana i odlu\u010dio da suspenduje odluke donete na Kongresu PNL-a, koje su imale za cilj izbor novog rukovodstva i izmenu statuta stranke. Odluka nije kona\u010dna, ali je izvr\u0161na. Ovo je trec\u0301i spor koji je dobila anti-Bolo\u017eanova grupa. Rukovodstvo PNL-a pokrenulo je \u0161iroku akciju politi\u010dkog restrukturiranja i sankcionisanja isklju\u010divanjem \u010dlanova koji su u\u010destvovali u poku\u0161aju da se instalira vlada koju je predvodio njihov kolega, Adrijan Ve\u0161tea, a koji su bili deo kabineta koji je on predlo\u017eio ili su glasali za njega na plenarnoj sednici Parlamenta. Podsec\u0301amo da je 14. juna predsednik Niku\u0161or Dan imenovao Adrijana Ve\u0161teu za premijera. Liberalni predsednik i aktuelni vr\u0161ilac du\u017enosti premijera, Ilije Bolo\u017ean, izjavio je da stranka nije bila obave\u0161tena, opisujuc\u0301i njegovu najavu kao neprijateljski \u010din i poku\u0161aj razbijanja PNL-a. Na vanrednom Kongresu PNL-a, odr\u017eanog 21. juna, ponovo je izabran Ilije Bolo\u017ean za predsednika stranke, kao jedini kandidat.<\/p>\n
Predsednik i generalni direktor Rumunskog radiodifuznog dru\u0161tva, Robert Kristijan \u0160varc, i rektor Nacionalnog univerziteta za pozori\u0161te i kinematografiju \u201eI.L. Kara\u0111ale\u201c, Liviu Luka\u010d, potpisali su u sredu sporazum o partnerstvu izme\u0111u dve institucije. Cilj je uspostavljanje okvira za saradnju za razvoj i implementaciju zajedni\u010dkih projekata u oblasti obrazovanja i umetni\u010dkih istra\u017eivanja. Cilj saradnje je: razvoj i implementacija master univerzitetskog studijskog programa u oblasti stvaranja zvuka, radio pozori\u0161ta, audio pripovedanja i audio produkcije; organizovanje i sprovo\u0111enje programa prakse i sta\u017eiranja za studente UNATC-a u okviru struktura Radio Rumunije; razvoj obrazovnih, umetni\u010dkih i istra\u017eiva\u010dkih projekata u oblasti radio pozori\u0161ta, podkasta, dizajna zvuka i drugih oblika zvu\u010dnog izra\u017eavanja; olak\u0161avanje razmene stru\u010dnosti izme\u0111u nastavnog osoblja UNATC-a i stru\u010dnjaka Radio Rumunije i drugih inicijativa posvec\u0301enih podr\u0161ci novim generacijama profesionalaca u umetni\u010dkoj i medijskoj oblasti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dr\u017eave \u010dlanice NATO-a potvrdile su svoju \u201e\u010dvrstu posvec\u0301enost\u201c klauzuli o kolektivnoj odbrani koja je uklju\u010dena u \u010clan 5 Severnoatlantskog sporazuma u \u200b\u200bsaop\u0161tenju objavljenom na kraju samita u Ankari u sredu. Evropski saveznici i Kanada naglasili su da preuzimaju povec\u0301anu odgovornost za odbranu Alijanse, objaviv\u0161i nove ugovore o nabavci odbrambene opreme vredne preko 50 milijardi dolara. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1037393","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n