Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, u\u010destvovao je danas u Kijevu na petom izdanju Samita Ukrajina – Jugoisto\u010dna Evropa. Prema saop\u0161tenju predsedni\u010dke administracije, poseta Kijevu se odr\u017eava na poziv predsednika Ukrajine, Volodimira Zelenskog. Samit Ukrajina – Jugoisto\u010dna Evropa je format pokrenut 2023. godine, u kontekstu ruske agresije protiv Ukrajine. Ovo je regionalna platforma za podr\u0161ku Kijevu i zajedni\u010dku borbu protiv slo\u017eenih efekata rata i njegovih posledica po pro\u0161ireni region, koji karakteri\u0161u zajedni\u010dki interesi u oblastima bezbednosti, ekonomije, energetske i infrastrukturne povezanosti, otpornosti i borbe protiv hibridnih pretnji. U\u010de\u0161c\u0301e \u0161efa dr\u017eave na ovom Samitu jo\u0161 jednom pokazuje solidarnost Rumunije sa Ukrajinom i nedvosmislenu podr\u0161ku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu ove dr\u017eave, navodi se u saop\u0161tenju predsedni\u010dke administracije. Niku\u0161or Dan je ponovo potvrdio posvec\u0301enost Bukure\u0161ta da nastavi da pru\u017ea pomoc\u0301 Kijevu i da doprinese ja\u010danju bezbednosti i otpornosti regiona Crnog mora i Jugoisto\u010dne Evrope. Samit je tako\u0111e va\u017ean u smislu podr\u0161ke evropskom putu Ukrajine i Republike Moldavije, a razgovaralo se i o temama kao \u0161to su regionalna povezanost, energetska bezbednost i otpornost – navodi se<\/p>\n
u saop\u0161tenju za javnost.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra spoljnih poslova, Oana Coju, boravi u radnoj poseti Va\u0161ingtonu do 17. jula. Razgovori su nastavak onih odr\u017eanih na samitu NATO-a i bilateralnih odr\u017eanih u Bukure\u0161tu, fokusiranih na bezbednost, ekonomiju i sporazum o socijalnom osiguranju izme\u0111u Rumunije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, koji c\u0301e stupiti na snagu 1. septembra. \u201eU godini u kojoj Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave slave 250 godina od progla\u0161enja nezavisnosti, ova veza dobija jo\u0161 vec\u0301i zna\u010daj, isti\u010duc\u0301i kako demokratija i osnovne slobode podr\u017eavaju zajedni\u010dku viziju u vezi sa konsolidacijom strate\u0161kog partnerstva, kako unutar NATO-a, tako i na regionalnom nivou, kako bi se osigurala povec\u0301ana bezbednost, ekonomski rast i kvalitetna radna mesta – su\u0161tinski ciljevi koje dve zemlje dele\u201c, rekla je Oana Coju.<\/p>\n
Evropska unija je u utorak odr\u017eala me\u0111uvladine konferencije sa Moldavijom, Ukrajinom, Crnom Gorom i Albanijom, a sve \u010detiri zemlje su napredovale u procesu pristupanja. Moldavija i Ukrajina, koje su podnele svoje zahteve odmah nakon izbijanja rata koji je Rusija izazvala u Ukrajini 2022. godine i otvorile prvi pregovara\u010dki klaster pre mesec dana, sada su napravile jo\u0161 jedan korak otvaranjem klastera broj \u0161est, koji sadr\u017ei poglavlja o spoljnim odnosima, bezbednosnoj politici i odbrani. Crna Gora, koja je podnela zahtev 2008. godine, sada je zatvorila jo\u0161 dva pregovara\u010dka poglavlja, a Albanija, kandidat od 2009. godine, tako\u0111e je zatvorila jo\u0161 tri poglavlja.<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije odlo\u017eio je do 23. septembra svoju odluku u slu\u010daju potencijalnog pravnog sukoba izme\u0111u Vlade i Parlamenta. Predsednik Poslani\u010dkog doma, socijaldemokrata Sorin Grindeanu, podneo je \u017ealbu da je izvr\u0161na vlast u Bukure\u0161tu prekora\u010dila svoja ustavna ovla\u0161c\u0301enja usvajanjem hitne uredbe usmerene na evropski program SAFE, nakon \u0161to je smenjena predlogom za izglasavanje nepoverenja. On optu\u017euje privremenu vladu koju predvodi liberal Ilije Bolo\u017ean za zloupotrebu javnog prava. Vlada je izjavila da je prvobitno usvojila hitnu uredbu o SAFE na sednici 4. maja, dan pre glasanja o predlogu za izglasavanje nepoverenja, ali se vratila na tekst radi tehni\u010dkih izmena, nakon \u0161to ju je Parlament odbacio. Dokument je, me\u0111utim, objavljen u Slu\u017ebenom glasniku 8. maja.<\/p>\n
Prose\u010dna neto plata u Rumuniji smanjena je za 2,7% u maju u odnosu na april, na 5.684 leja (skoro 1.100 evra), dok je prose\u010dna bruto zarada smanjena za 2,6%, prema podacima koje je u sredu objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Najvi\u0161e vrednosti prose\u010dne neto plate zabele\u017eene su u programerskim i konsultantskim aktivnostima u informacionim tehnologijama (13.150 leja, oko 2.500 evra) i u va\u0111enju sirove nafte i prirodnog gasa, dok su na suprotnom polu oblasti ribarstva i akvakulture (2.863 leja, oko 550 evra) i ostale uslu\u017ene aktivnosti. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, u maju je u vec\u0301ini aktivnosti u privrednom sektoru nivo prose\u010dne neto plate smanjen kao rezultat dodele povremenih bonusa u prethodnim mesecima, ali i proizvodnih kvarova ili ni\u017eih prihoda.<\/p>\n
Stanovni\u0161tvo Evropske unije trenutno broji 450,6 miliona, a Evropljani \u017eive du\u017ee nego ikada ranije, sa o\u010dekivanim \u017eivotnim vekom koji je 2024. godine dosticgai 81,5 godina, navodi se u najnovijem izve\u0161taju o demografskoj transformaciji u Evropskoj uniji koji je objavila Evropska komisija. Prema izve\u0161taju, stanovni\u0161tvo c\u0301e pasti do 2100. godine, dosti\u017euc\u0301i nivoe sli\u010dne onima iz 1970-ih, ispod praga od 400 miliona, stvarajuc\u0301i izazove za tr\u017ei\u0161te rada, zdravstveni sistem, sisteme nege i javne finansije. Istovremeno, do 2050. godine, skoro svaki trec\u0301i stanovnik Evropske unije imac\u0301e najmanje 65 godina, u pore\u0111enju sa jednim od pet danas, a do 2100. godine o\u010dekivani \u017eivotni vek bi mogao da pre\u0111e 90 godina za \u017eene i 86 za mu\u0161karce. Izve\u0161taj skrec\u0301e pa\u017enju na \u010dinjenicu da ovi trendovi tako\u0111e generi\u0161u va\u017ene izazove, od nedostatka radne snage i pritisaka na javne bud\u017eete, do sve vec\u0301ih zahteva za sisteme nege, obrazovanja i stru\u010dnog osposobljavanja.<\/p>\n
Jedan rumunski dr\u017eavljanin je preminuo, a drugi je te\u0161ko povre\u0111en u po\u017earu koji je izbio u centru Brisela u utorak, potvrdila je rumunska ambasada u Belgiji. Diplomatska misija je saop\u0161tila da je preminuli iz \u010cernivca i da je imao dvojno rumunsko i ukrajinsko dr\u017eavljanstvo. Druga osoba ima opekotine na 50% tela i hospitalizovana je u briselskoj bolnici. Prema zvani\u010dnicima, povre\u0111eni je mladic\u0301 iz Bakaua (severoistok). Dva rumunska dr\u017eavljanina, koji su radili po ugovorima o radu u Belgiji, bili su zahvac\u0301eni po\u017earom koji je izbio na gradili\u0161tu u belgijskoj prestonici. Broj \u017ertava u incidentu pokazuje da je \u0161est osoba poginulo u liftu zgrade, a dve su povre\u0111ene sa te\u0161kim opekotinama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, u\u010destvovao je danas u Kijevu na petom izdanju Samita Ukrajina – Jugoisto\u010dna Evropa. Prema saop\u0161tenju predsedni\u010dke administracije, poseta Kijevu se odr\u017eava na poziv predsednika Ukrajine, Volodimira Zelenskog. Samit Ukrajina – Jugoisto\u010dna Evropa je format pokrenut 2023. godine, u kontekstu ruske agresije protiv Ukrajine. Ovo je regionalna platforma za podr\u0161ku Kijevu i […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1039694","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n