Senat u Bukure\u0161tu sastao se u \u010detvrtak kako bi glasao o projektima vezanim za prekretnice iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, koje je u sredu usvojila Poslani\u010dka komora kao prvi obave\u0161teni zakonodavni forum. Re\u010d je o projektu usvajanja sporazuma o zajmu SAFE izme\u0111u Evropske unije i Rumunije, vrednog skoro 17 milijardi evra, novog Zakonika o urbanisti\u010dkom planiranju, integritetu dr\u017eavne slu\u017ebe i dekarbonizaciji. S druge strane, predsednik Senata, Mir\u010da Abrudean, objavio je da je izme\u0111u 4. i 6. avgusta sazvao novu vanrednu sednicu ovog zakonodavnog foruma radi usvajanja Nacionalne strategije za za\u0161titu biodiverziteta. To je jo\u0161 jedna su\u0161tinska prekretnica u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost, vredna pribli\u017eno milijardu evra – objavio je Abrudean na dru\u0161tvenoj mre\u017ei.<\/p>\n
Predsednik Niku\u0161or Dan primio je u \u010detvrtak premijera Republike Moldavije (biv\u0161e sovjetske, prete\u017eno rumunskog govornog stanovni\u0161tva), Vasilea Tofana, koji je bio u zvani\u010dnoj poseti Bukure\u0161tu, i kome je ponovo potvrdio \u010dvrstu i doslednu podr\u0161ku Rumunije evropskom putu Ki\u0161injeva. Premijer Vasile Tofan, na svom prvom putovanju u inostranstvo od stupanja na du\u017enost, izrazio je zahvalnost na stalnoj i bezuslovnoj podr\u0161ci koju pru\u017ea Rumunija. Tofan se sastao i sa svojim kolegom, Ilijem Bolo\u017eanom, koji je izjavio da c\u0301e Bukure\u0161t nastaviti da bude glavni podr\u017eavalac Republike Moldavije na nivou Evropske unije, stavljajuc\u0301i na raspolaganje iskustvo ste\u010deno kao dr\u017eava \u010dlanica i pru\u017eajuc\u0301i politi\u010dku i diplomatsku podr\u0161ku. Ilije Bolo\u017ean je tako\u0111e rekao da su se razgovori fokusirali na agendu bilateralne saradnje u oblastima kao \u0161to su energetika, transport, obrazovanje, kultura i \u017eivotna sredina. Prema re\u010dima vr\u0161ioca du\u017enosti premijera, razgovori su se fokusirali i na regionalnu i me\u0111unarodnu situaciju, obele\u017eenu velikim izazovima i pretnjama u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.<\/p>\n
Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu, kao telo koje donosi odluke u ovom slu\u010daju, usvojio je u sredu nacrt zakona kojim se predvi\u0111a privremeno i postepeno smanjenje akcize na dizel gorivo, u zavisnosti od kretanja cena. Mera usmerena na smanjenje nedavno povec\u0301anih cena na pumpama mo\u017ee se primenjivati tri meseca, sa moguc\u0301no\u0161c\u0301u uzastopnog produ\u017eenja. Smanjenje c\u0301e se vr\u0161iti tokom perioda krize i bic\u0301e automatski deaktivirano kada uslovi vi\u0161e nisu ispunjeni. Normativni akt tako\u0111e predvi\u0111a doprinos solidarnosti, ograni\u010davajuc\u0301i izvoz naftnih derivata i smanjujuc\u0301i koli\u010dinu biogoriva u gorivima. Da bi stupio na snagu, predsednik zemlje mora da promulgira nacrt zakona.<\/p>\n
\u0160umski po\u017eari se \u0161ire po sve vec\u0301em broju evropskih zemalja u mediteranskom basenu, a plamen je te\u0161ko kontrolisati u uslovima jakih vetrova i izuzetno visokih temperatura. Nakon Francuske, \u0160panije, Gr\u010dke i u Turskoj je izbilo u sredu desetine jakih po\u017eara u turisti\u010dkim regionima na jugu i zapadu zemlje. U Gr\u010dkoj su dva vatrogasca izgubila \u017eivote poku\u0161avajuc\u0301i da ugase \u0161umski po\u017ear na ostrvu Krit. Nekoliko po\u017eara se \u0161iri u Gr\u010dkoj zbog jakih vetrova koji dosti\u017eu 80 km na sat. Po\u017eari tako\u0111e izazivaju pusto\u0161 na ostrvima Paros i Lezbos, kao i u regionima Mesinija i Lakonija na poluostrvu Peloponez. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu preporu\u010duje rumunskim gra\u0111anima da izbegavaju pogo\u0111ena podru\u010dja i da slede uputstva vlasti u Atini. U Francuskoj situacija ostaje kriti\u010dna sa povratkom toplotnog talasa i vetra. Novi kontingent rumunskih vatrogasaca, trec\u0301i po redu, vec\u0301 je otputovao da pomogne svojim francuskim kolegama.<\/p>\n
U celom Dunavskom slivu vlada jaka su\u0161a. U Rumuniji je protok reke tri puta manji od proseka za ovaj period, a stru\u010dnjaci ka\u017eu da c\u0301e po\u010detkom avgusta pasti na nivo veoma blizu istorijskog minimuma iz 1985. godine, koji je na ulazu u zemlju iznosio 1.400 kubnih metara u sekundi. U tom podru\u010dju su na snazi ograni\u010denja navodnjavanja, ali snabdevanje stanovni\u0161tva vodom nije pogo\u0111eno. Zbog izuzetno niskog nivoa Dunava, Blok 1 Nuklearne elektrane \u010cernavoda je u utorak kontrolisano isklju\u010den iz nacionalnog energetskog sistema. Istovremeno, kruzer sa 186 putnika se nasukao, turisti su prevezeni u bugarsku luku Vidin, ali je brod ostao zaglavljen u pe\u0161\u010danom sprudu na rumunskoj obali.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Senat u Bukure\u0161tu sastao se u \u010detvrtak kako bi glasao o projektima vezanim za prekretnice iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, koje je u sredu usvojila Poslani\u010dka komora kao prvi obave\u0161teni zakonodavni forum. Re\u010d je o projektu usvajanja sporazuma o zajmu SAFE izme\u0111u Evropske unije i Rumunije, vrednog skoro 17 milijardi evra, novog Zakonika […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-1044113","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n