Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, danas je, vi\u0161e od 2 sata, razgovarao sa predstavnicima stranaka iz biv\u0161e vladajuc\u0301e koalicije o Novom urbanisti\u010dkom kodeksu – zakonu koji predstavlja jednu od najva\u017enijih prekretnica u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti. Dokument bi trebalo da pojednostavi i ujedini pravila u vezi sa teritorijalnim razvojem, gra\u0111evinskim dozvolama i urbanisti\u010dkim planiranjem. U\u010desnici sastanka postigli su konsenzus o ovoj prekretnici koja mora biti ispunjena do 31. avgusta. Tran\u0161a finansiranja iz PNRR-a vredna skoro milijardu evra zavisi od blagovremenog usvajanja Urbanisti\u010dkog kodeksa. U opoziciji, Alijansa za ujedinjene Rumuna, me\u0111utim, tvrdi da c\u0301e dokument u sada\u0161njem obliku blokirati i dodatno birokratizovati Rumuniju, umesto da donese pravu reformu u ovoj oblasti. Stranka je kritikovala rumunskog predsednika zbog organizovanja selektivnih debata o Urbanisti\u010dkom kodeksu, iz kojih je glavna opoziciona stranka isklju\u010dena bez ikakvog obja\u0161njenja. Rumunija mo\u017ee dobiti preko 4,5 milijardi evra nepovratnih sredstava ako do kraja avgusta usvoji reforme predvi\u0111ene PNRR-om<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera i ministra energetike Ilie Bolo\u017ean, sastao se u Bukure\u0161tu sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije, gospo\u0111om Dubravkom \u0110edovi\u0107 Handanovic\u0301. Nakon razgovora potpisan je Memoranduma o razumevanju izme\u0111u vlada Rumunije i Republike Srbije o razmeni informacija o projektu reaktivne hidroelektrane \u0110erdap 3. \u201eRumunija i Srbija imaju dugu istoriju saradnje u oblasti energetike, Hidroelektrane \u0110erdap I i II zajedni\u010dki su projekti koji uspe\u0161no rade ve\u0107 decenijama i od velikog su zna\u010daja za obe zemlje. Danas otvaramo razgovore o moguc\u0301em novom projektu. Memorandum koji smo danas potpisali stvara neophodan okvir za razmenu informacija o projektu reaktivne hidroelektrane \u0110erdap 3 i omogu\u0107ava da sagledamo koristi koje bi mogao da donese, ali i njegov mogu\u0107i uticaj\u201c, izjavio je Ilie Bolo\u017ean na zajedni\u010dkoj konferenciji za novinare. Ministarka Dubravka \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107 ocenila je da je zajedni\u010dka reverzibilna hidroelektrana \u201e\u0110erdap 3\u201c strate\u0161ki projekat koji bi region doveo u znatno povoljniji polo\u017eaj na tr\u017ei\u0161tu balansiranja elektri\u010dne energije u isto\u010dnoj Evropi. \u201eOva hidroelektrana omogu\u0107i\u0107e ve\u0107e uklju\u010divanje energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem, \u010dime \u0107e doprineti energetskoj tranziciji i razvoju \u010distije energetike. Ukoliko bude izgra\u0111ena, \u0110erdap 3 bi\u0107e najve\u0107i objekat za skladi\u0161tenje energije u ovom delu Evrope, a mogu\u0107e i na \u010ditavom kontinentu\u201c, rekla je srpska ministarka.<\/p>\n
Federacija SANITAS najavila je \u0161trajk upozorenja u ponedeljak, 20. jula, u vi\u0161e od 400 zdravstvenih ustanova u Rumuniji u kojima rade \u010dlanovi ovog sindikata. Tokom dva sata bi\u0107e obezbe\u0111eno samo pru\u017eanje hitne medicinske pomo\u0107i, dok \u0107e redovna zdravstvena delatnost biti smanjena na jednu tre\u0107inu. Radni spor izazvan je dugogodi\u0161njim nezadovoljstvom zbog pitanja zarada i izra\u017eenog nedostatka medicinskog osoblja u zdravstvenom sistemu. Tome se pridru\u017euju i primedbe na odredbe koje bi mogle biti uklju\u010dene u novi zakon o platama zaposlenih u javnom sektoru, objasnio je predsednik sindikata SANITAS,, Julijan Pope. Predstavnici sindikata zaposlenih u zdravstvu upozoravaju da bi, ukoliko Vlada u Bukure\u0161tu ne uva\u017ei njihove zahteve, od 28. jula mogli da pokrenu generalni \u0161trajk.<\/p>\n
Vlada je na sednici u \u010detvrtak odobrila Odluku o progla\u0161enju javnog interesa i nacionalnog zna\u010daja fudbalskog takmi\u010denja UEFA Lige Evrope, kao i kandidaturu Rumunije, pripremu i odr\u017eavanje finala UEFA Lige Evrope u Bukure\u0161tu 2028. ili 2029. godine. Rumunija bi tako postala prva zemlja u regionu koja c\u0301e po drugi put biti domac\u0301in finala nekog evropskog klupskog takmi\u010denja, \u010dime bi u\u010dvrstila svoj status takmi\u010darske destinacije za velike sportske doga\u0111aje, precizira Izvr\u0161na vlast. Rumunija je tako\u0111e organizovala finale takmi\u010denja 2012. godine, kada je Nacionalna arena u Bukure\u0161tu bila domac\u0301in finala UEFA Lige Evrope izme\u0111u Atletiko Madrida i Atletik Bilbaa.<\/p>\n
Radna poseta vr\u0161ioca du\u017enosti ministra spoljnih poslova, Oane C\u0301oju, SAD nastavlja se do 17. jula. Razgovori u Va\u0161ingtonu nastavak su susreta odr\u017eanih na samitu NATO-a, kao i bilateralnih razgovora u Bukure\u0161tu, koji su bili posve\u0107eni bezbednosti, ekonomskoj saradnji i sporazumu o socijalnom osiguranju izme\u0111u Rumunije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, koji \u0107e stupiti na snagu 1. septembra. \u201eU godini kada Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave obele\u017eavaju 250 godina od progla\u0161enja nezavisnosti, na\u0161e partnerstvo dobija jo\u0161 ve\u0107i zna\u010daj. To potvr\u0111uje da demokratija i osnovne slobode predstavljaju temelj zajedni\u010dke vizije za dalje ja\u010danje strate\u0161kog partnerstva, kako u okviru NATO-a, tako i na regionalnom nivou, sa ciljem unapre\u0111enja bezbednosti, privrednog rasta i otvaranja kvalitetnih radnih mesta \u2013 ciljeva koje dele dve dr\u017eave\u201c, izjavila je Oana Coju.<\/p>\n
Rumunija se nalazi na poslednjem mestu u Evropskoj uniji po o\u010dekivanom trajanju radnog veku, koji je za 2025. godinu procenjen na 32,7 godina, \u0161to je pove\u0107anje u odnosu na 32,2 godine iz 2023, pokazuju podaci koje je u \u010detvrtak objavio Eurostat. Prema ovom istra\u017eivanju, o\u010dekuje se da \u0107e osobe starije od 15 godina u Evropskoj uniji u proseku raditi 37,5 godina tokom svog radnog veka u 2025. godini, u pore\u0111enju sa 37,2 godine u 2024. Ipak, me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama postoje zna\u010dajne razlike. U sedam zemalja \u010dlanica, koje su sve nordijske dr\u017eave, o\u010dekivano trajanje radnog veka iznosi 40 ili vi\u0161e godina. S druge strane, Rumunija sa 32,7 godina, Italija sa 33 godine i Bugarska sa 34,6 godina imaju najkra\u0107i radni vek u Evropskoj uniji, navodi Eurostat.<\/p>\n
U\u010desnici samita Ukrajina-Jugoisto\u010dna Evropa potpisali su u Kijevu zajedni\u010dku deklaraciju kojom potvr\u0111uju podr\u0161ku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i pozivaju na hitno povla\u010denje ruskih trupa. U dokumentu od 20 ta\u010daka se tako\u0111e navodi da evropski lideri podr\u017eavaju pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji i NATO-u. Jedini koji nije potpisao zavr\u0161nu deklaraciju bio je predsednik Srbije. Rumuniju je predstavljao predsednik Niku\u0161or Dan, koji je izjavio da su u\u010desnici skupa ocenili da rat u Ukrajini uti\u010de na bezbednost Jugoisto\u010dne Evrope, Zapadnog Balkana i regiona Crnog mora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, danas je, vi\u0161e od 2 sata, razgovarao sa predstavnicima stranaka iz biv\u0161e vladajuc\u0301e koalicije o Novom urbanisti\u010dkom kodeksu – zakonu koji predstavlja jednu od najva\u017enijih prekretnica u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti. Dokument bi trebalo da pojednostavi i ujedini pravila u vezi sa teritorijalnim razvojem, gra\u0111evinskim dozvolama i urbanisti\u010dkim planiranjem. U\u010desnici […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-1039985","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n